Пређи на садржај

Нирнберг — разлика између измена

м
Исправљање координата и ситних грешака
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Исправљање координата и ситних грешака)
| градска_застава = Bandera de Núrnberg.svg
| грб = Wappen von Nürnberg.svg|140п|Грб града Нирнберг]]
| гшир = 49.4545095
| гдуж = 11.083333333307953
| држава = {{застава|Немачка}}
| покрајина = [[Баварска]]
| становништво = 503.110
| извор_становништво =
| година_становништво = 31. 12. 2007
| густина = 26992.699
| позивни_број = 0911, 09122, 09129
| регистарска_ознака = -{N}-
==== Средњи век ====
[[Датотека:Nürnberg um 1895.jpg|мини|лево|250п|Нирнберг године [[1895]].]]
 
Град је добио на значају када је ту саграђена тврђава. Као део [[Свето римско царство|царских поседа]], Нирнберг је био један од омиљених царских градова, тако да му је будуђи цар [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] [[1219]]. доделио велику повељу о правима. Ипак, град није стекао потпуну аутономију од цара у 13. веку. [[Златна була]] цара [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карла IV]], из 1356, одредила је Нирнберг као место окупљања првог сабора сваког новог царског суверена. Цар [[Жигмунд Луксембуршки]] је 1424. сместио царску ризницу у Нирнберг. Ту су се чувале царска круна и царске реликвије. Из ово периода потичу многе црквене грађевине (хор цркве Светог Лоренца и капела у августинском манастиру). Градске радове су финансирали богати грађани и сам цар.
 
У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар [[Албрехт Дирер]], дуборезац [[Фајт Штос]] и каменорезац [[Адам Крафт]]. [[Антон Кобергер]] је [[1470]]. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор [[Јохан Пахелбел]]. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.
[[Датотека:Nuernberg schedel.JPG|мини|250п|Нирнберг, [[1493]].]]
 
[[Датотека:Christmarkt.jpg|мини|250п|Божићњи вашар у -{XIX}- веку.]]
 
У области астрономије и географије, [[Мартин Бејајм]] је [[1492]]. створио први [[глобус]], који се данас чува у градском музеју. [[Никола Коперник]] је у Нирнбергу [[1543]]. објавио своје познато дело „О револуцији небеских тела“ (''-{De Revolutionibus Orbium Coelestium}-'').
 
==== Савремено доба ====
[[Датотека:Nürnberg Quelle Großversandhaus 002.JPG|мини|250п|Зграда тадашњег Квеле-концерна.]]
 
[[Датотека:Nuremberg Business Tower.jpg|мини|250п|Нирнбершка административна кула: садашња највиша административна зграда у [[Баварска|Бајерну]].]]
 
Године [[1933]], [[Нацизам|националсоцијалистички]] режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде (''-{Reichsparteitagsgelände}-''). Овај стадион је био пројекат државног архитекте [[Алберт Шпер|Алберта Шпера]], и довршен је [[1938]]. На митингу [[1935]]. [[Адолф Хитлер]] је наредио да се [[Рајхстаг]] састане у Нирнбергу и донесе [[Нирнбершки закони|Нирнбершке законе]], по којима је [[Јевреји]]ма одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара [[1945]], када је потпуно уништен историјски центар града.
 
=== Грбови ===
[[Датотека:Grosses Wappen Nuernberg.png|мини|лево|100п| Велики грб града Нирнберга]]
 
Постоје два грба града Нирнберга, „Велики грб Нирнберга“ и „Мали грб Нирнберга“. Велики грб се појављује на пешатима већ [[1220]]. године а приказује на штиту у плавој подлози златног орла који има главу крунисаног владара која је временом замењена женском главом и у тој данашњој форми он је потврђен од стране Скупштине града [[1963]]. године.