Фоча — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
4 бајта додата ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
м
м
[[Датотека:Foca Mosque 2.JPG|мини|десно|остаци [[Алаџа|Алаџе]]]]
 
Насеље је до 1376. године било у саставу [[Рашка|Рашке]], а затим прелази у састав Босне, у време Твртка I.<ref>"Републикс Српска - градови и општине", Требиње 2003. године</ref> Као трговачко насеље, јавља се у време [[Херцег Шћепан]]а, под именом "Хотча" (Chozza по италијански, или чак Gotzei, а Фуџа - по турски). На месту где се улива [[Ћехотина]] у Дрину, каже се да нема никаквог (утврђеног) "града", већ су ту само дрвене куће. Трговачки друм је од царинарнице Тјентишта стизао до изнад Фоче, где се прелазио дрвени мост (1621). Улазило се у град, па продужавало на исток до у место Брезницу, која ће се под Турцима прозвати Пљевља. Од Дубровника се ишло ("рачунало") до Фоче пет дана. Недалеко од Фоче, на осам километара је Устиколина, где је некад био важан град (остале развалине), и ту се 1399. године јавља дубровачка колонија, а 1413. године и царинарница.<ref>"Отаџбина", Београд 1881. године</ref> Путници су у Фочи морали показати исправе и ствари које носе.
 
Свој развој као оријенталне вароши Фоча почиње од турског освајања 1465. године. Тај део босанске територије отет од Херцег Шћепана, Турци су звали "Босанско Крајиште", чији је главни град био Фоча. У 15. веку место се звало "Хоча", па се јавља презиме "Хочанин". Погодност је била у томе што је ту било седиште Херцеговачког санџака, између 1470-1572. године. Пописано је под Турцима 1477. године у Фочи: 277 породица, 33 самца и пет удовица. Само су три муслимана, од који две занатлије насељеници. У средњем веку зна се да су постојале две цркве у Фочи. Једна на месту потоње Цареве џамије, а друга на десној обали Ћеотине, у тзв. Каурском пољу. У Фочи је 1501. године изграђена Царева џамија, на темељима цркве из 13. века. Археолошка истраживања на том локалитету била су 2013. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:428953-Foca-Crkva-ili-dzamija---poslednju-rec-daju-arheolozi Црква или џамија („Вечерње новости“, 12. април 2013)], Приступљено 29. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/stopirana-istrazivanja-dzamija-na-temelju-crkve/ Стопирана истраживања — џамија на темељу цркве? (Танјуг, 11. април 2013)], Приступљено 9. 6. 2013.</ref>
538

измена

Мени за навигацију