Пређи на садржај

Бибање — разлика између измена

Године [[1911]]. у Бибању су биле 32 албанске куће.<ref>Дебърски глас, година 2, брой 38, 3 април 1911, pp. 2.</ref> Тада је већина [[православље|православних]] мештана била верници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
 
[[Иван Јастребов]] је записао да у свим селима Велике и Мале Реке, житељи и муслиани и хришћани говоре словенско-македонским наречјем. Само житељи села [[Жужње]], Бибање и [[Грекање|Грекај]] (Грекане) говоре арнаутски. Јастребов пише: ''На моју велику жалост, пре мојега путовања овамо, поверовао сам на реч људима који воле да откривају туђе мане, који ме увераваше да хришћани наводно не знају други језик сем арнаутски. Тако је и штампано у мојим Податцима (Податци за историју српске цркве, стр. 130.). Био сам запрепашћен када сам на лицу места чуо где ни хришћани ни "Турци" другог језика сем словенско-македонскога не знају.'' Мушкарци су због општења са Арнаутима на једвите јаде научили арнаутски језик па и понеке жене, али у куи свих Речана нема другог језика до словенско-македонског. Мушкарци су живећи због посла и у Бугарској, веивећи део године, научили и бугарски и код куекуће су, мало по мало уносили бугарски жаргон. Муслимани Реке се од хришћана не разликују и не задају им проблеме, за разлику од Арнаута Дебарске нахије и Малесије. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 266., 267. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
 
== Становништво ==
Анониман корисник