Бернар Ино — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Кутијица бициклисти |
{{Кутијица бициклисти |
||
| пуно име |
| пуно име = Бернар Ино |
||
| слика |
| слика = Bernard hinault.jpg |
||
| назив слике |
| назив слике = Бернар Ино |
||
| име |
| име = Бернар Ино |
||
| надимак |
| надимак = јазавац ({{јез-фр|Le Blaireau}}) |
||
| датум_рођења = {{Датум рођења|1954|11|14|год=да}} |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1954|11|14|год=да}} |
||
| место_рођења = Бретања |
| место_рођења = Бретања |
||
| држава_рођења = [[Француска]] |
| држава_рођења = [[Француска]] |
||
| држава |
| држава = {{застава|Француска}} |
||
| висина |
| висина = |
||
| тежина |
| тежина = |
||
| тим |
| тим = Завршио каријеру |
||
| дисциплина |
| дисциплина = друмски |
||
| тип |
| тип = комплетан |
||
| године |
| године = 1975 — 1977<br />1978 — 1983<br />1984 — 1986 |
||
| тимови |
| тимови = Житен—Кампањоло<br />Рено Елф—Житен<br />Вие Клер |
||
| Тур де Франс |
| Тур де Франс = 5 (1978, 1979, 1981, 1982, 1985) |
||
| Поени Тур |
| Поени Тур = 1 (1979) |
||
| Брдске етапе Тур |
| Брдске етапе Тур = 1 1986) |
||
| Агресиваност Тур |
| Агресиваност Тур = 3 (1981, 1984, 1986) |
||
| Комбинација Тур = 2 (1981, 1992) |
|||
| Ђиро ди Италија |
| Ђиро ди Италија = 3 (1980, 1982, 1985) |
||
| Вуелта а Еспања |
| Вуелта а Еспања = 2 (1978, 1983) |
||
| Милан—Санремо |
| Милан—Санремо = |
||
| Фландрија |
| Фландрија = |
||
| Париз—Рубе |
| Париз—Рубе = 1 (1981) |
||
| Лијеж—Бастоњ—Лијеж |
| Лијеж—Бастоњ—Лијеж = 2 (1977, 1980) |
||
| Ломбардија = 2 (1979, 1984) |
|||
| |
| Ломбардија = 2 (1979, 1984) |
||
| Флеш Валон = 2 (1979, 1983) |
|||
| Амстел |
| Амстел = 1 (1981) |
||
| Светски шампион = 1 (1980) |
|||
| |
| Светски шампион = 1 (1980) |
||
| Национални шампион = [[Датотека:MaillotFra.PNG|20п]] 1 (1978) |
|||
|успеси = [[Гент—Вевелгем]] |
|успеси = [[Гент—Вевелгем]] 1 (1977)<br />[[Критеријум Дофине]] 3 (1977, 1979, 1981)<br />[[Гран при дес натионс]] 5 (1977, 1978, 1979, 1982, 1984) |
||
| updated = [[28. мај]] [[2016]]. |
| updated = [[28. мај]] [[2016]]. |
||
}} |
}} |
||
Ред 93: | Ред 94: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија}} |
|||
{{Други пројекти |
{{Други пројекти |
||
| commons = Bernard Hinault |
| commons = Bernard Hinault |
||
Ред 109: | Ред 109: | ||
{{DEFAULTSORT:Ино; Бернар}} |
{{DEFAULTSORT:Ино; Бернар}} |
||
{{Navboxes|title=Спортске позиције |
|||
⚫ | |||
|list1= |
|||
{{Светски шампиони у друмској вожњи}} |
|||
{{Победници Тур де Франса}} |
|||
{{Победници класификације по поенима на Тур де Франсу}} |
|||
{{Победници брдске класификације на Тур де Франсу}} |
|||
{{Најагресивнији возач на Тур де Франсу}} |
|||
{{Победници класификације комбинације на Тур де Франсу}} |
|||
{{Победници Ђиро д’Италије}} |
|||
{{Победници Вуелта а Еспање}} |
|||
{{Победници Париз—Рубеа}} |
|||
{{Победници Ђиро ди Ломбардије}} |
|||
{{Победници Лијеж—Бастоњ—Лијежа}} |
|||
}} |
|||
{{Портал бар|Биографија|Бициклизам|Француска}} |
|||
[[Категорија:Рођени 1954.]] |
[[Категорија:Рођени 1954.]] |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Француски победници Тур де Франса]] |
[[Категорија:Француски победници Тур де Франса]] |
||
[[Категорија:Победници брдске класификације на Тур де Франсу]] |
[[Категорија:Победници брдске класификације на Тур де Франсу]] |
||
Ред 116: | Ред 133: | ||
[[Категорија:Француски победници Ђиро д’Италије]] |
[[Категорија:Француски победници Ђиро д’Италије]] |
||
[[Категорија:Француски победници Вуелта а Еспање]] |
[[Категорија:Француски победници Вуелта а Еспање]] |
||
[[Категорија:Светски шампиони у бициклизму]] |
[[Категорија:Светски шампиони у друмском бициклизму]] |
Верзија на датум 16. март 2019. у 17:50
Бернар Ино | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Пуно име | Бернар Ино | ||||||||||||
Надимак | јазавац (франц. Le Blaireau) | ||||||||||||
Датум рођења | 14. новембар 1954. | ||||||||||||
Место рођења | Бретања, Француска | ||||||||||||
Држављанство | Француска | ||||||||||||
Тимске информације | |||||||||||||
Тренутни тим | Завршио каријеру | ||||||||||||
Дисциплина | друмски | ||||||||||||
Тип возача | комплетан | ||||||||||||
Професионална каријера | |||||||||||||
1975 — 1977 1978 — 1983 1984 — 1986 | Житен—Кампањоло Рено Елф—Житен Вие Клер | ||||||||||||
Успеси | |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
Монументални класици | |||||||||||||
Париз—Рубе | 1 (1981) | ||||||||||||
Лијеж—Бастоњ—Лијеж | 2 (1977, 1980) | ||||||||||||
Ђиро ди Ломбардија | 2 (1979, 1984) | ||||||||||||
Класици | |||||||||||||
Амстел голд рејс | 1 (1981) | ||||||||||||
Флеш Валон | 2 (1979, 1983) | ||||||||||||
Првенства | |||||||||||||
Светски шампион (друмска трка) | 1 (1980) | ||||||||||||
Национални шампион (друмска трка) | 1 (1978) | ||||||||||||
Друге трке | |||||||||||||
Гент—Вевелгем 1 (1977) Критеријум Дофине 3 (1977, 1979, 1981) Гран при дес натионс 5 (1977, 1978, 1979, 1982, 1984) | |||||||||||||
Ажурирано: 28. мај 2016. |
Бернар Ино (франц. Bernard Hinault; 14. новембар 1954.) је бивши француски професионални бициклиста. Ино је петоструки шампион Тур де Франса, он је трећи бициклиста који је успео да победи пет пута, пошто су то пре њега учинили Жак Анкетил и Еди Меркс. Исто тако, један је од пет бициклиста који су освојили све три гранд тур трке: Тур де Франс, Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања и један је од двојице бициклиста који су освојили сваку више од једанпут (други је Алберто Контадор). Убраја се у најтрофејније и најуспешније бициклисте свих времена. Остварио је преко 200 победа за 12 година.
Јуниорска каријера
Ино је почео јуниорску каријеру 1972. године и прве сезоне је освојио национално првенство за јуниоре. 1974. је освојио национално првенство на траци за јуниоре и друго место на трци Руте де Франс.
Професионална каријера
1975 — 1977
Ино је почео професионалну каријеру 1975. године. Постао је пријатељ са Сирилом Гимардом, који је завршио каријеру због повреде. Гимард је преузео позицију спортског директора у тиму Гитан Кампањоло и Ино се придружио тиму. Прве године је освојио национално првенство на траци и за аматере и за професионалце.
1976. године, Ино је победио на трци Париз—Камебрт, где је показао изузетне хронометарске способности. Исте године, Лусјен ван Импе је освојио Тур де Франс за Гитан тим.
1977. Ино је освојио Гент—Вевелгем, Лијеж—Бастоњ—Лијеж, Гран при десет нација, а затим и Критеријум Дофине, на којем је победио многе фаворите за Тур де Франс, укључујући и каснијег победника те године, Бернара Тевнеа. Али, по савету Гимарда, није учествовао на Туру.
1978 — 1983
На почетку 1978. године, тим Гитан Кампањоло је променио име у Рено Гитан.
Ино је освојио Гран при десет нација другу годину заредом, а затим да би се припремио за Тур де Франс, возио је Шпанску Вуелту, победио је на четири етапе и освојио је. Победивши на Вуелти, Ино се осјећао спремним за Тур де Франс, пре Тура освојио је национално првенство у друмској вожњи. На Туру је водио велику борбу са Јопом Зутемелком, победио три етапе и освојио Тур након завршног хронометра.
1979. година је била изузетно успешна за Иноа. Освојио је Ђиро Ломбардија трку, Флеш Валон, Гран при десет нација, а затим и Критеријум Дофине, па је на Тур де Франс дошао као велики фаворит. Ино је освојио Тур, победивши на чак седам етапа, такође је освојио и класификацију по поенима.
На старту 1980. Ино и Гимард су објавили да је циљ "трипла круна", Ђиро д’Италија, Тур де Франс и светско првенство, што је претходно пошло за руком само Едију Мерксу. Пре Ђира, Ино је освојио Тур Романдије и Лијеж—Бастоњ—Лијеж. Иноова победа на Лијеж—Бастоњ—Лијежу је остала упамћена по томе што је победио са преко 10 минута. На Ђиру је победио на етапи 14 и освојио га. На Тур де Франсу није имао среће јер је морао да напусти трку због повреде у тренутку кад је био лидер. Ино се вратио и освојио светско првенство.
1981. године, освојио је Париз—Рубе, Амстелову златну трку, Критеријум Интернационал и Критеријум Дофине, а затим је потпуно доминирао на Тур де Франсу, победио је на четири етапе, освојио класификацију комбинације и освојио свој трећи Тур, провевши 18 дана у жутој мајици.
1982. године освојио је Гран при десет нација и Тур Луксембурга, а затим долази опет на Ђиро и осваја га други пут у исто толико и учешћа, а победио је на пет етапа. Након Ђира, освојио је свој четврти Тур, победивши четири етапе.
1983. године освојио је Флеш Валон. Због повреде је морао да пропусти Тур де Франс, а његов тимски сувозач, Лоран Фињон, је успио да га освоји. Након што је пропустио Тур, Ино је освојио Вуелта а Еспању, где је победио на две етапе. Ино је тако дошао до невероватног учинка, од осам вожених гранд тур трка, освојио је свих осам.
1984 — 1986
Несугласице са Гимаром су довеле до њиховог раздвајања и Ино је 1984. прешао у тек формирани тим Ла Вила. Освојио је Ђиро Ломбардија трку и Гран при десет нација, а затим је водио борбу на Туру са актуелним шампионом и бившим сувозачем, Лораном Фињоном. Ино је победио пролог на првој етапи, али није имао снаге у брдима и Фињон је освојио Тур са преко 10 минута испред Иноа, који је завршио други.
1985. године, Ино се вратио по трећи пут на Ђиро и освојио га, победивши једну етапу. На Туру, Ино је освојио пролог на првој етапи, а затим је победио и на осмој етапи. Великог ривала имао је у свом тимском сувозачу, Грегу Лемонду, који је био под притиском од стране тима да се не бори за победу, већ да пусти Иноа да освоји Тур. Тако је и било, Ино је освојио свој пети Тур де Франс, изједначивши се са Жаком Анкетилом и Едијем Мерксом. Лемонд је освојио друго место, уз обећање Иноа да ће му помоћи да освоји наредне године.
Ино је возио свој последњи Тур де Франс 1986. године, када је требало да врати услугу Лемонду и помогне му да победи, али није било тако. Ино је возио доста агресивно, правдајући се да то ради да би избацио из трке Лемондове ривале, а заправо је и сам Лемонд заостајао. Лоран Фињон је возио дефанзивно од почртка, а затим је напустио Тур због повреде. На Алп ду Езу, Ино је напао, Лемонд га јурио, достигао и престигао, узевши му жуту мајицу и победу на Туру, Ино је завршио други, победио је на три етапе и освојио је брдску класификацију. У каснијим изјавама, Лемонд је изјавио да га је Ино тада издао са својом тактиком.
Крај каријере
На крају 1986. године, Бернар Ино се повукао из бициклизма, након чега је наставио да ради као један од организатора Тур де Франса. На крају сваке етапе, честита победницима и носиоцима мајица. Такође је радио као технички консултант у компанији Лук, која се бавила производњом педала за бицикла.
У децембру 2013. објављено је да ће Ино преузети улогу покровитеља Британског тима Рали за 2014. годину.. О ривалству Иноа и Лемонда на Туру 1986. снимљен је и филм, који је објављен 22. јула 2014. године. Ино је возио 12 гранд тур трка, освојио је 10, а два пута је завршио други на Тур де Франсу. На вечној листи Гран Тур шампиона, Ино је иза Едија Меркса, који има 11 освојених гран тур трка.
Види још
- Тур де Франс
- Ђиро д’Италија
- Вуелта а Еспања
- Париз—Рубе
- Лијеж—Бастоњ—Лијеж
- Ђиро ди Ломбардија
- Флеш Валон
Спољашње везе