Рзав — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење2|Рзав}}
{{Друго значење2|Рзав}}
{{Река
{{Река
| име = Рзав
| име = Рзав
| слика = Rzav.jpg
| слика = Rzav.jpg
| опис =
| опис =
| мапа =
| мапа =
| опис_м =
| опис_м =
| дужина =
| дужина =
| висина_извора =
| висина_извора =
| проток =
| проток =
| површина_слива =
| површина_слива =
| извор = настаје на подручју националног парка [[Национални парк Тара|Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]]
| извор = настаје на подручју националног парка [[Национални парк Тара|Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]]
| извор_координате =
| извор_координате =
| ушће = [[Дрина]] код [[Вишеград]]а
| ушће = [[Дрина]] код [[Вишеград]]а
| ушће_координате =
| ушће_координате =
| регије =
| регије =
| области =
| области =
| покрајине =
| покрајине =
| републике = [[Република Српска]]
| републике = [[Република Српска]]
| земље = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}}
| земље = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}}
| притоке = [[Јадар (река у Републици Српској)|Јадар]] и [[Тишћа (ријека)|Тишћа]]
| притоке = [[Јадар (река у Републици Српској)|Јадар]] и [[Тишћа (ријека)|Тишћа]]
| слив = [[Црно море|Црноморски]]
| слив = [[Црно море|Црноморски]]
| градови = [[Вишеград]]
| градови = [[Вишеград]]
| пловност =
| пловност =
}}
}}
Ред 57: Ред 57:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |others= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија|Република Српска}}
{{портал|Србија|Република Српска}}
{{Commonscat|Rzav (Zlatibor)}}
{{Commonscat|Rzav (Zlatibor)}}



{{DEFAULTSORT:Рзав}}
{{DEFAULTSORT:Рзав}}

Верзија на датум 22. фебруар 2019. у 03:40

Рзав
Опште информације
СливЦрноморски
Водоток
Изворнастаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште
УшћеДрина код Вишеграда
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Босна и Херцеговина
Република Српска
НасељаВишеград
ПритокеЈадар и Тишћа
Река на Викимедијиној остави

Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта — ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду.

Карактеристика реке

Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.

Кањон реке Рзав код села Вардиште

2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.

Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.

Галерија слика

Види још

Литература

Спољашње везе