Диотелитизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{Хришћанство}}
{{Хришћанство}}
'''Диотелитизам''' или '''диотелитство''' ([[Грчки језик|грчки]]: δυοθελητισμός, од δυο (''dyo''), што значи "два" и θέλημα (''thelyma''), што значи "воља") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две воље, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену вољу, као своје природно својство. Диотелитизму је супротан [[монотелитизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680-681).<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref>
'''Диотелитизам''' или '''диотелитство''' ([[Грчки језик|грчки]]: δυοθελητισμός, од δυο (''dyo''), што значи "два" и θέλημα (''thelyma''), што значи "воља") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две воље, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену вољу, као своје природно својство. Диотелитизму је супротан [[монотелитизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680—681).<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref>


Ради сузбијања монотелитизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диотелитско учење о две Христове воље или хтења, као и учење о две Христове енергије или дејства ([[диоенергизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." <ref>{{Cite web |url=http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |title=Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године. |access-date=07. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171229011410/http://verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |archive-date=29. 12. 2017 |dead-url=yes |df= }}</ref>
Ради сузбијања монотелитизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диотелитско учење о две Христове воље или хтења, као и учење о две Христове енергије или дејства ([[диоенергизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." <ref>{{Cite web|url=http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |title=Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године. |accessdate=7. 7. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171229011410/http://verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |archive-date=29. 12. 2017 |dead-url=yes }}</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 19: Ред 19:
{{colbegin|2}}
{{colbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Батрелос|first=Димитриос|title=Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника|year=2008|location=Крагујевац|publisher=Каленић|url=https://www.scribd.com/document/20709254/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Батрелос|first=Димитриос|title=Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника|year=2008|location=Крагујевац|publisher=Каленић|url=https://www.scribd.com/document/20709254/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лурје|first=Вадим|title=Историја византијске философије: Формативни период|year=2010|location=Сремски Карловци-Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића|url=https://www.scribd.com/doc/313309543/%D0%92-%D0%9C-%D0%9B%D0%A3%D0%A0%D0%88%D0%95-%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%92%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9D%D0%A2%D0%98%D0%88%D0%A1%D0%9A%D0%95-%D0%A4%D0%98%D0%9B%D0%9E%D0%A1%D0%9E%D0%A4%D0%98%D0%88%D0%95-pdf-pdf}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лурје|first=Вадим|title=Историја византијске философије: Формативни период|year=2010|location=Сремски Карловци-Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића|url=https://www.scribd.com/doc/313309543/%D0%92-%D0%9C-%D0%9B%D0%A3%D0%A0%D0%88%D0%95-%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%92%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9D%D0%A2%D0%98%D0%88%D0%A1%D0%9A%D0%95-%D0%A4%D0%98%D0%9B%D0%9E%D0%A1%D0%9E%D0%A4%D0%98%D0%88%D0%95-pdf-pdf}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године|year=1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године|year=1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}

Верзија на датум 25. март 2019. у 22:50

Диотелитизам или диотелитство (грчки: δυοθελητισμός, од δυο (dyo), што значи "два" и θέλημα (thelyma), што значи "воља") је православно христолошко учење према којем у Христу, који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две воље, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену вољу, као своје природно својство. Диотелитизму је супротан монотелитизам, који је осуђен на Шестом васељенском сабору у Цариграду (680—681).[1]

Ради сузбијања монотелитизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диотелитско учење о две Христове воље или хтења, као и учење о две Христове енергије или дејства (диоенергизам): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." [2]

Види још

Референце

Литература

,