Buran — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 10. март 2019. у 07:09

Buran Буран

Oznaka orbitalnog vozila:	11F35 K1
Zemlja	Sovjetski savez
Ime znači:	Snežna oluja
Prvi let	15. Novembar 1988. 3:00 GMT
Poslednja misija	15. novembar 1988. 6:25 GMT Vreme sletanja posle prve misije
Broj misija	1
Broj letova sa posadom:	0
Vreme provedeno u svemiru	oko tri sata
Broj orbita	2
Trenutni status	Uništen tokom urušavanja hangara usled neodržavanja

Buran je sovjetski spejs-šatl. Projekat je odobren 1976. Proizvodnja je počela 1980, a 1984. su testirani prvi aero-modeli u punoj veličini. Prvi test let manje replike Burana je izvršen 1983. Od 1984. pa do aprila 1988. izvršeno je ukupno 24 letova test modela Burana u punoj veličini.

Prvi let

Prvi i poslednji let Burana je obavljen 15-tog novembra 1988. Let je bio bez posade jer sistem za održavanje života nije do tada bio u potpunosti testiran. Buran se u svemir vinuo na raketi Energija i izvršio je ukupno dve orbite na visinama između 247 i 256 kilometara. Prvi let je bio ograničen na dve orbite zbog nedostatka memorije na Buranovom kompjuteru.

Zastoj i otkazivanje programa

Iako je prvi orbitalni let bio bez posade on je bio veoma uspešan. Autopilot je uspeo da prizemlji Buran uprokos bočnom vetru od preko 50 km/h na samo 1,5m od srednje linije piste. Od ukupno 38.000 pločica koje su štitile vozilo pri ulazu u atmosferu samo je pet oštećeno. Finansiranje projekta je praktično prestalo posle prvog leta iako je zvanično projekat ukinut tek 1993. Pored Burana još su dva šatla bila u izgradnji od kojih je jedan bio nazvan Ptičica. Tokom novembra 1995 delimično završeni šatlovi su rastavljeni u fabrici koje je trebala da se preorijentiše na civilnu proizvodnju.

Buran je uništen usled kolapsa hangara u kojem je bio smešten tom prilikom je poginulo osam radnika.

Jedna od tekovina sovjetskog razvoja šatla je i najveći teretni avion Antonov An-225.

Galerija - Proizvedeni, nezavršeni i test modeli

Serijski broj	Datum proizvodnje	Upotreba	Sadašnje stanje^[1]
Proizvedeni i nezavršeni modeli
OK-1K1 - "Buran" (11F35 K1)	1986	Let bez posade (1988)	Uništen urušavanjem hangara 2002.
OK-1K2 - Nezvaničan naziv Ptičica (11F35 K2)	1988	95-97% završen,	Vlasništvo Kazakstana, Nalazi se na kosmodromu Bakonur.
OK-2K1 "Baikal" (?) (11F35 K3)	1990?	Nezavršen	Nalazi se u avio muzeju Sinšhajm Nemačka.
OK-TK(?) (11F35 K4)	1991?	Nezavršen	Delimično rastavljen, nalazi se ispred fabrike tušino u blizini Moskve.
Šatl 2.03 11F35 K5)	1992?	Nezavršen	Rastavljen.
Modeli za aero i statičko modeliranje
OK-M (kasnije OK-ML-1)	1982	Statički test	Temperature, opterećenje interference sa lansirnom raketom. Nalazi se na kosmodromu u Kazakstanu
OK-KS (003)	1982	Statički i elektro testovi	Nalazi se u fabrici Energija u Korolevu
OK-MT (Kasnije OK-ML-2)	1983	Statički test	Testiranje utovara, punjenja likvidima i gasovima, Testiranje hermetičke zatvorenosti, testiranje ulaženja u i izlaženja posade. Nalazi se na kosmodromu Bajkonur.
OK-GLI (Buran Analog BST-02)	1984	Aero test	Modelom je izvršeno ukupno 25 aero test letova. Model je prodat muzeju autommobilizma i tehnike u Sinšajmu 2005. Pre Nemačke se nalazio ili se još nalazi u Bahreinu.
OK-??? (Model 005?)		Statički test	Vibration and vacuum test vehicle. Location unknown.
OK-TVI		Static heat/vacuum testbed	Static test model: Environmental chamber heat/vacuum, thermal regimes. Location unknown.
OK-??? (Model 008?)		Statički test	Testiranje na vibracije i vakuum.
OK-TVA		Statički test	Opterećenje, grejanje i vibracije. Trenutno se nalazi u Parku Gorki, Moskva .
Makete i modeli
BOR-4	1982-1984	Model svemirskog aviona MIG-105	1:2 model Svemirskig aviona. Pet puta lansiran.s asvrhom da se razvije termička zaštita za Buran. Proizveden u NPO Molnija Moskva.
BOR-5 ("Kosmos")	1983-1988	1/8 veličine Burana	Pet modela je lansirano, ali ni jedan ponovo. najmanje četiri je uspečno sletelo i nađeno. proizvođač NPO Molnija.
		Modelu punoj većičini odeljenja za posadu	Medicinski i biološki testovi
GLI			podešavanje softera za let i auto-pilota
		Modeli za vazdušni tunel	U razmerama od 1:3 do 1:550
		Dinamika gasa	U razmerama od1:15 do 1:2700

Референце

^ „Energia Buran Where are they now”. k26.com/buran/. Приступљено 5. 8. 2006.

Spoljašnje veze

[status-1] „Energia Buran Where are they now”. k26.com/buran/. Приступљено 5. 8. 2006.

[1]

@@ Ред 44: / Ред 44: @@
 == Zastoj i otkazivanje programa ==
- [[датотека:Soyuz, Space Shuttle, Buran comparison.svg|мини|десно|оквир|Poređenje [[Сојуз (ракета-носач)|Sojuza]], [[Спејс-шатл|Spejs-šatl]]a i [[Енергија (ракета-носач)|Energija]]-Buran]]
+ [[Датотека:Soyuz, Space Shuttle, Buran comparison.svg|мини|десно|оквир|Poređenje [[Сојуз (ракета-носач)|Sojuza]], [[Спејс-шатл|Spejs-šatl]]a i [[Енергија (ракета-носач)|Energija]]-Buran]]
 Iako je prvi orbitalni let bio bez posade on je bio veoma uspešan. Autopilot je uspeo da prizemlji Buran uprokos bočnom vetru od preko 50 -{km/h}- na samo -{1,5}-m od srednje linije piste. Od ukupno 38.000 pločica koje su štitile vozilo pri ulazu u atmosferu samo je pet oštećeno. Finansiranje projekta je praktično prestalo posle prvog leta iako je zvanično projekat ukinut tek [[1993]]. Pored Burana još su dva šatla bila u izgradnji od kojih je jedan bio nazvan Ptičica. Tokom novembra 1995 delimično završeni šatlovi su rastavljeni u fabrici koje je trebala da se preorijentiše na civilnu proizvodnju.
@@ Ред 58: / Ред 58: @@
 ! Datum proizvodnje
 ! Upotreba
-! Sadašnje stanje<ref name="status">{{cite web | url = http://www.k26.com/buran/Future/energia_-_buran_-_where_are_th.html | title = Energia Buran Where are they now | publisher = k26.com/buran/ | accessdate = 5. 8. 2006.}}</ref>
+! Sadašnje stanje<ref name="status">{{cite web|url=http://www.k26.com/buran/Future/energia_-_buran_-_where_are_th.html | title = Energia Buran Where are they now | publisher = k26.com/buran/ | accessdate=5. 8. 2006.}}</ref>
 |-
 ! colspan=4 | Proizvedeni i nezavršeni modeli