Стефан Троношки — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Јованвб је преместио страницу Преподобни Стефан Троношки на Стефан Троношки
Нема описа измене
Ред 10: Ред 10:
| датум_смрти = [[1799]].
| датум_смрти = [[1799]].
| место_смрти = [[Зворник]]
| место_смрти = [[Зворник]]
| држава_смрти = [Османско царство
| држава_смрти = Османско царство
| поштује_се_у = [[Православна црква]]
| поштује_се_у = [[Православна црква]]
|празник = 4/17. септембра
|празник = 4/17. септембра
Ред 28: Ред 28:


Стеван Јовановић рођен је у Текеришу у [[Јадар (област)|Јадру]]. Школовао се у [[Манастир Троноша|манастиру Троноша]]. У истом [[манастир]]у се као младић [[монах|замонашио]] и убрзо постао [[архимандрит]].
Стеван Јовановић рођен је у Текеришу у [[Јадар (област)|Јадру]]. Школовао се у [[Манастир Троноша|манастиру Троноша]]. У истом [[манастир]]у се као младић [[монах|замонашио]] и убрзо постао [[архимандрит]].

===Манастирски живот===
На [[литургија]]ма је држао проповеди и учио народ да буде побожан и поштује [[Десет Божјих заповести|Божје заповести]] али такође и саветовао како да се понашају под турском влашћу. <ref name="Теолошки погледи" />

Показивао је велику бригу према народу. Од богатијих људи молио је помоћ за сиромашан народ, а и лично је давао храну и одећу онима којима је била потребна. Дешавало се да и исплати [[харач]] Турцима за онога ко није имао да плати. <ref name="Теолошки погледи" />



===Аустријско-турски рат (1787—1791)===
===Аустријско-турски рат (1787—1791)===
Ред 34: Ред 40:
Пред крај рата је безуспешно покушавао да убеди Хабзбурге да дај помоћ Србима у оружју за наставак борбе против Турака. <ref name="Даница" /><ref name="Теолошки погледи" />.
Пред крај рата је безуспешно покушавао да убеди Хабзбурге да дај помоћ Србима у оружју за наставак борбе против Турака. <ref name="Даница" /><ref name="Теолошки погледи" />.

Стеван је 22. јануара [[1790]]. организовао сабор народних првака у Троноши на коме су саставили молбе за аустријског цара тражећи помоћ у војсци, оружју и муницији ради одбране и одржања дотада у Србији освојених крајева. Након тога је 4. августа исте године писао молбу царском комесару у [[Темишвар]]у да се заузме за Србе, а 24. августа 1790 и лично долази у Темишвар да преда молбу. Из Темишвара путује у [[Беч]] са истом молбом.<ref name="Теолошки погледи" />

Већ 16. фебруара [[1791]]. године пише новом митрополиту [[Стефан Стратимировић|Стефану Стратимировићу]] да се код цара заузме за Србе. Због сарадње са Хабзбурзима присиљен је да избегне од Турака у [[Срем]]. Ту му је одобрен боравак у [[манастир Гргетег|манастиру Гргетеку]]. <ref name="Теолошки погледи" />

Крајем јула 1971. године, дубоко разочаран неправдом Аустријанаца преме Србима одлучује да се врати у Турску.<ref name="Теолошки погледи" />

Након повратка у Турску живео је повучено и изван политичких збивања.<ref name="Теолошки погледи" />


===Извори===
===Извори===

Верзија на датум 8. јануар 2019. у 22:18

Стефан Троношки
Лични подаци
Датум рођења1759
Место рођењаТекериш, Османско царство, Србија
Датум смрти1799.
Место смртиЗворник, Османско царство
Световни подаци
Поштује се уПравославна црква
Канонизацијамај 2017., Београд од стране Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве
Главно светилиштеМанастир Троноша
Празник4/17. септембра

Преподобни Стефан Троношки рођен као Стеван Јовановић (рођен 1759. у Текеришу — преминуо 1799. у Зворнику) је српски светитељ, игуман манастира Троноша.

Стеван Јовановић рођен је у Текеришу у Јадру. Школовао се у манастиру Троноша. У истом манастиру се као младић замонашио и убрзо постао архимандрит.

Манастирски живот

На литургијама је држао проповеди и учио народ да буде побожан и поштује Божје заповести али такође и саветовао како да се понашају под турском влашћу. [1]

Показивао је велику бригу према народу. Од богатијих људи молио је помоћ за сиромашан народ, а и лично је давао храну и одећу онима којима је била потребна. Дешавало се да и исплати харач Турцима за онога ко није имао да плати. [1]


Аустријско-турски рат (1787—1791)

За време Аустријско-турског рата од (1787—1791) био је један од најистакнутијих заговорника борбе Срба на страни Хабзбуршке монархије.[2]. Веровао је да ће Срби борбом на страни Хабзбурга добити повољне услое ослобођења од Турака. Својим угледом утицао је на велик број Срба да се као добровољци прикључе Аустријанцима. Такође ја у манастиру издржавао хиљаду војника током четири месеца.[1]

Пред крај рата је безуспешно покушавао да убеди Хабзбурге да дај помоћ Србима у оружју за наставак борбе против Турака. [2][1].

Стеван је 22. јануара 1790. организовао сабор народних првака у Троноши на коме су саставили молбе за аустријског цара тражећи помоћ у војсци, оружју и муницији ради одбране и одржања дотада у Србији освојених крајева. Након тога је 4. августа исте године писао молбу царском комесару у Темишвару да се заузме за Србе, а 24. августа 1790 и лично долази у Темишвар да преда молбу. Из Темишвара путује у Беч са истом молбом.[1]

Већ 16. фебруара 1791. године пише новом митрополиту Стефану Стратимировићу да се код цара заузме за Србе. Због сарадње са Хабзбурзима присиљен је да избегне од Турака у Срем. Ту му је одобрен боравак у манастиру Гргетеку. [1]

Крајем јула 1971. године, дубоко разочаран неправдом Аустријанаца преме Србима одлучује да се врати у Турску.[1]

Након повратка у Турску живео је повучено и изван политичких збивања.[1]

Извори

  1. ^ а б в г д ђ е ж Срдановић-Бараћ, Олга (1980). „Троношки архимандрит Стеван Јовановић (1759 —1799)” (PDF). Теолошки погледи (XIII (1980): 4, ISSN: 0497–2597). Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Приступљено 09. 01. 2019. 
  2. ^ а б „Стефан Јовановић”. Часопис Даница, Вук Стефановић Караџић 1819. Приступљено 8. 1. 2019.