Џими Картер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija
м додана категорија Амерички нобеловци помоћу геџета HotCat
Ред 62: Ред 62:
[[Категорија:Амерички сенатори]]
[[Категорија:Амерички сенатори]]
[[Категорија:Личности Хладног рата]]
[[Категорија:Личности Хладног рата]]
[[Категорија:Амерички нобеловци]]

Верзија на датум 26. децембар 2018. у 00:03

Џими Картер
Лични подаци
Датум рођења(1924-10-01)1. октобар 1924.(99 год.)
Место рођењаПлејнс, Џорџија, САД
Држављанство Сједињене Америчке Државе
РелигијаБаптиста
Породица
СупружникРозалин Картер
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка
20. јануар 1977 — 20. јануар 1981.
ПретходникЏералд Форд
НаследникРоналд Реган

Потпис

Џејмс Ерл „Џими“ Картер, млађи (енгл. James Earl "Jimmy" Carter Jr.; *1. октобар 1924) члан Демократске странке САД, 39. председник САД, добитник Нобелове награде за мир из 2002. као и аутор бројних књига.

Пре отпочињања политичке каријере

Картер је рођен у малом граду у јужној Џорџији. Његов отац је био фармер и власник продавнице.

Картер се 1946. године жени са три године млађом Розалин Смит. После смрти оца 1953. враћа се на фарму.

Политичка каријера

Сенатор Сената Државе Џорџије је постао 1962.

Временом његове политичке амбиције су расле. 1966. године кандидовао се за гувернера Џорџије, али није успео, а гувернер је постао представник расиста Лестер Мадокс. Картер је опет покушао да постане гувернер 1970. и овај пут је успео. Функцију гувернера је вршио од 1971. до 1975.

Председник САД је постао 20. јануара 1977. године.

Као председник помагао је авганистанске муџахедине у борби против СССРа Картерова администрација је потпомагала шаха у Ирану и безуспешно је покушавала да спречи његово смењивање са власти. Када је он смењен са власти увела је санкције новој влади.

Џими Картер 2008.

Иако је његова популарност све више опадала Картер је 1980. наступио као председнички кандидат. На председничким изборима је поражен и 20. јануара 1981. је напустио Белу кућу.

Спољашње везе