Ахеменидско царство — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Разне исправке
м ((GR) File renamed: File:20101229 Artaxerxes II tomb Persepolis Iran.jpgFile:20101229 Artaxerxes III tomb Persepolis Iran.jpg Criterion 3 (obvious error) · This is actually the tomb of Artaxerxes III, as shown by the other images in the Commons Category.)
м (Разне исправке)
{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име = Pārsa
| Конвенционални_пун_назив =
| Уобичајен_назив = Ахеменидско царство
| Слика_застава = Standard of Cyrus the Great (Achaemenid Empire).svg
| Слика_грб =
| Име_генитив = Ахеменидског царства
| Слика_карта = AchaemenidMapBehistunInscription.png
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = Ахеменидско царство, територијална проширења
| Континент = [[Азија]], [[Африка]], [[Европа]]
| Регија =
| Земља =
| Химна =
| Површина = 8.000.000 km<sup>2</sup>² (500. п. н. е.)
| Становништво = 50.000.000 (500. п. н. е.)
| Главни град = [[Пасаргаде]], [[Ектабана]], [[Суза (град)|Суза]], [[Персепољ]]
| Званични_језици = [[Персијски језик|Персијски]], [[Арамејски језик|Арамејски]], [[Акадски језик|Акадски]], [[Међански језик|Медијски]], [[Еламски језик|Еламски]], [[Сумерски језик|Сумерски]]
| Религија = [[Зороастризам]], [[Вавилонска религија]]
| Валута = [[Дарик (новац)|Дарик]], [[Сиглос]]
| Законодавна_власт =
| Тип_владавине = Монархија
| Титула_владара = Цар
| Владајућа_партија = [[Ахемениди]]
| Владар1 = [[Кир Велики]]
| Владар2 = [[Дарије I]]
| Премијер =
| Ера =
| Година_почетак = 550. п. н. е.
| Година_крај = 330. п. н. е.
| Статус =
| Догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Догађај2 =
| Датум_догађај2 =
| Догађај3 =
| Датум_догађај3 =
| Догађај4 =
| Датум_догађај4 =
| Догађај5 =
| Датум_догађај5 =
| Догађај6 =
| Датум_догађај6 =
| Догађај7 =
| Датум_догађај7 =
| Застава_Претходник1 = Median Empire.jpg
| Претходник1 = [[Медијско царство]]
| Застава_Следбеник1 = Vergina Sun - Golden Larnax.png
| Следбеник1 = [[Античка Македонија|Македонија]]
| Застава_Претходник2 = Neo-Babylonian Empire.png
| Претходник2 = [[Нововавилонско царство]]
| Застава_Следбеник2 = Africa in 400 BC.jpg
| Следбеник2 = [[Краљевство Куш|Кушитско краљевство]]
| Застава_Претходник3 = Egypt Kingdom map.png
| Претходник3 = [[Двадесетшеста египатска династија|Египат]]
| Застава_Следбеник3 = Seleucid persia map.PNG
| Следбеник3 = [[Селеукиди]]
| Застава_Претходник4 = Map Anatolia ancient regions-en.svg
| Претходник4 = [[Лидија]]
| Застава_Следбеник4 = Ptolemaeïsch Egypte.PNG
| Следбеник4 = [[Птолемејиди]]
| Застава_Претходник5 =
| Претходник5 =
| Застава_Следбеник5 =
| Следбеник5 =
| Портал =
}}
 
'''Ахеменидско царство''' ([[староперсијски језик|стрперс.]] {{Стрперс|PA|12}}{{Стрперс|A|12}}{{Стрперс|RA|12}}{{Стрперс|SA|12}}, ''-{Pārsa}-''; {{јез-перс|شاهنشاهی هخامنشی}}), или '''Прво персијско царство''', '''Староперсијско царство''', је било прво [[Персијско царство]] које је од [[520. п. н. е.]] до [[330. п. н. е.]] обухватало је простор [[Велики Иран|Великог Ирана]]. На врхунцу моћи Ахеменидско царство протезало се на око 10,7 милиона -{km<sup>2</sup>²}- што га чини највећим царством у историји [[стари век|старог вијека]]. Становништво овог царства је у то вријеме чинило 46% свјетске популације.
 
Оснивач царства је [[Кир Велики]] који га је проширио на већи дио [[Блиски исток|Блиског истока]], док су његови насљедници [[Камбиз II]] и [[Дарије I]] проширили на [[Африка|Африку]] односно [[Европа|Европу]], што га чини првим царством које се простирало на три континента. Територију царства осим [[Иран]]а, обухватале и дијелове данашње [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а, подручје [[средња Азија|средње Азије]], [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Тракија|Тракије]], већи дио [[Црно море|црноморског]] приморја, [[Месопотамија|Месопотамије]], сјевер [[Арабијско полуострво|Арапског полуострва]], [[Левант]], [[Сирија|Сирију]], сјевероисточни дио [[Африка|Африке]] тј. дијелове нашањег [[Египат|Египта]], [[Либија|Либије]], [[Судан]]а и [[Етиопија|Етиопије]].
[[Датотека:Eastern border of the Achaemenid Empire.jpg|мини|лево|Даријеве источне границе]]
 
Долазак [[Дарије Велики|Дарија]] на власт је прича налик трилеру. Камбиз је, наводно, пред смрт признао братоубиство својим дворанима. Персијанци нису били сигурни да ли да му верују или да прихвате новог цара. Потом је група персијских племића разоткрила варалицу, сковала заверу и убила га. Њихов вођа, Дарије, постао је нови персијски цар. Даријева породица била је блиско повезана са Кировом тако да није дошло до прекида владајуће династије. Долазак Дарија на власт праћен је устанцима широм земље — у Ирану, [[Месопотамија|Месопотамији]], [[Јерменија|Јерменији]], Авганистану и централним деловима Азије. Дарије је провео годину дана у њиховом гушењу које је било изузетно сурово. Главни извори за Даријеву владавину јесу грчка историографија и [[Стари завет]]. Ахеменидско царство значајно је проширено за време владавине овог моћног владара. Држави је припојена северозападна Индија. Тачан датум није познат, али се зна да је освојена јер се налазила на листи држава потчињених Персији. Под персијском влашћу нашла се [[Егејско море|ЕгејаЕгејског мора]] и неколико острва међу којима је и [[Самос]]. Око 513. године п. н. е. персијска власт проширена је на [[Тракија|Тракију]], а Персијанци склапају савез са [[Античка Македонија|македонском]] владајућом династијом. У четвртој књизи Херодотовој описан је Даријев прекинути поход на [[Скити|Ските]].
 
Године 499. п. н. е. јонски градови предвођени [[Милет]]ом дижу [[Јонски устанак|устанак]]. Придружили су им се [[Карија]] и делови Кипра уз ограничену подршку [[Атина (полис)|Атине]] и [[Еретрија|Еретрије]]. Персијанцима је требало пет година да угуше устанак. Коначан резултат био је казнени напад на Атину и Еретрију који је завршен поразом Персијанаца у [[Битка на Маратонском пољу|бици на Маратонском пољу]] 490. године п. н. е. Персијанци ипак нису изгубили никакву територију. Дарије је наставио Камбизов покушај да овлада западним египатским оазама. Завршио је прокопавање канала који повезује Средоземно и Црвено море који је започео египатски фараон [[Нехо II]]. Тиме је покушао да отвори велики поморски трговачки пут од источног Средоземља до Персијског залива. Дарије је започео два велика грађевинска пројекта — изградњу два краљевска града, [[Суза (град)|Сузе]] и [[Персепољ]]а. Умро је 486. године п. н. е.
[[Датотека:20101229 Artaxerxes III tomb Persepolis Iran.jpg|300px|мини|лево|Артаксерксова гробница у Персепољу]]
 
Артаксеркс I умире у зиму 424/3. године п. н. е. у Вавилонији. Наследио га је ванбрачни син Охус који је узео ново име — [[Дарије II]]. Дарије је морао водити борбу за престо са Артаксерксовим законитим сином [[Ксеркс II|Ксерксом]] и другим незаконитим сином, [[Согдијан]]ом. Борба је трајала неколико месеци и завршена је смрћу оба претендента. Дарије се умешао у [[Пелопонески рат]] и искористио слабост Атине након [[Сицилијанска експедиција|Сицилијанске експедиције]] да пружи помоћ Спарти. Трибут који су сатрапи [[Тисаферн]] и [[Фарнабаз]] прикупљали од јонских Грка одлазио је у спартанске руке. Тиме је убрзан слом Атине која је 404. године п. н. е. након пораза остала без целокупне флоте. Дарија је наследио син Арсес који узима име [[Артаксеркс II]]. Артаксеркс је био ахеменидски владар који се најдуже задржао на престолу (405-359405—359). Убрзо по доласку на власт, Артаксеркс се суочио са својим млађим братом [[Кир Млађи|Киром]] који је претендовао на престо. У сукобу су учествовале и грчке снаге које је предводио [[Клеарх]]. Један од учесника [[Поход Десет хиљада|похода]] био је и историчар [[Ксенофонт]]. Кирове снаге су поражене у првој бици која је [[Битка код Кунаксе|вођена код Кунаксе]]. У Египту избија устанак 401. године п. н. е. Фараон [[Амиртеј]], оснивач [[Двадесетосма египатска династија|Двадесетосме египатске династије]], протерао је Персијанце из Египта. Наредних 56 година Египат неће бити под персијском влашћу. Артаксеркс је постигао успехе на западном фронту. Користивши се новим сукобом у Грчкој ([[Коринтски рат]]), Артаксеркс је успео да Грцима наметне споразум ([[Краљев мир]]) којим су му предали градове Мале Азије. Персијска власт у овом региону остаће стабилна до доласка Александра на власт.
 
== Пад Персије ==
 
== Извори ==
* {{Cite book | ref = harv |last=Курт|first=Амели|authorlink=Амели Курт|title=Стари исток|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|year=2012|isbn=978-8617180872|pages=}}
* Стара Грчка — В. В. Струв, Д. П. Калистов
* Иран, размеђе истока и запада — Герхард Швајцер
1.572.075

измена

Мени за навигацију