Петочисленици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Православна охридска архиепископија помоћу геџета HotCat
м додана категорија Православна црква помоћу геџета HotCat
Ред 24: Ред 24:


[[Категорија:Православна охридска архиепископија]]
[[Категорија:Православна охридска архиепископија]]
[[Категорија:Православна црква]]

Верзија на датум 9. фебруар 2019. у 12:04

Петочисленици или Свети Петочисленици су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија.

Представници

Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су; Климент, Сава, Ангеларије и Горазд.

  • Свети Наум — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу.
  • Свети Климент Охридски — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента
  • Свети Сава
  • Свети Ангеларије
  • Свети Горазд

Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.

Историја

Ученик св. Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском папе Стефана V и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.

По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Седиште одакле су ширили хришћанство, писменост и словенску Литургију био је манастир Светог Пантелејмона основан на обали Охридског језера, касније назван управо по Светом Науму. Њихово просветитељско деловање утицало је и на покрштавање словена у Русији.

Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност зу ближој и широј околини. У Охриду је Св. Климент подигао цркву Св. Пантелејмону, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ. У овој тој делатности нарочито му помагали Св. Наум. Чудотворне мошти његове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену св. Климента.

Предања и веровања

Петочисленици су својом мисијом. по мишљењу Митрополит Амфилохије,

артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.[1]

Над моштима Светог Наума већ вековима се дешавају чудесна исцељења, која добијају не само православни хришћани, већ људи свих вера и нација који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.

Извори

  1. ^ „Митрополит Амфилохије у Лазаревцу”. СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. Приступљено 9. 2. 2019. 

Спољашње везе