Дрвени дувачки инструменти — разлика између измена
#1Lib1Ref |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
|||
{{чишћење |
{{чишћење |
||
| разлог=|датум =}} |
| разлог=|датум =}} |
Верзија на датум 24. јануар 2019. у 12:35
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Дрвени дувачки инструменти (ита. Legni, нем. Holzblater, фра. instrument à vent de bois, енгл. Wood-winds, рус. духовые инструменты) су група музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од грч. αερο ваздух и φονος звук) код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Струјање ваздуха покреће на треперење језичке направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају дрвеним јер сви (осим саксофона) потичу од чисто дрвених инструмената.[1] Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:
- пиколо флаута (Piccolo Flauto – Picc.)
- флаута (Flauto – Fl.)
- обоа (Oboa – Ob.)
- енглески рог (Corno inglese – C.i.)
- кларинет (Clarinetto – Cl.)
- бас-кларинет (Clarinetto Basso – Cl.B.)
- саксофон (Saxofono – Sax.)
- фагот (Fagotto – Fg.)
- контрафагот (Contrafagotto – Cfg.)
Улога дрвених дувачких инструмената у оркестру је разнолика. Иако у техничком и изражајном погледу немају толико широки распон различитих могућности као гудачки инструменти, ипак се појединачни инструменти, поред карактеристилних боја, одликују и великом покретљивошћу, а и читав велики звучни фонд оркестра у свим регистрима покривен тоновима произведеним на дрвеним дувачима. Могуће их је стога применити у сваком моменту за сваку мелодијску линију у било ком регистру. Ипак, имају, као и лимени дувачи један велики недостатак, а то је физичка ограниченост људским дахом.
Бројни састав дрвених дувача у оркестру зависи од величине оркестра и захтева композитора. Обично се сматра да је у камерним или мањим оркестрима потребан и пожељан једноструки састав, односно по један представник основне регистарске варијанте:
- једноструки састав
- 1 флаута (Fl.)
- 1 обоа (Ob.)
- 1 кларинет (Cl.)
- 1 фагот (Fg.)
У већим оркестрима, разликују се следећи састави:
- двојни састав
- 2 Fl.
- 2 Ob.
- 2 Cl.
- 2 Fg.
(каткад се у овом саставу може предвидети да извођач II флауте свира и пиколо флауту (означава се са II Fl. muta in Picc. ), а такође су могуће и II Ob. muta in C.i. (енглески рог), као и II Cl. muta in Cl.B (бас-кларинет), што је ређи случај)
- тројни састав (најчешћи састав)
- 1 Picc.
- 2 Fl. (ili 3 Fl., при чему III Fl. muta in Picc.)
- 2 Ob.
- 1 C.i. (ili 3 Ob., при чему III Ob. muta in C.i.)
- 2 Cl.
- 1 Cl.B. (ili 3 Cl., при чему III Cl. muta in Cl.B.)
- 2 Fg.
- 1 Cfg. (ili 3 Fg., при чему III Fg. muta in Cfg.)
- четворни састав
- 1 Picc. (ређе IV Fl.)
- 3 Fl. (понекад III Fl. muta in Fl. contralto)
- 3 Ob.
- 1 C.i.
- 3 Cl. (III Cl. muta in Cl. in E♭)
- 1 Cl.B. (ређе IV Cl.)
- 3 Fg.
- 1 Cfg. (ређе IV Fg.)[2]
Референце
- ^ „Drveni duvački instrumenti”. Svet instrumenata. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ „Drveni duvački instrumenti”. samo-opusteno.info. Приступљено 24. 1. 2019.