Нова Варош — разлика између измена
м Исправљање координата и ситних грешака |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Друге употребе}} |
{{Друге употребе}} |
||
{{Насељено место у Србији |
{{Насељено место у Србији |
||
|место=Нова Варош |
|место = Нова Варош |
||
|слика=Nova Varos Center 2004.JPG |
|слика = Nova Varos Center 2004.JPG |
||
|опис_слике=Нова Варош |
|опис_слике = Нова Варош |
||
|грб=Nova Varoš (grb).gif |
|грб = Nova Varoš (grb).gif |
||
|опис_грба=Грб Нове Вароши |
|опис_грба = Грб Нове Вароши |
||
|округ=Златиборски |
|округ = Златиборски |
||
|општина=Нова Варош |
|општина = Нова Варош |
||
|надм висина= |
|надм висина = 1.111 |
||
|популација={{decrease}} |
|популација = {{decrease}} 8.795 |
||
|поштански код=31320 |
|поштански код = 31320 |
||
|позивни број=033 |
|позивни број = 033 |
||
|регистарска ознака=-{NV}- |
|регистарска ознака = -{NV}- |
||
|гшир=43. |
|гшир = 43.46022 |
||
|гдуж=19. |
|гдуж = 19.81567 |
||
|веб-страна=http://www.novavaros.rs |
|веб-страна = [http://www.novavaros.rs www.novavaros.rs] |
||
}} |
}} |
||
'''Нова Варош''' је градско насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Нова Варош|општини Нова Варош]] у [[Златиборски управни округ|Златиборском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 8795 становника. |
'''Нова Варош''' је градско насеље у [[Србија|Србији]], у [[општина Нова Варош|општини Нова Варош]], у [[Златиборски управни округ|Златиборском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 8795 становника. |
||
== Географске одлике == |
== Географске одлике == |
||
[[Датотека:Nvaros12 (1).jpg|alt=Нова Варош|left|thumb|498x498px|Нова Варош - панорама града]] |
[[Датотека:Nvaros12 (1).jpg|alt=Нова Варош|left|thumb|498x498px|Нова Варош - панорама града]] |
||
'''Нова Варош''' је смештена на средини магистралног пута [[Београд]] - [[Бар (Црна Гора)|Бар]], на надморској висини од 1. |
'''Нова Варош''' је смештена на средини магистралног пута [[Београд]] - [[Бар (Црна Гора)|Бар]], на надморској висини од 1.000 м. Над њом се издиже планина [[Златар (планина)|Златар]], дуга 22 км и широка 12 км, са највишим врхом од 1.627 м. Сама [[општина Нова Варош|нововарошка општина]] обухвата површину од 584 км² у којој живи преко 16.000 становника. |
||
Код насеља [[Кокин Брод]], 11 километара северно од Нове Вароши ка [[Чајетина|Чајетини]], подигнута је насипна [[брана]] (хидроцентрала) и тако је у долини [[Увац|Увца]] створено [[Златарско језеро]] (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде. |
Код насеља [[Кокин Брод]], 11 километара северно од Нове Вароши ка [[Чајетина|Чајетини]], подигнута је насипна [[брана]] (хидроцентрала) и тако је у долини [[Увац|Увца]] створено [[Златарско језеро]] (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде. |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе [[хидроелектрана|хидроцентрале]] „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова [[електрична енергија|електричне енергије]]. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника. |
Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе [[хидроелектрана|хидроцентрале]] „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова [[електрична енергија|електричне енергије]]. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника. |
||
Пољопривреду карактерише развијено [[сточарство]], производња [[млечни производи|млечних производа]], од којих је најпознатији чувени [[златарски сир]]. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју [[воћарство|воћарства]], [[пчеларство|пчеларства]] и откупу и преради [[шумски плодови|шумских плодова]]. [[Пољопривреда|Пољопривредну]] површину чини 57,10% укупне површине општине, а [[шума|шумском]] земљишту припада 33,85%. |
Пољопривреду карактерише развијено [[сточарство]], производња [[млечни производи|млечних производа]], од којих је најпознатији чувени [[златарски сир]]. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју [[воћарство|воћарства]], [[пчеларство|пчеларства]] и откупу и преради [[шумски плодови|шумских плодова]]. [[Пољопривреда|Пољопривредну]] површину чини 57,10 % укупне површине општине, а [[шума|шумском]] земљишту припада 33,85 %. |
||
За [[туризам|туризма]] у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера. |
За [[туризам|туризма]] у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера. |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
Почетком 19. века (1809), град су од [[Османско царство|Турака]] ослободили [[Карађорђе Петровић|Карађорђеви]] устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију. |
Почетком 19. века (1809), град су од [[Османско царство|Турака]] ослободили [[Карађорђе Петровић|Карађорђеви]] устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију. |
||
После више окршаја у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом српском]], а затим и у [[Невесињска пушка|Невесињском устанку 1875. године]] (велика борба у суседном селу [[Радоиња|Радоињи]]), народ овог краја ослободио се турског |
После више окршаја у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом српском]], а затим и у [[Невесињска пушка|Невесињском устанку 1875. године]] (велика борба у суседном селу [[Радоиња|Радоињи]]), народ овог краја ослободио се турског ропства победом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату 1912.]] године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника. |
||
У времену од [[1865]]. до [[1902]]. године, Нова Варош је припадала [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]], а потом је од 1902. до [[1912]]. године била у саставу посебног [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]]. На почетку [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].<ref name="Samardžić1983-189">{{Cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pages=189}}</ref> |
У времену од [[1865]]. до [[1902]]. године, Нова Варош је припадала [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]], а потом је од 1902. до [[1912]]. године била у саставу посебног [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]]. На почетку [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].<ref name="Samardžić1983-189">{{Cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pages=189}}</ref> |
||
И у [[Први светски рат|Првом светском рату]] нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода [[Петар Бојовић]], родом из села [[Мишевићи (Нова Варош)|Мишевићи]] испод планине Златар |
И у [[Први светски рат|Првом светском рату]] нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода [[Петар Бојовић]], родом из села [[Мишевићи (Нова Варош)|Мишевићи]] испод планине Златар, командовао је српском Првом армијом. |
||
Нова Варош није остала по страни и у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачком рату]] 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду]], а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена [[4. децембар|4. децембра]] [[1944]]. |
Нова Варош није остала по страни и у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачком рату]] 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду]], а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена [[4. децембар|4. децембра]] [[1944]]. |
||
Ред 55: | Ред 55: | ||
== Демографија == |
== Демографија == |
||
[[Датотека:Zgrada stare opštine u Novoj Varoši, opšti izgled.jpg|250px|мини|Зграда старе општине у Новој Вароши]] |
[[Датотека:Zgrada stare opštine u Novoj Varoši, opšti izgled.jpg|250px|мини|Зграда старе општине у Новој Вароши]] |
||
У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена). |
У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена). |
||
Верзија на датум 29. март 2019. у 21:38
Нова Варош | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Нова Варош |
Становништво | |
— 2011. | 8.795 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 27′ 37″ С; 19° 48′ 56″ И / 43.46022° С; 19.81567° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1.111 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 31320 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | NV |
Нова Варош је градско насеље у Србији, у општини Нова Варош, у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 8795 становника.
Географске одлике
Нова Варош је смештена на средини магистралног пута Београд - Бар, на надморској висини од 1.000 м. Над њом се издиже планина Златар, дуга 22 км и широка 12 км, са највишим врхом од 1.627 м. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584 км² у којој живи преко 16.000 становника.
Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.
Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.
Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10 % укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85 %.
За туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.
Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.
Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.
Овде се налази ОШ „Живко Љујић” Нова Варош.
Историја
Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.
Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо расвијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Варши има чак. 2.000 кућа“.[1]
Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.
После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропства победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.
У времену од 1865. до 1902. године, Нова Варош је припадала Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године била у саставу посебног Сјеничког санџака. На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска Краљевине Србије.[2]
И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар, командовао је српском Првом армијом.
Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.
Демографија
У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 16 | 22 | ||
80+ | 16 | 34 | ||
75—79 | 44 | 63 | ||
70—74 | 95 | 114 | ||
65—69 | 166 | 200 | ||
60—64 | 217 | 226 | ||
55—59 | 280 | 232 | ||
50—54 | 418 | 448 | ||
45—49 | 530 | 509 | ||
40—44 | 434 | 527 | ||
35—39 | 342 | 386 | ||
30—34 | 304 | 310 | ||
25—29 | 342 | 350 | ||
20—24 | 463 | 411 | ||
15—19 | 482 | 486 | ||
10—14 | 402 | 432 | ||
5—9 | 284 | 291 | ||
0—4 | 218 | 241 | ||
Просек : | 35,1 | 35,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4.149 | 1.399 | 2.583 | 100 | 52 | 15 |
Женски | 4.318 | 1.173 | 2.586 | 391 | 163 | 5 |
УКУПНО | 8.467 | 2.572 | 5.169 | 491 | 215 | 20 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.942 | 80 | 1 | 7 | 815 |
Женски | 1.593 | 47 | 0 | 0 | 657 |
УКУПНО | 3.535 | 127 | 1 | 7 | 1.472 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 229 | 88 | 199 | 73 | 111 |
Женски | 69 | 10 | 229 | 81 | 18 |
УКУПНО | 298 | 98 | 428 | 154 | 129 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 11 | 18 | 128 | 68 | 60 |
Женски | 33 | 19 | 92 | 114 | 187 |
УКУПНО | 44 | 37 | 220 | 182 | 247 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 22 | 0 | 0 | 32 | |
Женски | 16 | 0 | 0 | 21 | |
УКУПНО | 38 | 0 | 0 | 53 |
Познати Нововарошани
- Петар Бојовић, војвода
- Зећир Мусић, народни херој
- Љубинко Друловић, фудбалер и фудбалски тренер
- Иван Шапоњић, фудбалер
- Немања Недовић, кошаркаш
- Јован Томић, историчар
- Бојана Лечић, Мис Србије
Види још
- Општина Нова Варош
- Златиборски округ
- ФК Златар Нова Варош
- Туристичко спортски центар „Златар” Нова Варош
- Златарфест
- Битка за Нову Варош 1941.
- КК Златар Нова Варош
- РК Златар Нова Варош
- КМФ Златар 33 Нова Варош
Референце
- ^ Др Слободан Ристановић:Кроз Србију и Црну Гору Београд (2005). стр. 245.
- ^ Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. стр. 189.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. стр. 189.
- Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983.
- Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије.
- Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије.
- Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
Спољашње везе
- Званична презентација Општине
- Златаринфо, информативни портал Нове Вароши
- Стара Нова Варош, прича о историји и друштвеном животу у Новој Вароши
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)