Јован III Дука Ватац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 84: Ред 84:


{{низ
{{низ
| пре =[[Теодор I Ласкарис]]
| пре = [[Теодор I Ласкарис]]
| списак=[[Никејско царство#Никејски цареви|Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]])
| списак = [[Никејско царство#Никејски цареви|Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]])
| после =[[Теодор II Ласкарис]]
| после = [[Теодор II Ласкарис]]
}}
}}
{{Римски цареви}}
{{Римски цареви}}
Ред 92: Ред 92:


{{DEFAULTSORT:Ватац Дука, Јован}}
{{DEFAULTSORT:Ватац Дука, Јован}}
{{нормативна контрола}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Византијски цареви]]
[[Категорија:Византијски цареви]]
Ред 100: Ред 100:
[[Категорија:Православни светитељи]]
[[Категорија:Православни светитељи]]
[[Категорија:Грчки светитељи]]
[[Категорија:Грчки светитељи]]
[[Категорија:Људи са епилепсијом]]

Верзија на датум 9. фебруар 2019. у 02:38

Јован III Дука Ватац
Хиперион са ликом Јована III
Лични подаци
Датум рођења1192.
Место рођењаДимотика, Византијско царство
Датум смрти3. новембар 1254.
Место смртиНимфеј, Никејско царство
Породица
СупружникИрина Ласкарис, Anna of Hohenstaufen
ПотомствоТеодор II Ласкарис
РодитељиBasil Vatatzes
ДинастијаДука
ПретходникТеодор I Ласкарис
НаследникТеодор II Ласкарис

Јован III Дука Ватац (грч. Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης; рођен око 1192. у Димотици, умро је 3. новембра 1254. године у Нимфеју) је био никејски цар (1222—1254) из династије Ласкариса, супруг Ирине Ласкарис, ћерке Теодора I (1204—1222) и један од највећих византијских владара. Он је као способан војсковођа (иако је патио од епилепсије) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са Селџуцима и добрим односима са антипапски настројеним Фридрихом II (1212—1250), он се окренуо обнови власти на Балканском полуострву. Без борбе је заузео Солун 1246. године и овладао Тракијом, Македонијом деловима данашње Албаније око Кроје, успео је да себи потчини Епирску деспотовину 1252. године, а уз помоћ морнарице је овладао значајним егејским острвима (Лезбос, Хиос, Самос, Икарија и Родос). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да заузме Цариград 1235. године у сарадњи са Бугарима, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног ослобођења Цариграда и обнове Византије 1261. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу правосуђа, али и подизања болница и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти канонизован као свети цар Јован Милостиви.

Породица и порекло

Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева Исака II (прва влада 1185—1195, друга влада 1203—1204) и Алексија III (1195—1203). Он се 1212. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина Теодора (II) који га је наследио. После Иринине смрти 1239. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха II са којом није имао деце.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Basil Vatatzes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован III Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература

Спољашње везе


Никејски цареви
(12221254)