Словачки језик — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
допуна
Ред 30: Ред 30:
** Источнословачки дијалекти
** Источнословачки дијалекти
*** Западнословачки дијалекти најближи чешком језику
*** Западнословачки дијалекти најближи чешком језику



== Основна подела употребе словачког језика у Републици Србији (АП Војводини) ==
== Основна подела употребе словачког језика у Републици Србији (АП Војводини) ==
* Говорни словачки дијалект са доста архаизама и српских речи, који се користи у неформалној и приватној комуникацији (Заснован је на средњесловачким дијалектима, али се због специфичности може говорити и о посебним панонско/равничарскословачким поддијалектима).**
* Говорни словачки дијалект са доста архаизама и српских речи, који се користи у неформалној и приватној комуникацији.**


* Стандардизован књижевни словачки језик, (чију је стандардизацију и кодификацију у 19. веку започео Људовит Штур), који се користи у јавној комуникацији, како писаној (књиге, часописи, новине, називи улица и јавних установа, документа итд.), тако и говорној (школство, верске организације, институције, установе, телевизија, радио). **
* Стандардизован књижевни словачки језик, (чију је стандардизацију и кодификацију у 19. веку започео [[Људовит Штур]]), који се користи у јавној комуникацији, како писаној (књиге, часописи, новине, називи улица и јавних установа, документа итд.), тако и говорној (школство, верске организације, институције, установе, телевизија, радио итд.). **


Дијалект, који се користи у неформалној комуникацији у већини насеља, где живе Словаци у Републици Србији (АП Војводини) има своје различитости и специфичности, везане за свако насеље понаособ. Насупрот томе, као основни комуникациони језички систем у јавној комуникацији (медијима, установама, књижевности итд.) користи се стандардизован књижевни словачки језик, чије су основе кодификоване у 19. веку.
Говорни језик, односно дјалект, који се користи у неформалној комуникацији у већини насеља, где живе Словаци у Републици Србији (АП Војводини) има своје различитости и специфичности, везане за свако насеље понаособ. Заснован је на средњесловачким дијалектима у већини случајева. Изузетак је насеље [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивнице]] (општина Бачка Паланка), где преовлађује говор заснован на западнословачким дијалектима. Због специфичности, насталих услед контакта са другим језицима из окружења (српски, румунски, мађарски итд.) и дугогодишње географске одвојености од Словачке, може се говорити и о посебним панонско/равничарскословачким поддијалектима.
Насупрот дијалектима, као основни комуникациони језички систем у јавној комуникацији (медијима, установама, књижевности и сл.) користи се стандардизован књижевни словачки језик, чије су основе кодификоване у 19. веку.


== Примери говорног словачког дијалекта у Републици Србији (АП Војводини) ==
== Примери говорног словачког дијалекта у Републици Србији (АП Војводини) ==

Верзија на датум 6. јануар 2019. у 18:29

словачки језик
slovenský jazyk, slovenčina
Говори се у Словачка
мањине:
 Чешка
 Србија
 Мађарска
Регионцентрална Европа
Број говорника
5,2 милиона (недостаје датум)
латиница (словачка латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Словачка
 Европска унија
 Чешка
 Србија (Војводина)
Признати мањински језик у
РегулишеСловачка академија наука, Језички институт Људовит Штур (словачки: Slovenská akadémia vied, Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra)
Језички кодови
ISO 639-1sk
ISO 639-2slo (B)
slk (T)
ISO 639-3slk
Распрострањеност словачког језика
  Регије са већинским словачким језиком
  Регије са мањинским словачким језиком
{{{mapalt2}}}
Западни, централни и источни дијалекти словачког језика у Словачкој
Општине Војводине у којима је словачки језик у службеној употреби

Словачки језик (слч. slovenský jazyk или slovenčina) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, службени је језик АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге.

Основна подела дијалеката и наречја словачког језика

  • Централно/Средњословачки дијалекти (у јужним областима имају неке заједничке карактеристике са јужнословенским језицима)
    • Источнословачки дијалекти
      • Западнословачки дијалекти најближи чешком језику

Основна подела употребе словачког језика у Републици Србији (АП Војводини)

  • Говорни словачки дијалект са доста архаизама и српских речи, који се користи у неформалној и приватној комуникацији.**
  • Стандардизован књижевни словачки језик, (чију је стандардизацију и кодификацију у 19. веку започео Људовит Штур), који се користи у јавној комуникацији, како писаној (књиге, часописи, новине, називи улица и јавних установа, документа итд.), тако и говорној (школство, верске организације, институције, установе, телевизија, радио итд.). **

Говорни језик, односно дјалект, који се користи у неформалној комуникацији у већини насеља, где живе Словаци у Републици Србији (АП Војводини) има своје различитости и специфичности, везане за свако насеље понаособ. Заснован је на средњесловачким дијалектима у већини случајева. Изузетак је насеље Пивнице (општина Бачка Паланка), где преовлађује говор заснован на западнословачким дијалектима. Због специфичности, насталих услед контакта са другим језицима из окружења (српски, румунски, мађарски итд.) и дугогодишње географске одвојености од Словачке, може се говорити и о посебним панонско/равничарскословачким поддијалектима. Насупрот дијалектима, као основни комуникациони језички систем у јавној комуникацији (медијима, установама, књижевности и сл.) користи се стандардизован књижевни словачки језик, чије су основе кодификоване у 19. веку.

Примери говорног словачког дијалекта у Републици Србији (АП Војводини)

  • Zdravím ťa, Nazdar,Ťao (/Zdravim ća, Nazdar,Ćao!/) — Здраво,Ћао!
  • Vitame Vás, Vitajte (/Vitame Vas,Vitajće!/) -Добродошли!
  • Ako si? Ako sa máš? (/Ako si? Ako sa maš?/) — Како си?
  • Čo robíš? (/Čo robiš?/) — Шта радиш?
  • Ako sa voláš? (/Ako sa volaš?/) — Како се зовеш?
  • Skäde si? Ja som z... (/Skeđe si? Ja som z.../) — Одакле си? Ја сам из..
  • Milo mi je (/Milo mi je!/) — Драго ми је!
  • Dobrô rano (/Dobrvo rano!/) — Добро јутро!
  • Dobrý dem (/Dobri đem!/) — Добар дан!
  • Dobrý večer (/Dobri večer!/) — Добро вече!
  • Dobrú noc (/Dobru noc!/) — Лаку ноћ!
  • Šťastlivo,Šťastnô (/Šćastljivo,Šćastnuo!/) — Срећно!
  • Chýbeš mi! (/Hibeš mi!/) –Фалиш ми!
  • Priatnô,Dobrú chuť!/ (/Priatnuo,Dobru huć!/) — Пријатно!
  • Na zdravie (/Na zdravje! /) — Живели!
  • Na zdravie (/Na zdravje!/) — На здравље!
  • Možnô (/Možnuo/) — Можда
  • No ((/No/) — Да!
  • Ni (/Nji/) — Не!
  • Viem (/Vijem/) — Знам
  • Ne viem (/Nje vijem/) — Не знам
  • Prepáč (//Prepač) — Извини!
  • Prosím vás (/Prosim vas/) — Молим вас!
  • Rozumiem (/Rozumijem/) –Разумем!
  • Ne rozumiem (/Nje rozumijem/) –Не разумем!
  • Rozprávate po slovenský? (/Rozpravaće po slovenski?/) — Говорите ли словачки?
  • No,trocha (/No,troha/) — Да,мало
  • Ni,ne rozprávam (/Nji, nje rozpravam/) — Не, не говорим
  • Rozprávajte pomali, prosím vás (/Rozpravajće pomalji prosim vas/) –Говорите спорије молим вас
  • Ako sa povie/ vraví (/Ako sa povje/ vravi?../) — Како се каже?..
  • Ďakujem!/Chvála! (/Đakujem!,Hvala!/) — Хвала!
  • Ďakujem velmo pekne!/Ďakujem velmi pekne! (/Đakujem velmo peknje!,Đakujem velmi pekne!/) –Хвала веома лепо!
  • Ďakujem pekne/Ďakujem krásne (/Đakujem peknje!,Đakujem krasnje!/) –Хвала лепо!
  • Nemate začo! /Nemaš na čom! (/Njemaš začo!,Njemaš na čom!/) — Нема на чему!
  • Kcem ťa!/Milujem ťa!/Ľúbim ťa! (/Kcem ća!,Milujem ća!,Ljubim ća!/) — Волим те!
  • Kde je záchod/wc? (/Gđe je zahod/wc?/) — Где је вц?
  • Chodievaš semka často? (/Hođijevaš semka často/) — Долазиш овамо често?
  • Kelko to koštuje? (/Kelko to koštuje/) — Колико то кошта?
  • Vindi vonka/Zindi nuka (/Vinđi vonka,Zinđi nuka/) — Изађи напоље/Уђи унутра
  • Chojte/Prídite (/Hojće,Priđiće/) — Идите/Дођите
  • Chytro ozdrav! (/Hitro ozdrav!/)- Брзо оздрави!
  • Nahaj ma (/Nahaj ma/)- Остави ме!
  • Nak sa páči! (/Nak sa pači!/)- Изволи!
  • Pustite ma!/Pusťte ma! (/Pusćiće ma!/Pusćće ma!) — Пустите ме!
  • Odpustite mi! (/Odpusćiće mi! /) –Опростите ми!
  • Šťastlivi Nový Rok! (/Šćastljivi Novi Rok!/) — Срећна Нова Година!
  • Šťastlivie Vianoce! (/Šćastljivje Vjanoce!/) — Срећан Божић!
  • Veseli Štedrý Večer (Badňak) a Šťastlivie Vianoce! (/Veseli Šćedri Večer a Šćastljivje Vjanoce!/) — Весело Бадње Вече(Бадњак) и Срећан Божић!
  • Šťastlivá a Veselá Velká Noc! (/Šćastljiva a Vesela Velka Noc/) — Срећан и Весео Ускрс!
  • Šťastlive narodeniny!,Šťastlivie narodeniny!Šťastlivi roďendám (/Šćastljive narođenjini,Šćastljivije narođenjini,Šćastljivi rođendam) -Срећан рођендан!
  • Šťastlivie prazdniny/sviatky! (/Šćastljivije prazdnjini,svijatki/) — Срећни празници!
  • Čestítam/Blahoželám!/Gratulujem! (Čestitam/Blahoželam!/Gratulujem!/!/) — Честитам!
  • S poštuvaniem, Moje poštuvanie (/S poštuvanjijem,Moje poštuvanjije/) — С поштовањем ,Моје поштовање
  • Eden/Edom jazyk nikda nije dovôľňi/dosť(/Jeden,Edom jazik njigda njije dovuoljnji/dosć/) — Један језик никада није довољан/доста

Српске речи које се користе у говорном словачком дијалекту у Републици Србији (АП Војводини)

  • Molba(/Molba/) — Молба
  • Kazna(/Kazna/) — Казна
  • Opomena(/Opomena/) — Опомена
  • Prekršaj(/Prekršaj/) — Прекршај
  • Rok(/Rok/) — Рок
  • Uhovor/Ugovor(/Uhovor/Ugovor/) — Уговор
  • Bezobrazní(/Beozbraznji/) — Безобразни
  • Prímerok(/Primerok/) — Примерак
  • Žalba(/Žalba/) — Жалба
  • Rešéne(/Rešenje/) — Решење
  • Porez(/Porez/) — Порез
  • Odbor(/Odbor/) — Одбор
  • Sávet(/Savet/) — Савет
  • Zádruga(/Zadruga/) — Задруга
  • Skupština(/Skupština/) — Скупштина
  • Upráva(/Uprava/) — Управа
  • Mesná zajednica(/Mesna Zajednjica/) — Месна заједница
  • Blagájna(/Blagajna/) — Благајна
  • Vrchovný Súd(/Vrhovni Sud/) — Врховни Суд
  • Nadimak(/Nadimak/) — Надимак
  • Deonica(/Deonica/) — Деоница
  • Divota(/Divota/) — Дивота
  • Delokrug(/Delokrug/) — Делокруг
  • Tišina(/Tišina/) — Тишина
  • Snímati(/Snjimati/) — Снимати
  • Niko(/Niko/) — Нико
  • Nemoj(/Nemoj/) — Немој
  • Ništa(/Ništa/) — Ништа
  • Nimalo(/Nimalo/) — Нимало
  • Nedoumica(/Njedoumica/) — Недоумица
  • Nesporazum(/Njeisporazum/) — Неспоразум
  • Ambulanta(/Ambulanta/) — Амбулатна
  • Prégled(/Pregled/-Преглед
  • Pritisak(/Pritisak/) — Притисак
  • Bólnica(/Bolnjica/) — Болница
  • Patike(/Patike/) — Патике
  • Gorňak(/Gornjak/)Горњак
  • Zájam(/Zajam/) — Зајам
  • Štédňa(/Štédnja/) — Штедња
  • Plantáža(/Plantáža/) — Плантажа
  • Ambaláža(/Ambaláža/) — Амбалажа
  • Pláža(/Pláža/) — Плажа
  • Masáža(/Masáža/) — Масажа
  • Garáža(/Garáža/) — Гаража
  • Vrédňi(/Vrednji/) — Вредни
  • Hitňí(/Hitnji/) — Хитни
  • Otkas/z(/Otkas/z/) — Отказ
  • Nálog(/Nalog/) — Налог
  • Burek(/Burek/) — Бурек
  • -{Burázer}–(/Burazer/) — Буразер
  • -{Bárut}–(/Barut/) — Барут
  • Bakšiš(/Bakšiš/) — Бакшиш
  • Arpadžík(/Arpadžik/) — Арпаџик/лук за сејање
  • Pekmes/z(/Pekmes/z/) — Пекмез
  • Ťošak(/Ćošak/) — Ћошак
  • Pánťiť(/Panćić/) — Памтити
  • Pedála(/Pedala/) — Педала
  • Vojska(/Vojska/) — Војска
  • Džezva(/Džezva/) — Џезва
  • Šagrt(/Šagrt/) — Шегрт
  • Šerbet(/Šerbet/) — Шербет
  • Ratluk(/Ratluk/) — Ратлук
  • Kuvarica(/Kuvarica/) — Куварица
  • Ťuskija(/Ćuskija/) — Ћускија
  • ...

Литература

Спољашње везе

Словачки језик на Википедији.

Медији везани за чланак Словачки језик на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словачки_језик&oldid=21180107”