Организација за храну и пољопривреду — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
|remarks = |
|remarks = |
||
}} |
}} |
||
[[Датотека:FAO members and observers.png|thumb|right|265px|ФАО има 197 чланица: 194 државе, 1 организацију ([[Европска |
[[Датотека:FAO members and observers.png|thumb|right|265px|ФАО има 197 чланица: 194 државе, 1 организацију ([[Европска унија]]) и 2 придружене чланице ([[Фарска Острва]] и [[Токелау]]) |
||
{{legend|#008000|Чланице ФАО}} |
{{legend|#008000|Чланице ФАО}} |
||
{{legend|#00FF00|Придружене чланице}}]] |
{{legend|#00FF00|Придружене чланице}}]] |
||
Ред 44: | Ред 44: | ||
Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. [[Ватикан]] је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга [[Југославија]] (1970). За њима су уследиле [[Пољска]] (1971), [[Сан Марино]] и [[Острво Мен]] (1974), [[Италија]] (1979) и земље „[[Трећи свет|трећег света]]”. Највише новца је издала [[Индија]], која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.{{sfn|Мандић|1996|p=15}} Занимљивост представљају новчићи од 2,5 [[Турска лира|турске лире]] и 250 [[ирачки динар|ирачких филса]], који ознаку ФАО носе на ободу.{{sfn|Динар|1998|p=45}} |
Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. [[Ватикан]] је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга [[Југославија]] (1970). За њима су уследиле [[Пољска]] (1971), [[Сан Марино]] и [[Острво Мен]] (1974), [[Италија]] (1979) и земље „[[Трећи свет|трећег света]]”. Највише новца је издала [[Индија]], која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.{{sfn|Мандић|1996|p=15}} Занимљивост представљају новчићи од 2,5 [[Турска лира|турске лире]] и 250 [[ирачки динар|ирачких филса]], који ознаку ФАО носе на ободу.{{sfn|Динар|1998|p=45}} |
||
ФАО активности у Југославији током 1970- |
ФАО активности у Југославији током 1970-их биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.{{sfn|Мандић|1996|p=15}} |
||
Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале [[Македонија]], која је издала две серије новца, затим [[Словенија]] и [[Хрватска]].{{sfn|Мандић|1996|p=15}} |
Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале [[Македонија]], која је издала две серије новца, затим [[Словенија]] и [[Хрватска]].{{sfn|Мандић|1996|p=15}} |
||
== |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
Верзија на датум 2. фебруар 2019. у 07:13
Организација за храну и пољопривреду | |
---|---|
Скраћеница | ФАО |
Мото | лат. fiat panis-нека буде хлеба |
Основана | 16. 10. 1945. |
Датум оснивања | 16. 10. 1945. |
Правни статус | активна |
Намена | исхрана људи |
Локација | Рим, Италија |
Генерални директор | Јосе Грациано де Силва |
Матична организација | Економски и социјални савет ОУН |
Веб-сајт | fao.org |
Организација за храну и пољопривреду или ФАО (енгл. Food and Agriculture Organization) је агенција Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих људи. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире истраживања како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.
Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. Ватикан је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга Југославија (1970). За њима су уследиле Пољска (1971), Сан Марино и Острво Мен (1974), Италија (1979) и земље „трећег света”. Највише новца је издала Индија, која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.[1] Занимљивост представљају новчићи од 2,5 турске лире и 250 ирачких филса, који ознаку ФАО носе на ободу.[2]
ФАО активности у Југославији током 1970-их биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.[1]
Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале Македонија, која је издала две серије новца, затим Словенија и Хрватска.[1]
Референце
- ^ а б в Мандић 1996, стр. 15.
- ^ Динар 1998, стр. 45.
Литература
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Мандић, Ранко (1996). „ФАО новац”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 1. Приступљено 24. 1. 2017.
- „Занимљивости”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 9. 1998. Приступљено 24. 1. 2017.