Шљахта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 12. јануар 2019. у 09:11

Шљахта је заједнички назив за читаву племићку класу у Краљевини Пољској и Пољско-Литванској унији од 14. до 18. века.^[1]

Значење

Шљахта је заједнички назив који обухвата све припаднике племства, од најсиромашнијег властелинчића ("шљахтићи") до великаша ("магнати"), који су (теоретски) пред законом имали иста права и обавезе.

Порекло

Племићка класа у Пољској расла је упоредо са растом државе: од уније са Литванијом 1569. укључивала је литванску, белоруску и украјинску властелу католичке, православне и протестантске вере, па чак и мањи број Литванских Татара - муслимана. Истакнути Запорошки козаци такође су добијали титулу племића.

Права и обавезе

Од оснивања пољске државе у 10. веку, главна обавеза свих племића била је војна служба краљу у замену за земљишне поседе. Док су племићи феудалног позива чинили главнину пољске војске све до 16. века, војним реформама краља Стефана Баторија (1576—1586) и увођењем професионалне и најамничке војске, војни значај племства у Пољској опада.

Са друге стране, законске привилегије племства расту од времена Казимира III Великог (1333—1370), који у ситној властели, окупљеној у скупштине војводина, сејмиће, тражи ослонац против великаша ("магната"). Након изумирања династије Пјаста, пољска властела је од новог краља Лајоша Анжујског 1374. изнудила Привилегије у Кошицама, по којима суверенитет више није био у личности краља, већ у свом народу Пољске (под којим се, наравно, подразумевала властела). Тако су великаши после краљеве смрти 1386. изабрали за краља литванског војводу Јагела, који није имао никаквог наследног (па ни божанског) права на престо, већ је владао по пристанку племића окупљених у Сејм - скупштину сталежа. Тако је ударен темељ уставне монархије у Пољској.^[2]

Племићка демократија

Док је у почетку имао само саветодавну улогу, Сејм је приграбио законодавну власт након изумирања династије Јагелона: 1573. Сејм је изабрао за краља француског принца Анрија III (владао само 13 месеци), који је прихватио Анријеве уредбе (лат. Articula Henriciana), измену закона (лат. correctura iurum) којом је допуштено учешће свих племића у избору краља. Анријевим уредбама било је предвиђено да је краљ обавезан да сваке треће године сазове Сејм, на којем се одлуке могу доносити само уз једногласну сагласност представника племства. Био је довољан само један глас против, да се одлука не прихвати (лат. liberum veto). Без одобрења Сејма краљ није могао да објави рат, закључи мир, или мобилише општи феудални позив (пољ. pospolite ruszenie). Ако би краљ прекршио ове одредбе, племство је било ослобођено обавезе да му се покорава. Анријевим уредбама уведен је у Пољској и Литванији специфичан облик монархије - дворска демократија (Фридрих Енгелс), којом су до краја ојачана права владајуће феудалне класе, а тиме потпуно ослабљена централна власт.^[3]

Референце

^ Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. OCLC 17824624. ISBN 0-531-15069-0.
^ Zamoyski 1988, стр. 43–45. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFZamoyski1988 (help)
^ Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноизавачки завод. стр. 95,том 7.

Литература

Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. OCLC 17824624. ISBN 0-531-15069-0.

[1] Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. OCLC 17824624. ISBN 0-531-15069-0.

[FOOTNOTEZamoyski198843–45-2] Zamoyski 1988, стр. 43–45. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFZamoyski1988 (help)

[3] Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноизавачки завод. стр. 95,том 7.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Историја Пољске}}
-'''Шљахта''' је заједнички назив за читаву племићку класу у [[Краљевство Пољска|Краљевини Пољској]] и [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-Литванској унији]] од 14. до 18. века.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|location=New York|publication-place=|pages=|type=|oclc=17824624|id=ISBN 0-531-15069-0}}</ref>
+'''Шљахта''' је заједнички назив за читаву племићку класу у [[Краљевство Пољска|Краљевини Пољској]] и [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-Литванској унији]] од 14. до 18. века.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|location=New York|publication-place=|oclc=17824624|id=ISBN 0-531-15069-0}}</ref>
 === Значење ===
@@ Ред 11: / Ред 11: @@
 Од оснивања пољске државе у 10. веку, главна обавеза свих племића била је војна служба краљу у замену за земљишне поседе. Док су племићи феудалног позива чинили главнину пољске војске све до 16. века, војним реформама краља [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] (1576—1586) и увођењем професионалне и најамничке војске, војни значај племства у Пољској опада.
-Са друге стране, законске привилегије племства расту од времена [[Казимир III|Казимира III Великог]] (1333-1370.), који у ситној властели, окупљеној у скупштине војводина, ''сејмиће'', тражи ослонац против великаша (''"магната"''). Након изумирања [[Пјастови|династије Пјаста]], пољска властела је од новог краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша Анжујског]] 1374. изнудила '''''Привилегије у Кошицама''''', по којима суверенитет више није био у личности краља, већ у свом народу Пољске (под којим се, наравно, подразумевала властела). Тако су великаши после краљеве смрти 1386. изабрали за краља [[Владислав II Јагело|литванског војводу Јагела]], који није имао никаквог наследног (па ни божанског) права на престо, већ је владао по пристанку племића окупљених у [[Сејм]] - [[Скупштина сталежа|скупштину сталежа]]. Тако је ударен темељ [[Уставна монархија|уставне монархије]] у Пољској.<ref>{{harvnb|Zamoyski|1988|pp=43-45}}</ref>
+Са друге стране, законске привилегије племства расту од времена [[Казимир III|Казимира III Великог]] (1333—1370), који у ситној властели, окупљеној у скупштине војводина, ''сејмиће'', тражи ослонац против великаша (''"магната"''). Након изумирања [[Пјастови|династије Пјаста]], пољска властела је од новог краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша Анжујског]] 1374. изнудила '''''Привилегије у Кошицама''''', по којима суверенитет више није био у личности краља, већ у свом народу Пољске (под којим се, наравно, подразумевала властела). Тако су великаши после краљеве смрти 1386. изабрали за краља [[Владислав II Јагело|литванског војводу Јагела]], који није имао никаквог наследног (па ни божанског) права на престо, већ је владао по пристанку племића окупљених у [[Сејм]] - [[Скупштина сталежа|скупштину сталежа]]. Тако је ударен темељ [[Уставна монархија|уставне монархије]] у Пољској.{{sfn|Zamoyski|1988|pp=43-45}}
 === Племићка демократија ===
-Док је у почетку имао само саветодавну улогу, [[Сејм]] је приграбио законодавну власт након изумирања [[Династија Јагелон|династије Јагелона]]: 1573. Сејм је изабрао за краља француског принца [[Анри III Валоа|Анрија III]] (владао само 13 месеци), који је прихватио '''''Анријеве уредбе''''' ([[Латински језик|лат.]] ''Articula Henriciana''), измену закона ([[Латински језик|лат.]] ''correctura iurum'') којом је допуштено учешће свих племића у избору краља. ''Анријевим уредбама'' било је предвиђено да је краљ обавезан да сваке треће године сазове Сејм, на којем се одлуке могу доносити само уз једногласну сагласност представника племства. Био је довољан само један глас против, да се одлука не прихвати ([[Латински језик|лат.]] ''liberum veto''). Без одобрења Сејма краљ није могао да објави рат, закључи мир, или мобилише општи феудални позив ([[Пољски језик|пољ.]] ''pospolite ruszenie''). Ако би краљ прекршио ове одредбе, племство је било ослобођено обавезе да му се покорава. ''Анријевим уредбама'' уведен је у [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољској и Литванији]] специфичан облик монархије - '''''дворска демократија''''' ([[Фридрих Енгелс]]), којом су до краја ојачана права владајуће феудалне класе , а тиме потпуно ослабљена централна власт.<ref>{{Cite book|title=[[Војна енциклопедија]]|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноизавачки завод|year=1974|id=|publication-place=Београд|pages=95,том 7|type=}}</ref>
+Док је у почетку имао само саветодавну улогу, [[Сејм]] је приграбио законодавну власт након изумирања [[Династија Јагелон|династије Јагелона]]: 1573. Сејм је изабрао за краља француског принца [[Анри III Валоа|Анрија III]] (владао само 13 месеци), који је прихватио '''''Анријеве уредбе''''' ([[Латински језик|лат.]] ''Articula Henriciana''), измену закона ([[Латински језик|лат.]] ''correctura iurum'') којом је допуштено учешће свих племића у избору краља. ''Анријевим уредбама'' било је предвиђено да је краљ обавезан да сваке треће године сазове Сејм, на којем се одлуке могу доносити само уз једногласну сагласност представника племства. Био је довољан само један глас против, да се одлука не прихвати ([[Латински језик|лат.]] ''liberum veto''). Без одобрења Сејма краљ није могао да објави рат, закључи мир, или мобилише општи феудални позив ([[Пољски језик|пољ.]] ''pospolite ruszenie''). Ако би краљ прекршио ове одредбе, племство је било ослобођено обавезе да му се покорава. ''Анријевим уредбама'' уведен је у [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољској и Литванији]] специфичан облик монархије - '''''дворска демократија''''' ([[Фридрих Енгелс]]), којом су до краја ојачана права владајуће феудалне класе, а тиме потпуно ослабљена централна власт.<ref>{{Cite book|title=[[Војна енциклопедија]]|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноизавачки завод|year=1974|id=|publication-place=Београд|pages=95,том 7|type=}}</ref>
 == Референце ==
@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|location=New York|publication-place=|pages=|type=|oclc=17824624|id=ISBN 0-531-15069-0}}
+* {{Cite book|ref=harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|location=New York|publication-place=|oclc=17824624|id=ISBN 0-531-15069-0}}
 [[Категорија:Историја Пољске]]