Самоуправна црква — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 16: | Ред 16: | ||
На челу самоуправне цркве се налази [[митрополит]] или [[архиепископ]] који је и епархијски архијереј. Предстојатеља бира сабор самоуправне цркве из реда кандидата које утврђује [[Патријарх московски и све Русије|патријарх]] и [[Свети синод Руске православне цркве]]. Изабрани кандидат ступа на предстојатељску дужност након потврде патријарха.<ref>Глава XII, чланови 3, 4, 5. и 6. Устава Руске православне цркве</ref> Предстојатељ може бити стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода]].<ref>Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве</ref> Предсједник је сабора и синода самоуправне цркве. |
На челу самоуправне цркве се налази [[митрополит]] или [[архиепископ]] који је и епархијски архијереј. Предстојатеља бира сабор самоуправне цркве из реда кандидата које утврђује [[Патријарх московски и све Русије|патријарх]] и [[Свети синод Руске православне цркве]]. Изабрани кандидат ступа на предстојатељску дужност након потврде патријарха.<ref>Глава XII, чланови 3, 4, 5. и 6. Устава Руске православне цркве</ref> Предстојатељ може бити стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода]].<ref>Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве</ref> Предсједник је сабора и синода самоуправне цркве. |
||
Основни црквеноправни акт самоуправне цркве је устав.<ref>Дословни превод је статут ({{Јез-рус|устав}} — срп. ''статут'')</ref> |
|||
[[Помјесни сабор Руске православне цркве]] одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве. [[Патријарх московски и све Русије|Патријарх]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Свети синод]] одлучују о оснивању или укидању епархија унутар самоуправне цркве на предлог њеног синода уз накнадну потврду [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Све архијереје самоуправне цркве бира њен синод из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод. Ови архијереји су чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а могу бити и чланови Светог синода.<ref>Глава XII, чланови 2, 8, 9. и 10. Устава Руске православне цркве</ref> |
[[Помјесни сабор Руске православне цркве]] одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве. [[Патријарх московски и све Русије|Патријарх]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Свети синод]] одлучују о оснивању или укидању епархија унутар самоуправне цркве на предлог њеног синода уз накнадну потврду [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Све архијереје самоуправне цркве бира њен синод из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод. Ови архијереји су чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а могу бити и чланови Светог синода.<ref>Глава XII, чланови 2, 8, 9. и 10. Устава Руске православне цркве</ref> |
||
Верзија на датум 4. март 2019. у 00:02
| Део серије о хришћанству |
| Хришћанство |
|---|
 |
 Портал Хришћанство |
Самоуправна црква (рус. самоуправляемая церковь) јесте помјесна црква под јурисдикцијом Руске православне цркве.
Патријарашким томосом јој се признаје самосталност у црквено-административним, црквено-привредним, црквено-просвјетитељским и црквено-грађанским пословима.
Историјат
Самоуправне цркве унутар Руске православне цркве су: Летонска православна црква, Православна црква Молдавије и Естонска православна црква. Статус „самоуправног дијела” има Руска православна загранична црква.[1]
Затим, Украјинској православној цркви је признат статус самоуправне цркве са правима широке аутономије.[2] Са тим статусом се налази изнад свих аутономних и самоуправних цркава унутар Руске православне цркве.
Од 2003. године и Архиепископија сјеверноамеричка под јурисдикцијом Антиохијске патријаршије има самоуправни статус (енгл. self-ruled).
Устројство
На челу самоуправне цркве се налази митрополит или архиепископ који је и епархијски архијереј. Предстојатеља бира сабор самоуправне цркве из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод Руске православне цркве. Изабрани кандидат ступа на предстојатељску дужност након потврде патријарха.[3] Предстојатељ може бити стални члан Светог синода.[4] Предсједник је сабора и синода самоуправне цркве.
Основни црквеноправни акт самоуправне цркве је устав.[5]
Помјесни сабор Руске православне цркве одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве. Патријарх и Свети синод одлучују о оснивању или укидању епархија унутар самоуправне цркве на предлог њеног синода уз накнадну потврду Архијерејског сабора. Све архијереје самоуправне цркве бира њен синод из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод. Ови архијереји су чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а могу бити и чланови Светог синода.[6]
Највиша судска власт за самоуправну цркву су Високи општецрквени суд и Архијерејски сабор Руске православне цркве.[7]
Види још
Извори
- ^ Устав Русской Православной Церкви, Глава XII. Самоуправляемые Церкви, Приступљено 8. 3. 2018.
- ^ Устав Русской Православной Церкви, Глава X. Украинская Православная Церковь, Приступљено 8. 3. 2018.
- ^ Глава XII, чланови 3, 4, 5. и 6. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве
- ^ Дословни превод је статут (рус. устав — срп. статут)
- ^ Глава XII, чланови 2, 8, 9. и 10. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава XI, члан 12. Устава Руске православне цркве