Buran — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м Поправљене везе: Сојуз → Сојуз (ракета-носач) користећи Dab solver |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друго значење|насељено место у Француској|[[Буран (Лот и Гарона)]]}} |
{{друго значење|насељено место у Француској|[[Буран (Лот и Гарона)]]}} |
||
{| {{prettyinfobox}} align="right" width="250" |
{| {{prettyinfobox}} align="right" width="250" |
||
! colspan="2" |
! colspan="2" style="background:lawngreen; font-size:130%;"| '''Buran<br /> Буран'''<br /> |
||
|- |
|- |
||
|colspan="2" |
| colspan="2" style="text-align:center;"| [[Датотека:Buran on An-225 (Le Bourget 1989) (cropped).JPEG|300п]] |
||
|- |
|- |
||
| valign="top"|Oznaka orbitalnog vozila: |
| valign="top"|Oznaka orbitalnog vozila: |
||
| Ред 35: | Ред 35: | ||
|Uništen tokom urušavanja hangara usled neodržavanja |
|Uništen tokom urušavanja hangara usled neodržavanja |
||
|- |
|- |
||
! colspan="2" |
! colspan="2" style="background:lawngreen;"| |
||
|} |
|} |
||
'''Buran''' je sovjetski [[spejs-šatl]]. Projekat je odobren [[1976]]. Proizvodnja je počela [[1980]], a [[1984]]. su testirani prvi aero-modeli u punoj veličini. Prvi test let manje replike Burana je izvršen [[1983]]. Od 1984. pa do aprila [[1988]]. izvršeno je ukupno 24 letova test modela Burana u punoj veličini. |
'''Buran''' je sovjetski [[spejs-šatl]]. Projekat je odobren [[1976]]. Proizvodnja je počela [[1980]], a [[1984]]. su testirani prvi aero-modeli u punoj veličini. Prvi test let manje replike Burana je izvršen [[1983]]. Od 1984. pa do aprila [[1988]]. izvršeno je ukupno 24 letova test modela Burana u punoj veličini. |
||
| Ред 44: | Ред 44: | ||
== Zastoj i otkazivanje programa == |
== Zastoj i otkazivanje programa == |
||
[[датотека:Soyuz, Space Shuttle, Buran comparison.svg|мини|десно|оквир| |
[[датотека:Soyuz, Space Shuttle, Buran comparison.svg|мини|десно|оквир|Poređenje [[Сојуз (ракета-носач)|Sojuza]], [[Спејс-шатл|Spejs-šatl]]a i [[Енергија (ракета-носач)|Energija]]-Buran]] |
||
Iako je prvi orbitalni let bio bez posade on je bio veoma uspešan. Autopilot je uspeo da prizemlji Buran uprokos bočnom vetru od preko 50-{km/h}- na samo -{1,5}-m od srednje linije piste. Od ukupno 38.000 pločica koje su štitile vozilo pri ulazu u atmosferu samo je pet oštećeno. Finansiranje projekta je praktično prestalo posle prvog leta iako je zvanično projekat ukinut tek [[1993]]. Pored Burana još su dva šatla bila u izgradnji od kojih je jedan bio nazvan Ptičica. Tokom novembra 1995 delimično završeni šatlovi su rastavljeni u fabrici koje je trebala da se preorijentiše na civilnu proizvodnju. |
Iako je prvi orbitalni let bio bez posade on je bio veoma uspešan. Autopilot je uspeo da prizemlji Buran uprokos bočnom vetru od preko 50 -{km/h}- na samo -{1,5}-m od srednje linije piste. Od ukupno 38.000 pločica koje su štitile vozilo pri ulazu u atmosferu samo je pet oštećeno. Finansiranje projekta je praktično prestalo posle prvog leta iako je zvanično projekat ukinut tek [[1993]]. Pored Burana još su dva šatla bila u izgradnji od kojih je jedan bio nazvan Ptičica. Tokom novembra 1995 delimično završeni šatlovi su rastavljeni u fabrici koje je trebala da se preorijentiše na civilnu proizvodnju. |
||
Buran je uništen usled kolapsa hangara u kojem je bio smešten tom prilikom je poginulo osam radnika. |
Buran je uništen usled kolapsa hangara u kojem je bio smešten tom prilikom je poginulo osam radnika. |
||
Jedna od tekovina |
Jedna od tekovina sovjetskog razvoja šatla je i najveći teretni avion [[Антонов Ан-225|Antonov An-225]]. |
||
{{-}} |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
<br clear="all"> |
|||
== Galerija - Proizvedeni, nezavršeni i test modeli == |
== Galerija - Proizvedeni, nezavršeni i test modeli == |
||
{| class="wikitable" |
{| class="wikitable" |
||
| ⚫ | |||
! Serijski broj |
! Serijski broj |
||
! Datum proizvodnje |
! Datum proizvodnje |
||
| Ред 109: | Ред 103: | ||
|- |
|- |
||
| ||||Dinamika gasa || U razmerama od1:15 do 1:2700 |
| ||||Dinamika gasa || U razmerama od1:15 do 1:2700 |
||
| ⚫ | |||
|} |
|} |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
{{DEFAULTSORT:Буран}} |
{{DEFAULTSORT:Буран}} |
||
Верзија на датум 10. март 2019. у 06:58
| Buran Буран | |
|---|---|
_(cropped).JPEG)
| |
| Oznaka orbitalnog vozila: | 11F35 K1 |
| Zemlja | Sovjetski savez |
| Ime znači: | Snežna oluja |
| Prvi let | 15. Novembar 1988. 3:00 GMT |
| Poslednja misija | 15. novembar 1988. 6:25 GMT Vreme sletanja posle prve misije |
| Broj misija | 1 |
| Broj letova sa posadom: | 0 |
| Vreme provedeno u svemiru | oko tri sata |
| Broj orbita | 2 |
| Trenutni status | Uništen tokom urušavanja hangara usled neodržavanja |
Buran je sovjetski spejs-šatl. Projekat je odobren 1976. Proizvodnja je počela 1980, a 1984. su testirani prvi aero-modeli u punoj veličini. Prvi test let manje replike Burana je izvršen 1983. Od 1984. pa do aprila 1988. izvršeno je ukupno 24 letova test modela Burana u punoj veličini.
Prvi let
Prvi i poslednji let Burana je obavljen 15-tog novembra 1988. Let je bio bez posade jer sistem za održavanje života nije do tada bio u potpunosti testiran. Buran se u svemir vinuo na raketi Energija i izvršio je ukupno dve orbite na visinama između 247 i 256 kilometara. Prvi let je bio ograničen na dve orbite zbog nedostatka memorije na Buranovom kompjuteru.
Zastoj i otkazivanje programa
Iako je prvi orbitalni let bio bez posade on je bio veoma uspešan. Autopilot je uspeo da prizemlji Buran uprokos bočnom vetru od preko 50 km/h na samo 1,5m od srednje linije piste. Od ukupno 38.000 pločica koje su štitile vozilo pri ulazu u atmosferu samo je pet oštećeno. Finansiranje projekta je praktično prestalo posle prvog leta iako je zvanično projekat ukinut tek 1993. Pored Burana još su dva šatla bila u izgradnji od kojih je jedan bio nazvan Ptičica. Tokom novembra 1995 delimično završeni šatlovi su rastavljeni u fabrici koje je trebala da se preorijentiše na civilnu proizvodnju.
Buran je uništen usled kolapsa hangara u kojem je bio smešten tom prilikom je poginulo osam radnika.
Jedna od tekovina sovjetskog razvoja šatla je i najveći teretni avion Antonov An-225.
Galerija - Proizvedeni, nezavršeni i test modeli
| Serijski broj | Datum proizvodnje | Upotreba | Sadašnje stanje[1] |
|---|---|---|---|
| Proizvedeni i nezavršeni modeli | |||
| OK-1K1 - "Buran" (11F35 K1) | 1986 | Let bez posade (1988) | Uništen urušavanjem hangara 2002. |
| OK-1K2 - Nezvaničan naziv Ptičica (11F35 K2) | 1988 | 95-97% završen, | Vlasništvo Kazakstana, Nalazi se na kosmodromu Bakonur. |
| OK-2K1 "Baikal" (?) (11F35 K3) | 1990? | Nezavršen | Nalazi se u avio muzeju Sinšhajm Nemačka. |
| OK-TK(?) (11F35 K4) | 1991? | Nezavršen | Delimično rastavljen, nalazi se ispred fabrike tušino u blizini Moskve. |
| Šatl 2.03 11F35 K5) | 1992? | Nezavršen | Rastavljen. |
| Modeli za aero i statičko modeliranje | |||
| OK-M (kasnije OK-ML-1) | 1982 | Statički test | Temperature, opterećenje interference sa lansirnom raketom. Nalazi se na kosmodromu u Kazakstanu |
| OK-KS (003) | 1982 | Statički i elektro testovi | Nalazi se u fabrici Energija u Korolevu |
| OK-MT (Kasnije OK-ML-2) | 1983 | Statički test | Testiranje utovara, punjenja likvidima i gasovima, Testiranje hermetičke zatvorenosti, testiranje ulaženja u i izlaženja posade. Nalazi se na kosmodromu Bajkonur. |
| OK-GLI (Buran Analog BST-02) | 1984 | Aero test | Modelom je izvršeno ukupno 25 aero test letova. Model je prodat muzeju autommobilizma i tehnike u Sinšajmu 2005. Pre Nemačke se nalazio ili se još nalazi u Bahreinu. |
| OK-??? (Model 005?) | Statički test | Vibration and vacuum test vehicle. Location unknown. | |
| OK-TVI | Static heat/vacuum testbed | Static test model: Environmental chamber heat/vacuum, thermal regimes. Location unknown. | |
| OK-??? (Model 008?) | Statički test | Testiranje na vibracije i vakuum. | |
| OK-TVA | Statički test | Opterećenje, grejanje i vibracije. Trenutno se nalazi u Parku Gorki, Moskva . | |
| Makete i modeli | |||
| BOR-4 | 1982-1984 | Model svemirskog aviona MIG-105 | 1:2 model Svemirskig aviona. Pet puta lansiran.s asvrhom da se razvije termička zaštita za Buran. Proizveden u NPO Molnija Moskva. |
| BOR-5 ("Kosmos") | 1983-1988 | 1/8 veličine Burana | Pet modela je lansirano, ali ni jedan ponovo. najmanje četiri je uspečno sletelo i nađeno. proizvođač NPO Molnija. |
| Modelu punoj većičini odeljenja za posadu | Medicinski i biološki testovi | ||
| GLI | podešavanje softera za let i auto-pilota | ||
| Modeli za vazdušni tunel | U razmerama od 1:3 do 1:550 | ||
| Dinamika gasa | U razmerama od1:15 do 1:2700 | ||
Референце
- ^ „Energia Buran Where are they now”. k26.com/buran/. Приступљено 5. 8. 2006.