Банови Далмације и Хрватске — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 50: | Ред 50: | ||
| Претходник1 = [[Краљевина Хрватска (925–1102)|Краљевина Хрватска]] |
| Претходник1 = [[Краљевина Хрватска (925–1102)|Краљевина Хрватска]] |
||
| Застава_Следбеник1 = Flag of the Kingdom of Croatia (Habsburg).svg |
| Застава_Следбеник1 = Flag of the Kingdom of Croatia (Habsburg).svg |
||
| Следбеник1 = [[Краљевина Хрватска ( |
| Следбеник1 = [[Краљевина Хрватска (1526-1867)|Краљевина Хрватска]] ([[Хабзбуршка монархија]]) |
||
| Застава_Претходник2 = |
| Застава_Претходник2 = |
||
| Претходник2 = |
| Претходник2 = |
||
| Ред 73: | Ред 73: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102-1526)]] |
|||
* [[Хрватска у унији са Угарском]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 16. децембар 2018. у 19:13
| Бановина Далмација и Хрватска Banatus Dalmatiae et Croatiae | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1102.—1526. | |||||||||
.svg) Грб
| |||||||||
 Угарске покрајине у 13. вијеку | |||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља | .svg){kind=small} Краљевина Угарска | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| бан | |||||||||
• | Угра (први), Крсто I Франкопан Озаљски (задњи) | ||||||||
| Законодавна власт | сабор | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1102. | ||||||||
• Унија са Угарском | 1102. | ||||||||
• Битка на Мохачу | 29. август 1526. | ||||||||
• Укључење у Хабзбуршку монархију | 1527. | ||||||||
• Укинуто | 1526. | ||||||||
| |||||||||
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Бановина Далмација и Хрватска (лат. Banatus Dalmatiae et Croatiae) је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је од територије некадашње независне Краљевине Хрватске која је након 1102. године потпала под власт Краљевине Угарске. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године.
Име
Ова територија је званично имала статус бановине, али је називана и краљевином (лат. Regnum Dalmatiae et Croatiae). Забележено је да је 1351. године одржан најстарији сабор Краљевине Далмације и Хрватске.[1]
Историја
Смрт Стјепана II Трпимировића 1091. је значила, не само изумирање династије Трпимировић, него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у Будиму. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору (Славонија је тада чинила посебну угарску бановину).
Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а Хрватска затим долази под власт Хабзбуршке монархије. Као и читава Краљевина Угарска, и Хрватска се почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт Османског царства које се ширило на њен рачун.
Територија
Бановина Хрватска је првобитно укључивала и приморске и панонске делове некадашње Краљевине Хрватске, да би потом из ње била издвојена Бановина Славонија. Крајем 15. века, ове две бановине су поново спојене у једну.
Види још
Референце
- ^ Robinson & Gastelum 1998, стр. 50.
Литература
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Robinson, William H.; Gastelum, Raymond (1998). Parliamentary Libraries and Research Services in Central and Eastern Europe: Building More Effective Legislatures. Walter de Gruyter.
- Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296.