Живојин Перић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref
Ред 42: Ред 42:
- Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави.<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада |date=2018. |publisher=Библиотека Влада аксентијевић Обреновац |location=Београд |isbn=978-86-81212-07-3 |page=322 |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>
- Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави.<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада |date=2018. |publisher=Библиотека Влада аксентијевић Обреновац |location=Београд |isbn=978-86-81212-07-3 |page=322 |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>


== Чланства и почасна звања ==
== Почасна звања и чланства ==

- Дописни члан Српске Краљевске Академије наука;

- Члан друштва за упоредно право Француске, Немачке и Енглеске;

- Члан удружења за приватно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;

- Члан Југословенског удружења за међународно право(председник);

- Члан Удружења за упоредно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;

- Члан Удружења правника Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;

- Члан Криминалистичког удружења Краљевине СХС;

- Члан Историјског друштва, Београд;

- Члан Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду;

- Члан Правничког друштва, Загреб;

- Члан Друштва „Правник”, Љубљана;

- Члан Православног братства Св. Саве;

- Члан Друштва за упоредно законодавство, Париз (почасни члан);

- Почасни доктор Правног факултета у Лиону;

- Почасни доктор Правног факултета у Београду;

- Председник Надзорног одбора удружења правника Југославије;

- Председник Сталног правничког одбора при Врховном државном правобранилаштву Југославије;

- Почасни грађанин града Оберурнена,Швајцарска;

- Члан Друштва пријатеља Универзитета у Лиону;

- Члан Међународног удружаења за правну и привредну филозофију, Берлин;

- Члан Међународног удружаења за правну и социјалну филозофију;

- Члан Међународног удружаења за уједначавање правне науке и народне економије;

- Члан Белгијског института за упоредно право, Брисел;

- Члан Међународног института за социологију, Париз;

- Члан „Немачко-југословенског друштва у Берлину, за унапређење културног и привредног зближавања”.<ref>{{cite book |last1=Аранитовић |first1=Добрило |title=Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада |date=2018. |publisher=Библиотека Влада аксентијевић Обреновац |location=Београд |isbn=978-86-81212-07-3 |page=323 |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 19. јануар 2019. у 16:57

Живојин Перић
Лични подаци
Датум рођења(1868-01-03)3. јануар 1868.
Место рођењаСтублине,
Датум смрти12. септембар 1953.(1953-09-12) (85 год.)
Место смртиОберурнен, Швајцарска

Живојин Перић (Стублине, 3. јануар 1868Оберурнен, Швајцарска, 12. септембар 1953)[1] је био српски правник и политичар, дописни члан САНУ.[1] Био је члан Напредне странке.[2] Из политике се повукао 1919.

Биографија

Основну школу је започео у родним Стублинама код Уба, а завршио је у Обреновцу. Започео је гимназију у Ваљеву, а завршио је у Београду. Факултет правних наука завршио је 1891. г. у Паризу.[3] У државној служби је био запослен од 13/01/1893. г., прво у Министарству Финансија, па у Министарству спољњих послова. Судску каријеру започиње у београдском првостепеном Варошком суду најпре као писар а потом као судија. Заједно са тадашњим председником Варошког суда и пријатељем Василијем Симићем допринео је реформи ове институције. Са места секретара у Министарству правде Краљевине Србије биће изабран најпре за ванредног професора грађанског судског поступка и међународног приватног права у Великој школи а 01/04/1901. г. за редовног професора на истој катедри. Од 04/03/1905, редован је професор грађанског права на Универзитету у Београду.

Уз Андру Ђорђевића, Живојин Перић је био водећи и многострук правни писац из области грађанског права, грађанског судског поступка, међународног приватног права, јавног права и коначно филозофије права.

Од 1908. г. до 1919.г. активно је учествовао у политичком животу Краљевине Србије.

Дела

Аутор је великог броја дела из правне тематике и то: "Задружно право", I и II (1920), "О уговору о продаји и куповини" I,II, III, (1920-1921), "О сукобу закона у међународном приватном праву" (1926), "Границе судске власти" (1899), "О попису за извршење одлука судских", (1902), "О првенственом праву наплате између државе и хипотекарних поверилаца" (1901), "Један поглед на еволуционистичку правну школу" (1907), "О школама у праву" (1921), "Приватно право" (1912), "Принципи стечених права" (1920), "Политичке студије" (1908), и са Драгољубом Аранђеловићем био је коаутор књиге "Грађански судски поступак" I, (1912), Перић је био и аутор бројних правних расправа и чланака у бројним српским, југословенским и иностраним стручним часописима.

Одликовања и признања

- Орден Светог Саве V и III реда;

- Орден Књаза Данила Првог трећег степена;

- Медаља за успомену четрдесетогодишњице велике Свето-Андрејске скупштине и признања заслуга стечених за Дом Обреновића;

- Медаља I степена румунског Министарства трговине и индустрије;

- Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави.[4]

Чланства и почасна звања

- Дописни члан Српске Краљевске Академије наука;

- Члан друштва за упоредно право Француске, Немачке и Енглеске;

- Члан удружења за приватно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;

- Члан Југословенског удружења за међународно право(председник);

- Члан Удружења за упоредно право(председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;

- Члан Удружења правника Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;

- Члан Криминалистичког удружења Краљевине СХС;

- Члан Историјског друштва, Београд;

- Члан Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду;

- Члан Правничког друштва, Загреб;

- Члан Друштва „Правник”, Љубљана;

- Члан Православног братства Св. Саве;

- Члан Друштва за упоредно законодавство, Париз (почасни члан);

- Почасни доктор Правног факултета у Лиону;

- Почасни доктор Правног факултета у Београду;

- Председник Надзорног одбора удружења правника Југославије;

- Председник Сталног правничког одбора при Врховном државном правобранилаштву Југославије;

- Почасни грађанин града Оберурнена,Швајцарска;

- Члан Друштва пријатеља Универзитета у Лиону;

- Члан Међународног удружаења за правну и привредну филозофију, Берлин;

- Члан Међународног удружаења за правну и социјалну филозофију;

- Члан Међународног удружаења за уједначавање правне науке и народне економије;

- Члан Белгијског института за упоредно право, Брисел;

- Члан Међународног института за социологију, Париз;

- Члан „Немачко-југословенског друштва у Берлину, за унапређење културног и привредног зближавања”.[5]

Извори

  1. ^ а б Живојин ПЕРИЋ[мртва веза]
  2. ^ Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine
  3. ^ Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 320.
  4. ^ Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада аксентијевић Обреновац. стр. 322. ISBN 978-86-81212-07-3. 
  5. ^ Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада аксентијевић Обреновац. стр. 323. ISBN 978-86-81212-07-3. 

Литература

Спољашње везе