Ракија — разлика између измена
мНема описа измене |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
== Имена на другим језицима == |
== Имена на другим језицима == |
||
У различитим језицима постоје различита имена за ракију: |
У различитим језицима постоје различита имена за ракију: |
||
* [[српски језик]]:ракија |
* [[српски језик]]: ракија |
||
* [[арапски jезик]]: عرق; арак’ |
|||
* [[албански језик]]:raki(a) |
|||
* [[ |
* [[албански језик]]: raki(a) |
||
* [[ |
* [[бугарски језик]]: ракия |
||
* [[ |
* [[македонски језик]]: ракија |
||
* [[румунски језик]]:rachiu/răchie, palincă, ţuică |
* [[турски језик]]: rakı |
||
* [[румунски језик]]: rachiu/răchie, palincă, ţuică |
|||
* [[мађарски језик]]:pálinka |
* [[мађарски језик]]: pálinka |
||
* [[чешки језик]]/[[словачки језик]]:pálenka |
* [[чешки језик]]/[[словачки језик]]: pálenka |
||
* [[словеначки језик]]:žganje |
* [[словеначки језик]]: žganje |
||
== Законска регулатива у Србији == |
== Законска регулатива у Србији == |
Верзија на датум 14. фебруар 2019. у 23:31
Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45° (процената алкохола).
После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.
У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.[1]
Имена на другим језицима
У различитим језицима постоје различита имена за ракију:
- српски језик: ракија
- арапски jезик: عرق; арак’
- албански језик: raki(a)
- бугарски језик: ракия
- македонски језик: ракија
- турски језик: rakı
- румунски језик: rachiu/răchie, palincă, ţuică
- мађарски језик: pálinka
- чешки језик/словачки језик: pálenka
- словеначки језик: žganje
Законска регулатива у Србији
Производња ракије у Србији регулисана је Законом о ракији и другим алкохолним пићима.[2] Њиме је одређено да ракија мора садржати између 15% v/v и 55% v/v етанола, забрањено је додавање синтетичког етанола и шећера, а дозвољено је додавање прописаних адитива, заслађивача и арома.[3] Ракија за личну потрошњу не подлеже овом закону, али је њена продаја забрањена другим лицима, а казна за производњу ракије која није намењена за сопствене потребе се креће од 3.000 до 30.000 динара.[4] Произвођач може производити ракију за сопствене потребе, али је сме продавати тек када се упише у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића, и уколико задовољава законске прописе за производњу ракије намењене тржишту.[4]
Врсте ракија
Постоје различите врсте ракија, назване по воћу од којег су произведене:
Воће | српски и хрватски језик | македонски језик | бугарски језик |
---|---|---|---|
Стандарне врсте | |||
Шљива | Шљивовица | Сливова ракија | Сливова Сливовица |
Лоза | Лозовача | Лозова ракија | Гроздова Гроздовица Мускатова |
Ком | Комовица | Комова ракија | Джиброва (џиброва) Джибровица (џибровица) Шльокавица (шљокавица) |
Кајсија | Кајсијевача (хрв. Мареличарка) | Ракија од кајсии | Кайсиева (кајсиева) |
Бресква | Бресковача | Ракија од праски | Праскова |
Крушка | Крушковача, Виљамовка | Ракија од круши | Крушова |
Јабука | Јабуковача | Јаболкова ракија | Ябълкова (јабалкова) |
Дуд | Дудовача | Ракија од црница | Черничева |
Дуња | Дуњевача | Ракија од дуња | Дюлева (дјулева) |
Смоква | Смоквовача | Ракија од смоква | Смокинова |
Вишња | Вишњевача (хрв. Вишњевац) | Ракија од вишни | Вишновка |
Трешња | Трешњевача | Црешова ракија | Черешова |
Са мешаним воћем | - | - | Плодова |
Са додацима | |||
са Ружама | - | - | Гюлова (гјулова) |
са травом/биљкама | Траварица | Билна ракија | Билкова |
са клеком | Клековача | - | - |
са орасима | Ораховача (хрв. Ораховица) | Ракија од орев / Ореовка | Орехова |
са медом | Медовача (хрв. Меденица/Медица) | Ракија со мед / Медовка | Медена |
са анисом | - | Анасонка | Анасонлийка (анасонлијка) |
Галерија
-
Котао за дестилацију ракије
-
Комина до шљива из које се дестилацијом (печењем) добија шљивовица
-
Ракија се служи у малим чашама
Види још
Референце
Спољашње везе
- Професионалци: Проф. др Нинослав Никићевић - експерт за ракије, РТС - Званични канал
- Ракија у Србији као специјално пиће као национално пиће као баштина
- Како направити домаћу шљивовицу.
- Први регистровани српски патент - строј за печење ракије
- Србија ракијом може да освоји свет
- Како су Срби пекли ракију („Политика”, 23. септембар 2016)