10. март — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Смрти ознака: уређивање извора (2017) |
м →Рођења ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 42: | Ред 42: | ||
* [[1880]] — [[Владислав Петковић Дис|Владислав Петковић ДИС]], српски песник († [[1917]]) |
* [[1880]] — [[Владислав Петковић Дис|Владислав Петковић ДИС]], српски песник († [[1917]]) |
||
* [[1892]] — [[Артур Онегер]], швајцарски композитор. († [[1955]]) |
* [[1892]] — [[Артур Онегер]], швајцарски композитор. († [[1955]]) |
||
* [[1923]] — [[Вал Логсдон Фич]], амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. († [[2015]]) |
|||
* [[1935]] — [[Борислав Радовић]], југословенски и српски песник, есејиста и преводилац († [[2018]]) |
* [[1935]] — [[Борислав Радовић]], југословенски и српски песник, есејиста и преводилац († [[2018]]) |
||
* [[1936]] — [[Сеп Блатер]], бивши председник ФИФА. |
* [[1936]] — [[Сеп Блатер]], бивши председник ФИФА. |
Верзија на датум 9. фебруар 2019. у 20:46
10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.
Догађаји
март | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.
- 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
- 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).
- 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
- 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
- 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
- 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
- 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
- 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
- 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
- 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
- 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
- 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
- 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
- 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
- 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.
- 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
- 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
- 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
- 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
- 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
- 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
- 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
- 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
- 2006 —
- Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
- У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова
- На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.
Рођења
- 1503 — Фердинанд I Хабзбуршки, цар Светог Римског царства (†1564)
- 1628 — Марчело Малпиги, италијански лекар и ботаничар. † 1694)
- 1762 — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар († 1807)
- 1772 — Фридрих фон Шлегел, немачки писац († 1829)
- 1844 — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. († 1908)
- 1880 — Владислав Петковић ДИС, српски песник († 1917)
- 1892 — Артур Онегер, швајцарски композитор. († 1955)
- 1923 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 2015)
- 1935 — Борислав Радовић, југословенски и српски песник, есејиста и преводилац († 2018)
- 1936 — Сеп Блатер, бивши председник ФИФА.
- 1937 — Антон Беблер, словеначки политиколог, дипломата и политичар.
- 1940 — Чак Норис, амерички глумац.
- 1941 — Џорџ Смит, амерички биолог.
- 1957 — Осама бин Ладен саудијски мултимилионер и терориста
- 1958 — Драган Чавић, политичар, предсједник Републике Српске (2002—2006).
- 1958 — Шерон Стоун, америчка филмска глумица.
- 1963 — Дражен Бесек, хрватски фудбалер и тренер.
- 1969 — Милорад Кораћ, српски фудбалер и тренер.
- 1973 — Крис Сатон, енглески фудбалер.
- 1981 — Самуел Ето, камерунски фудбалер.
- 1982 — Квејм Браун, амерички кошаркаш.
- 1985 — Ласана Дијара, француски фудбалер.
- 1988 — Иван Ракитић, хрватски фудбалски репрезентативац.
- 1991 — Марко Панић, босански рукометаш.
- 1997 — Белинда Бенчић, швајцарска тенисерка.
Смрти
- 1391 — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне. (* 1338)
- 1852 — Стојан Симић, уставобранитељ. (* 1797)
- 1856 — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (* 1806)
- 1872 — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (* 1808)
- 1875 — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* 1846)
- 1940 — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (* 1891)
- 1997 — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* 1922)
- 2000 — Иво Робић, хрватски певач. (* 1923)
- 2002 — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (* 1934)
- 2012 — Вера Ивковић, певачица. (* 1949)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: