1943 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Ред 6: | Ред 6: | ||
{{Година В}} |
{{Година В}} |
||
=== Јануар === |
=== Јануар === |
||
* [[14. јануар]] — У [[Казабланка|Казабланки]] почела [[Конференција у Казабланки|конференција]] лидера савезничких снага у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелта]], [[Винстон Черчил|Черчила]] и [[Шарл де Гол|Де Гола]] |
* [[14. јануар]] — У [[Казабланка|Казабланки]] почела [[Конференција у Казабланки|конференција]] лидера савезничких снага у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелта]], [[Винстон Черчил|Черчила]] и [[Шарл де Гол|Де Гола]]. |
||
* [[18. јануар]] — Након седмодневних борби током [[операција Искра|операције Искра]] совјетске трупе су су олакшале [[опсада Лењинграда|опсаду Лењинграда]] отворивши узани коридор. |
* [[18. јануар]] — Након седмодневних борби током [[операција Искра|операције Искра]] совјетске трупе су су олакшале [[опсада Лењинграда|опсаду Лењинграда]] отворивши узани коридор. |
||
* [[20. јануар]] — Отпочела је [[операција Вајс]]. |
* [[20. јануар]] — Отпочела је [[операција Вајс]]. |
||
Верзија на датум 14. јануар 2019. у 04:58
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1943 на Викимедијиној остави.
| |
1943. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 14. јануар — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола.
- 18. јануар — Након седмодневних борби током операције Искра совјетске трупе су су олакшале опсаду Лењинграда отворивши узани коридор.
- 20. јануар — Отпочела је операција Вајс.
- 29. јануар — 30. јануар - Битка код острва Ренел
- 30. јануар — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.
Фебруар
- 16. фебруар — Норвешки командоси које је обучила британска Управа за специјалне операције су уништили фабрику коју је немачки пројекат нуклеарне бомбе користио за добијање тешке воде.
- 16. фебруар — Војници Црвене армије су поново ушли у Харков.
- 18. фебруар — Јозеф Гебелс је одржао говор у Спортпаласту да би мотивисао немачки народ на тотални рат када се ситуација у Другом светском рату почела окретати против Немачке.
- 20. фебруар — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин.
- 24. фебруар — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа.
Март
- 2. март — Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору.
- 14. март — Нацисти су у Другом светском рату завршили са ликвидацијом Краковског гета.
- 15. март — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби.
Април
- 19. април — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје.
Мај
- 12. мај — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
- 15. мај — Распуштена је Коминтерна.
- 15. мај — Отпочела битка на Сутјесци.
- 16. мај — Нацисти су угушили устанак у Варшавском гету.
- 17. мај — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој.
Јун
- 4. јун — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
- 9. јун — Врховни командант партизанских јединица, Јосип Броз Тито, рањен приликом жестоких борби које су партизанске јединице водиле против бројчано надмоћних окупационих и квислиншких снага. Тито је једини врховни командант једног ослободилачког покрета у Другом светском рату, који је био рањен.
Јул
- 5. јул — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
- 9. јул — Савезници у Другом светском рату извели су инвазију на Сицилију.
- 12. јул — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена.
- 22. јул — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.
- 25. јул — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку.
- 28. јул — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазваши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила.
Август
Септембар
- 3. септембар — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату.
- 8. септембар — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
- 10. септембар — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.
- 12. септембар — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија.
Октобар
- 13. октобар — Италијанска влада на челу са маршалом Пјетром Бадољом, је прешла на страну Савезника и објавила рат Силама осовине.
Новембар
- 5. новембар — У Јајцу је у Другом светском рату основан Танјуг.
- 25. новембар — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине.
- 29. новембар — У Јајцу почело са радом Друго заседање АВНОЈ-а, на којем је (између осталог) Титу додељен чин маршала.
Децембар
Рођења
Јануар
- 19. јануар — Џенис Џоплин, америчка певачица. (†1970).
- 22. јануар — Марилија Пера, бразилска глумица.
Фебруар
- 25. фебруар — Џорџ Харисон, енглески музичар (гитариста), члан британске поп групе „Битлс“. (* 2001)
- 25. фебруар — Ђурђевка Нанева Стојкова, југословенска и македонска оперска солисткиња
Март
- 9. март — Боби Фишер, амерички шахиста
- 12. март — Ратко Младић, српски генерал.
- 29. март — Ерик Ајдл, енглески глумац.
Април
Мај
- 5. мај — Мајкл Пејлин, енглески глумац
- 5. мај — Оулавир Рагнар Гримсон, исландски политичар
Јун
- 13. јун — Малком Макдауел, британски глумац
Јул
Август
- 4. август — Лаура Бјађоти, италијанска модна креаторска
- 8. август — Есма Реџепова, македонска певачица ромског порекла
- 17. август — Роберт де Ниро, амерички филмски глумац.
Септембар
- 29. септембар — Лех Валенса, пољски политичар и синдикални вођа
Новембар
Децембар
- 18. децембар — Кит Ричардс, енглески рок музичар
Смрти
Јануар
- 7. јануар — Никола Тесла, научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике.
Фебруар
Март
Април
Мај
- 14. мај — Јелена Ћетковић, народни херој Југославије
Јун
- 8. јун — Михаило Петровић Алас (*1868), математичар, професор Београдског универзитета и академик Српске краљевске академије.
- 13. јун — Коста Рацин, македонски песник и револуционар (*1908).
Јул
- 18. јул — Жан Алавоан, француски бициклиста. (*1888)
Новембар
Децембар
Нобелове награде
- Физика — Ото Штерн
- Хемија — Ђерђ де Хевеш
- Медицина — Хенрик Карл Петер Дам и Едвард Адалберт Дојзи
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Референце
Види још