Организација за храну и пољопривреду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 23: Ред 23:
|location = [[Рим]],<br />{{застава|Италија}}
|location = [[Рим]],<br />{{застава|Италија}}
|region_served =
|region_served =
|membership = 197 (194 државе чланице, 1 организација и 2 придружене чланице)
|membership =
|language =
|language =
|leader_title = Генерални директор
|leader_title = Генерални директор

Верзија на датум 13. март 2019. у 11:42

Организација за храну и пољопривреду
СкраћеницаФАО
Мотолат. fiat panis-нека буде хлеба
Основана16. 10. 1945.
Датум оснивања16. 10. 1945.
Правни статусактивна
Наменаисхрана људи
ЛокацијаРим,
 Италија
Чланови197 (194 државе чланице, 1 организација и 2 придружене чланице)
Генерални директорЈосе Грациано де Силва
Матична организацијаЕкономски и социјални савет ОУН
Веб-сајтfao.org
ФАО има 197 чланица: 194 државе, 1 организацију (Европска унија) и 2 придружене чланице (Фарска Острва и Токелау)
  Чланице ФАО
  Придружене чланице
Седиште Организације за храну и пољопривреду у Риму

Организација за храну и пољопривреду или ФАО (енгл. Food and Agriculture Organization) је агенција Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих људи. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире истраживања како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.

Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. Ватикан је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга Југославија (1970). За њима су уследиле Пољска (1971), Сан Марино и Острво Мен (1974), Италија (1979) и земље „трећег света”. Највише новца је издала Индија, која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.[1] Занимљивост представљају новчићи од 2,5 турске лире и 250 ирачких филса, који ознаку ФАО носе на ободу.[2]

ФАО активности у Југославији током 1970-их биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.[1]

Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале Македонија, која је издала две серије новца, затим Словенија и Хрватска.[1]

Референце

  1. ^ а б в Мандић 1996, стр. 15.
  2. ^ Динар 1998, стр. 45.

Литература

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Мандић, Ранко (1996). „ФАО новац”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 1. Приступљено 24. 1. 2017. 
  • „Занимљивости”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 9. 1998. Приступљено 24. 1. 2017. 

Спољашње везе