Живојин Перић — разлика између измена
#1Lib1Ref |
|||
Ред 42: | Ред 42: | ||
- Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави.<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада |date=2018. |publisher=Библиотека Влада аксентијевић Обреновац |location=Београд |isbn=978-86-81212-07-3 |page=322 |accessdate=19. 1. 2019}}</ref> |
- Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави.<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада |date=2018. |publisher=Библиотека Влада аксентијевић Обреновац |location=Београд |isbn=978-86-81212-07-3 |page=322 |accessdate=19. 1. 2019}}</ref> |
||
== Чланства и почасна звања == |
|||
== Почасна звања и чланства == |
|||
- Дописни члан Српске Краљевске Академије наука; |
|||
- Члан друштва за упоредно право Француске, Немачке и Енглеске; |
|||
- Члан удружења за приватно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије; |
|||
- Члан Југословенског удружења за међународно право(председник); |
|||
- Члан Удружења за упоредно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије; |
|||
- Члан Удружења правника Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије; |
|||
- Члан Криминалистичког удружења Краљевине СХС; |
|||
- Члан Историјског друштва, Београд; |
|||
- Члан Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду; |
|||
- Члан Правничког друштва, Загреб; |
|||
- Члан Друштва „Правник”, Љубљана; |
|||
- Члан Православног братства Св. Саве; |
|||
- Члан Друштва за упоредно законодавство, Париз (почасни члан); |
|||
- Почасни доктор Правног факултета у Лиону; |
|||
- Почасни доктор Правног факултета у Београду; |
|||
- Председник Надзорног одбора удружења правника Југославије; |
|||
- Председник Сталног правничког одбора при Врховном државном правобранилаштву Југославије; |
|||
- Почасни грађанин града Оберурнена,Швајцарска; |
|||
- Члан Друштва пријатеља Универзитета у Лиону; |
|||
- Члан Међународног удружаења за правну и привредну филозофију, Берлин; |
|||
- Члан Међународног удружаења за правну и социјалну филозофију; |
|||
- Члан Међународног удружаења за уједначавање правне науке и народне економије; |
|||
- Члан Белгијског института за упоредно право, Брисел; |
|||
- Члан Међународног института за социологију, Париз; |
|||
- Члан „Немачко-југословенског друштва у Берлину, за унапређење културног и привредног зближавања”.<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада |date=2018. |publisher=Библиотека Влада аксентијевић Обреновац |location=Београд |isbn=978-86-81212-07-3 |page=323 |accessdate=19. 1. 2019}}</ref> |
|||
== Извори == |
== Извори == |
Верзија на датум 19. јануар 2019. у 16:57
Живојин Перић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. јануар 1868. |
Место рођења | Стублине, |
Датум смрти | 12. септембар 1953.85 год.) ( |
Место смрти | Оберурнен, Швајцарска |
Живојин Перић (Стублине, 3. јануар 1868 — Оберурнен, Швајцарска, 12. септембар 1953)[1] је био српски правник и политичар, дописни члан САНУ.[1] Био је члан Напредне странке.[2] Из политике се повукао 1919.
Биографија
Основну школу је започео у родним Стублинама код Уба, а завршио је у Обреновцу. Започео је гимназију у Ваљеву, а завршио је у Београду. Факултет правних наука завршио је 1891. г. у Паризу.[3] У државној служби је био запослен од 13/01/1893. г., прво у Министарству Финансија, па у Министарству спољњих послова. Судску каријеру започиње у београдском првостепеном Варошком суду најпре као писар а потом као судија. Заједно са тадашњим председником Варошког суда и пријатељем Василијем Симићем допринео је реформи ове институције. Са места секретара у Министарству правде Краљевине Србије биће изабран најпре за ванредног професора грађанског судског поступка и међународног приватног права у Великој школи а 01/04/1901. г. за редовног професора на истој катедри. Од 04/03/1905, редован је професор грађанског права на Универзитету у Београду.
Уз Андру Ђорђевића, Живојин Перић је био водећи и многострук правни писац из области грађанског права, грађанског судског поступка, међународног приватног права, јавног права и коначно филозофије права.
Од 1908. г. до 1919.г. активно је учествовао у политичком животу Краљевине Србије.
Дела
Аутор је великог броја дела из правне тематике и то: "Задружно право", I и II (1920), "О уговору о продаји и куповини" I,II, III, (1920-1921), "О сукобу закона у међународном приватном праву" (1926), "Границе судске власти" (1899), "О попису за извршење одлука судских", (1902), "О првенственом праву наплате између државе и хипотекарних поверилаца" (1901), "Један поглед на еволуционистичку правну школу" (1907), "О школама у праву" (1921), "Приватно право" (1912), "Принципи стечених права" (1920), "Политичке студије" (1908), и са Драгољубом Аранђеловићем био је коаутор књиге "Грађански судски поступак" I, (1912), Перић је био и аутор бројних правних расправа и чланака у бројним српским, југословенским и иностраним стручним часописима.
Одликовања и признања
- Орден Светог Саве V и III реда;
- Орден Књаза Данила Првог трећег степена;
- Медаља за успомену четрдесетогодишњице велике Свето-Андрејске скупштине и признања заслуга стечених за Дом Обреновића;
- Медаља I степена румунског Министарства трговине и индустрије;
- Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави.[4]
Чланства и почасна звања
- Дописни члан Српске Краљевске Академије наука;
- Члан друштва за упоредно право Француске, Немачке и Енглеске;
- Члан удружења за приватно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;
- Члан Југословенског удружења за међународно право(председник);
- Члан Удружења за упоредно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;
- Члан Удружења правника Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;
- Члан Криминалистичког удружења Краљевине СХС;
- Члан Историјског друштва, Београд;
- Члан Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду;
- Члан Правничког друштва, Загреб;
- Члан Друштва „Правник”, Љубљана;
- Члан Православног братства Св. Саве;
- Члан Друштва за упоредно законодавство, Париз (почасни члан);
- Почасни доктор Правног факултета у Лиону;
- Почасни доктор Правног факултета у Београду;
- Председник Надзорног одбора удружења правника Југославије;
- Председник Сталног правничког одбора при Врховном државном правобранилаштву Југославије;
- Почасни грађанин града Оберурнена,Швајцарска;
- Члан Друштва пријатеља Универзитета у Лиону;
- Члан Међународног удружаења за правну и привредну филозофију, Берлин;
- Члан Међународног удружаења за правну и социјалну филозофију;
- Члан Међународног удружаења за уједначавање правне науке и народне економије;
- Члан Белгијског института за упоредно право, Брисел;
- Члан Међународног института за социологију, Париз;
- Члан „Немачко-југословенског друштва у Берлину, за унапређење културног и привредног зближавања”.[5]
Извори
- ^ а б Живојин ПЕРИЋ[мртва веза]
- ^ Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine
- ^ Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 320.
- ^ Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада аксентијевић Обреновац. стр. 322. ISBN 978-86-81212-07-3.
- ^ Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада аксентијевић Обреновац. стр. 323. ISBN 978-86-81212-07-3.
Литература
- "У част Живојина М. Перића", група аутора in Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1938, стр. 1-36.
- Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 319-337.