Велика школа — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
Основана је законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године као наследник [[Београдски Лицеј|Лицеја]], дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као ''научно заведење за више и стручно изображење'', тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили [[ректор]] и [[Академијски савет]]. Ректора је постављао владар, први ректор био је [[Константин Бранковић]] (1814-1865)<ref>http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html</ref>. |
Основана је законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године као наследник [[Београдски Лицеј|Лицеја]], дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као ''научно заведење за више и стручно изображење'', тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили [[ректор]] и [[Академијски савет]]. Ректора је постављао владар, први ректор био је [[Константин Бранковић]] (1814-1865)<ref>http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html</ref>. |
||
Велика школа је имала три одељења, односно факултета: [[Филозофски факултет]], [[Технички факултет]] и [[Правни факултет]]. Програми су се у знатној мери преклапали, такo да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозифском одељењу се студирало три године, а правном и техничком четири. |
Велика школа је имала три одељења, односно факултета: [[Филозофски факултет]], [[Технички факултет]] и [[Правни факултет]]. Програми су се у знатној мери преклапали, такo да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозифском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири. |
||
Изменама закона из [[1873]], године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од [[1880]]. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из [[1896]]. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија. |
Изменама закона из [[1873]], године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од [[1880]]. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из [[1896]]. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија. |
||
Верзија на датум 22. јануар 2009. у 01:50
Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године.
Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, први ректор био је Константин Бранковић (1814-1865)[1].
Велика школа је имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, такo да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозифском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.
Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.
Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.
Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран ab ovo 1905. године, тек са делом професорског састава Велике школе.
Ректори
Ректори Велике школе у периоду 1863-1905. били су:[2]
- 1863/64. и 1864/65. - Константин Бранковић
- 1865/66. - Сергије Николић
- 1866/67. и 1867/68. - Стојан Марковић
- 1868/69. - 1874/75. - Јосиф Панчић
- 1874/75. (летњи семестар) - Емилијан Јосимовић
- 1875/76. - Алимпије Васиљевић
- 1876/77. - Емилијан Јосимовић (2. пут)
- 1877/78. - Стојан Бошковић
- 1878/79. - 1880/81. - Стојан Марковић (2. пут)
- 1881/82. - 1883/84. - Димитрије Нешић
- 1884/85. - Панта Срећковић
- 1885/86. - Коста Алковић
- 1886/87. - Јован Бошковић
- 1888/89. и 1889/90. (до јуна) - Светомир Николајевић
- 1890. - Панта Срећковић (2. пут)
- 1890/91. - Сима Лозанић
- 1891/92. - Коста Алковић (2. пут)
- 1892/93. и 1893/94. - Димитрије Нешић (2. пут)
- 1893/94. - Светислав Вуловић
- 1894/95. - Коста Алковић (3. пут)
- 1895/96. - Војислав Бакић
- 1896/97. - Јован Жујовић
- 1897/98. - Војислав Бакић (2. пут)
- 1898/99. - Глиша Гершић
- 1898/99. и 1899/1900. - Никола Стаменковић
- 1900/01. - Коста Главинић
- 1901/02. - Милан Јовановић Батут
- 1902/03. и 1903/04. - Марко Т. Леко
- 1904/05. - Сава Урошевић
Референце
- ^ http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html
- ^ Бранислава Јордановић: Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду, изд. Универзитет у Београду, Савремена администрација, Београд 1988, ISBN 86-387-0072-5
Види још
- Велика школа Ивана Југовића 1808-1813
- Београдски Лицеј 1838-1863
- Универзитет у Београду од 1905.