Русински језик — разлика између измена
Спашавам 2 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|мини|right|265px|Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)]] |
[[Датотека:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|мини|right|265px|Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)]] |
||
'''Русински језик''' (-{''русиньскый язык'', ''руська бисіда'', ''руснацькый язык'', ''руски язик''}-) је [[језик]] који се углавном говори у западној [[Украјина|Украјини]], као и у суседним регионима [[Словачка|Словачке]], [[Мађарска|Мађарске]], [[Пољска|Пољске]] и [[Румунија|Румуније]],али се говори и у [[САД]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Канада|Канади]].Такође, [[Панонскорусински језик| |
'''Русински језик''' (-{''русиньскый язык'', ''руська бисіда'', ''руснацькый язык'', ''руски язик''}-) је [[језик]] који се углавном говори у западној [[Украјина|Украјини]], као и у суседним регионима [[Словачка|Словачке]], [[Мађарска|Мађарске]], [[Пољска|Пољске]] и [[Румунија|Румуније]],али се говори и у [[САД]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Канада|Канади]].Такође, [[Панонскорусински језик|панонскорусинским језиком]] (Панонскорусински језик) се говори у [[Србија|Србији]] и [[Хрватска|Хрватској]], где на подручју северне српске покрајине [[Војводина|Војводине]] има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички [[Русини]], који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу [[Источнословенски језици|источнословенских језика]]. |
||
Прва граматика |
Прва граматика русинског језика: ''Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar')'' (1931) <ref>{{Cite book |last1=Vyslockij |first1= Dymytrij|title=Карпаторусский букварь|trans_title=Karpatoursskij bukvar'|year=1931|location=[[Кливленд|Cleveland]] |language= [[Источнорусински језик]]}}</ref> и ''Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)'' (1935).<ref>{{Cite book |last1= Trochanovskij|first1= Metodyj|authorlink1= Metodyj Trochanovskij |title=Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)|year=1935|location=[[Lavov|Lviv]]|language=[[Источнорусински језик]]}}</ref> |
||
== Писмо == |
== Писмо == |
Верзија на датум 24. јануар 2019. у 11:58
русински језик | |
---|---|
русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик | |
Говори се у | Украјина (Закарпатска област) источна Словачка јужна Пољска Мађарска северна Румунија Србија ( Војводина) источна Хрватска |
Број говорника | процењено бар 600.000[1] Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум) |
индоевропски
| |
ћирилица (русинска ћирилица) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Србија ( Војводина) |
Признати мањински језик у | |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | rue |
Већински језик Мањински језик |
Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Мађарске, Пољске и Румуније,али се говори и у САД, Аустралији и Канади.Такође, панонскорусинским језиком (Панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.
Прва граматика русинског језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) [3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).[4]
Писмо
Дијалекти и наречја русинског језика
- Источнорусински језик-Закарпатско/Подкарпатско наречје русинског језикa --Закарпатје,Украјина
- Лемковско наречје русинског језикa--Пољска
- Прешовско наречје русинског језика--Словачка
- Западнорусински језик Панонско наречје русинског језика--Војводина,Србија и Хрватска
- Прешовско наречје русинског језика--Словачка
- Лемковско наречје русинског језикa--Пољска
Види још
Референце
- ^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
- ^ Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
- Словачка - 24.201 [1]
- Србија - 15.626 [2][мртва веза]
- Украјина - 6.725 [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2008)
- Хрватска - 2.337 [4]
- Пољска - 5.800 [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2005)
- Мађарска - 1.098 [6]
- Чешка - 1.106 [7], Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland.
- ^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv.
Литература
- Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
- Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland.
- Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv.
- Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука.
Спољашње везе
Медији везани за чланак Русински језик на Викимедијиној остави