Кићење невесте — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
== Опис слике == |
== Опис слике == |
||
[[Датотека:Decorating of the Bride. IMG 0149.jpg|300px|мини|„Кићење невесте” Паје Јовановића као део сталне поставке Народног музеја у Београду]] |
|||
Ликовна представа „Кићење невесте” као што сам назив каже је ведра, фолклорно живописна тематика из свакодневног живота жена на Балканском полуострву. Приказ овог народног обичаја је беспрекорно сликарски изведена са обиљем етнографских детаља, и у себи садрже све релевантне одлике поетике академизма.<ref>Софија Кајтез, Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације, „Између естетике и живота“, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289</ref> |
Ликовна представа „Кићење невесте” као што сам назив каже је ведра, фолклорно живописна тематика из свакодневног живота жена на Балканском полуострву. Приказ овог народног обичаја је беспрекорно сликарски изведена са обиљем етнографских детаља, и у себи садрже све релевантне одлике поетике академизма.<ref>Софија Кајтез, Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације, „Између естетике и живота“, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289</ref> |
||
Верзија на датум 5. фебруар 2019. у 13:23
| „Ките младу“ | |
| Датотека:Decorating of the Bride.jpg | |
| Уметник | Паја Јовановић |
|---|---|
| Година | 1885 — 88 |
| Правац | академски реализам |
| Техника | уље на платну |
| Димензије | 96.5 cm × 136 cm cm |
| Место | Србија |
„Кићење невесте” Паје Јовановића једно је од најпознатијих ремек дела Паје Јовановића (1859 — 1957) једног од највећих српских сликара и типичног представник академског реализма, и једног од 100 најзнаменитијих Срба.[1]
Називи слике
У литератури слика се појављује и под називима: „Невеста“ — „Ките младу“ — „Опрема младе“.
Опште информације
Слика „Кићење невесте” је део богатог опуса Паје Јовановића са темама из народног живота и историје Срба на простору Балканског полуострва. Овом и осталим сликама са овом тематиком уметник је снажно је и широко желода оствари утицај на ликовно образовање, културу, али и на родољубље Српског народа.
Историја слике
Паје Јовановић је слику осликао у време свог дуготрајног и честог путовања и боравака по Балкану, у првој половини осамдесетих година 19. века (1885 — 88).
Слика је првобитно била изложена у француској галерији у Лондону до 1893. ходине. Те године је прешла у руке приватног власника од кога је посредством Министарства иностраних дела Краљевине Југославије, откупљена 1935. године за збирку Народног музеја у Београду, у којој се и данас налази.[2]
Опис слике
Ликовна представа „Кићење невесте” као што сам назив каже је ведра, фолклорно живописна тематика из свакодневног живота жена на Балканском полуострву. Приказ овог народног обичаја је беспрекорно сликарски изведена са обиљем етнографских детаља, и у себи садрже све релевантне одлике поетике академизма.[3]
Композицијом слике доминирају топли тонови боје која је наношена низом дугих и кратких потеза и равномерном расподелом осветљења. Историчари уметности Филиповић-Робинсон примећују да на слици владају интимна осећања, која приписују Јовановићевом добром познавању балканског начина живота, јер...
"Он није био странац на сцени...Он је знао своје глумце, сеоске ликове, њихове интеракције, ставове и последичне изразе и говор тела.
Тако да сама композиција приказује и „припрему и прославу". Златни новчићи које носи невеста, примјећују Филиповић-Робинсон,
...део су мираза и симболизују породичну обвезу и понос као и уговорна очекивања чак и међу мештанима скромних средстава... супротставља невестину раскошну одећу осиромашеним пространством њеног окружења[4]
Филиповић-Робинсон такође тврде да је срж Јовановићеве поруке на његовим сликама лежало у његовој „позитивној карактеризацији живота на Балкану".
- Супротстављени став критикама Јовановићевог дела
Полазећи од чињенице да су неки модерни научници, критиковали уметника због тога што је занемарио тешкоће руралног живота на Балкану. Филиповић-Робинсон сматрају да је таква критика неутемељена, повлачећи при томе паралеле између Јовановићевих оријенталистичких дела и савремених популарних реалиста у Француској, чији су радови риетко имали политичке конотације, а никада нису критизирани због занемаривања друштвених питања.[5]
Значај уметничког дела
Овај рад као једно од најбољих Јовановићевих дела из његовог сликаревог опуса с краја 19. века, гледано заједно са другим Јовановићевим делима из овог периода, пресудно је утицала на развој српског реалистичког сликарства с краја 19. века.[6][7]
Друга верзија слике
Позната је и друга верзија ове теме, али само по опису из литературе, који је настао након конзерваторских испитивања и конзервације слике у Атељеу за рестаурацију уметничких дела Народног музеја у Београду 2009. године, када је испод горњих слојева боје потисана првобитна композиција са истом темом:
На тој слици су око невесте две жене које је ките, док је са леве стране приказана мајка како склопљених руку од радости плаче. Такође су насликана и улазна врата са леве стране, крај којих стоји девојка која само што није заплакала, док се са десне стране налазила жена која води девојчицу са даровима ка невести.[8]
Сликар је изменио и формат слике, скраћивањем платна са десне стране за око 7 сантиметара.
Извори
- ^ Годишњак СКА I, 1888, стр. 289 (под називом „Невеста“); Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 14 (под називом „Ките младу“)
- ^ „NEVIĐENO BLAGO NARODNOG MUZEJA: Slika Paje Jovanovića Kićenje neveste ponovo pred publikom posle 30 godina”. www.kurir.rs 25.6.2018. Приступљено 5. 2. 2019.
- ^ Софија Кајтез, Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације, „Између естетике и живота“, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289
- ^ .Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.46 ISBN 978-90-5867-993-2.
- ^ Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.47. ISBN 978-90-5867-993-2.
- ^ Kolarić, Kusovac i dr., Sprsko slikarstvo XIX veka, Narodni muzej, Beograd – Moderna galerija Zagreb, 1965.
- ^ Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. pp. 31–63. ISBN 978-90-5867-993-2.
- ^ Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 1–19
Литература
- Милан Кашанин, Музеј Кнеза Павла – Модерна уметност, Београд 1938, стр. 21
- Дејан Медаковић, [Никола Мамузић], Паја Јовановић, Народни музеј Вршац – Галерија Матице српске, Нови Сад, децембар 1959 – јануар 1960, стр. 11, кат. бр. 84;
- Никола Кусовац, Паја Јовановић – слике великог формата, Народни музеј Београд, Београд 1979, кат. бр. 2
- Никола Кусовац, Збирка српског сликарства XVIII и XIX века, каталог збирке – историја уметности I, Народни музеј Београд, Београд 1987, стр. 67, кат. бр. 377
- Група аутора, Музеј кнеза Павла, Народни музеј у Београду, 2009, стр. 169;
- Тимотијевић, Мирослав (Петровић Петар), Паја Јовановић/Paul Joanowitch, Галерија САНУ, Народни музеј у Београду, Београд 2009 (каталог изложбе Народног музеја у Београду поводом 150-годишњице рођења Паје Јовановића). стр. 103, кат. бр. 19
- Никола Кусовац, Паја Јовановић, монографија поводом 150-годишњице рођења, Музеј града Београда, Београд 2010, стр. 114
- Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289