Јабука — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
664 бајта додата ,  пре 1 године
1) део текста пребачен у чланак о роду ''-{Malus}-'', 2) спајање са чланком домаћа јабука
(.)
(1) део текста пребачен у чланак о роду ''-{Malus}-'', 2) спајање са чланком домаћа јабука)
|genus = Malus
|species = pumila
|authority = [[PhilipФилип MillerМилер|Miller]], 1768
|synonyms =
* -{''Malus communis'' <small>Desf.</small>}-
}}
 
'''Јабука''' ({{јез-лат|Malus pumila}} -{syn}-. ''-{Malus domestica}-'') [[Врста (биологија)|врста]] је [[Дрво|дрвенастихдрвенасте]] [[биљке|биљака]] из фамилијепородице -{[[Rosaceae]]}-, као и име за њиховњеног [[плод]]а (научно име плода је '''-{pomum}-'''). Постоји преко 7.500 култивара [[домаћа јабука|домаће јабуке]].
 
Домаћа јабука је листопадно [[дрво]] висине до 12 метара, са густом крошњом. Листови су наспрамно распоређени, овални са израженим врхом и назубљеном ивицом. [[Цвет]]ови су беле боје (почетком цветања розикасти), са 5 круничних и 5 чашичних листића. Плод сазрева крајем лета и током јесени.
 
== Порекло, историјатдомаће и распрострањеностјабуке ==
Домаћа јабука (''-{Malus domestica}-'' -{Borkh}-.) је вероватно хибридног порекла, а настала је у централним деловима Азије. Њој најсроднија врста, ''-{Malus sieversii}-'', се још увек може наћи на планинама у Казахстану, Киргистану, Таџикистану и неким деловима Кине, на висинама између 1.200 и 1.800 -{m}- изнад нивоа мора. Како су кроз овај предео пролазили путни правци који су повезивали Кину са Блиским истоком и Европом, вероватно су путници ти који су допринели распростирању јабуке ван своје домовине. Постоје археолошки примерци јабука из Анадолије који су стари неких 8.500 година, мада се још увек са сигурношћу не може говорити откуда ту јабуке и да ли су их људи узгајали.
Јабука је најважнија [[Листопадна биљка|листопадна]] воћка. Човек је од давнина користио плодове јабуке као храну и лек. Постоје подаци да је јабука гајена још од млађег каменог доба ([[Неолит|неолита]]. Азија је домовина јабуке. Из Азије потичу и у њој су распрострањене 23 од 33 врсте јабуке ( ''Malus Miller''). Подручје [[Кина|Кине]] и [[Хималаји|Хималаја]] у Азији одликује се највећим богатством форми и најбогатијим фондом наследних чинилаца јабуке. Из тог подручја јабука је постепено продирала у [[Иран]], јужна побрђа [[Кавказ]]а, пределе горњег тока [[Тигар (река)|Тигара]] и [[Еуфрат]]а и даље на запад ([[Мала Азија]] и [[Грчка]]).
 
Први подаци о култивацији јабуке говоре о узгоју у [[Анадолија|Анадолији]] и северној [[Месопотамија|Месопотамији]] у другом миленијуму п. н. е. До 500. године п. н. е. јабука је вероватно била узгајана широм Персијског царства. Када је [[Александар Велики|Александар Македонски]] завладао [[Персија|Персијом]] око 300. године п. н. е. узгој јабуке се проширио кроз грчки (хеленски) свет. [[Теофраст]] је разликовао слатку домаћу јабуку и киселкасте дивље.
Еволуција рода јабуке (Malus Miller) текла је од диплоидних ка полиплоидним врстама на веома широким пространствима Земљине коре и под врло разноврсним еколошким условима. У току еволуције настале су 33 врсте јабуке, преко стотину варијетета, више стотина биотипова и десетине милиона форми. И данас се као наставни део [[Биоценоза|биоценозе]] многих листопадних шума у различитим подручјима северне Земљине полулопте ([[Азија]], [[Европа]] и [[Северна Америка]]), на надморским висинама од 500 до 2000m, срећу многе врсте дивље јабуке. Оне стварају мање или веће популације које се одликују најразличитијим биолошким особинама.
 
Са развојем Римског царства развило се и воћарство, а домаћа јабука се проширила ка западној и северној Европи. Са ширењем свог ареала, домаћа јабука је долазила у контакт са дивљим врстама рода ''-{Malus}-'', често је хибридизовала и обогаћивала свој [[генотип]]. Такође је јако брзо заменила ове дивље врсте у животу људи, тако да су оне најпре потиснуте а потом и вероватно ишчезле. Ово би значило да јабуке које су јели [[Келти]], [[Франци]], [[Гали]] и друга германска племена, као и [[Словени|Стари Словени]], више не постоје на планети.
Стара Грчка је прва земља у Европи у којој се гаји јабука. Прве писане податке о гајењу јабука у Старој Грчкој наводи писац Теофраст. Из Грчке јабука се ширила о Римској империји. Јабуку су Римљани, Германи, Келти и Словени раширили по Апенинском и Балканском полуострву, Европи и Британским острвима.
 
Од 13. века н. е. јабуке су постале веома узгајана врста широм Европе. Током 16. и 17. века европски колонисти преносе јабуку у Америке. Средином 17. века преносе је у Јужну Африку. Крајем 18. века почиње узгој јабуке у Аустралији и на Тасманији. Тако домаћа јабука може захвалити напретку цивилизације на ширењу ареала.
Најповољнији услови за гајење јабуке постоје у Европи, затим у Азији и Северној Америци, а најмање повољни на су на јужној полулопти.
 
== Систематика ==
{| class="wikitable"
|-
| Одељак: || ''Magnoliaohyta'' (Angiospermae — [[скривеносеменице]])
|-
| Класа:|| ''Magnoliatae'' (Dycotyledones — дикотиле)
|-
| Поткласа: || ''Rosidea'' (руже)
|-
| Надред: || ''Rosanae'' (руже)
|-
| Ред:|| Rosales (руже)
|-
| Фамилија: ||'' Rosaceae'' (руже)
|-
| Потфамилија:||'' Maloideae'' (Pomoideae — јабучасте воћке)
|-
| Род: || ''Malus'' Miller (јабука)
|}
 
== Производња ==
При избору сорти мора се водити рачуна о њиховим потребама у погледу природних услова за успевање. Постоје сорте које добро успевају у свим срединама, али не дају свуда добар квалитет плодова. данас се у свету гаји велики број сорти јабуке. Зато избор одговарајуће сорте није једноставан, јер и стандардне светске сорте имају извесне мане.
 
Најпознатије домаће сорте јабуке су: [[Будимка]], [[Колачара]], [[Шуматовка]], [[Чачанска позна]], [[Петровача]] и друге. Најпознатије светске сорте јабуке су: Грени Смит (''-{Grenny Smith}-''), Јонатан (''-{Jonathan}-'') Ајдаред (''-{Idared}-''), Златни делишес (''-{Golden delicious}-'') и друге.
 
=== Домаће сорте ===
'''Будимка'''
 
Будимка је дуговечна сорта, најбоље јој одговарају брдскопланинска подручја, плодна, лака и умерено влажна земљишта. Отпорна је према зимским и позним пролећним мразевима. Релативно је отпорна према проузроковачу чађаве краставости (Вентуриа''-{Venturia инаеqуаллисinaequallis}-'') и пепелнице (Подоспхаера''-{Podosphaera леуцотрицхаleucotricha}-''). Бере се у првој половини октобра, а чува до маја.
 
Стабло је снажно, с развијеном круном велике носивости и до ступања у род расте пирамидално. Бујна је и диплоидна сорта. Добро опрашује друге сорте, а њу добро опрашују јонатан, ружичасти и златни делишес. Касно почиње да рађа, а затим добро рађа. Плод је средње крупан, округластолоптаст, често асиметричан. Покожица плода је зеленкасто-жућкаста, а са сунчане стране бледоружичаста. Месо је беличасто, чврсто, слатко и помало накисело. Добро подноси руковање и превоз. На месту убоја ствара се заштитна плута. Користи се за индустријску прераду, а у мањој мери и за стону употребу.
 
'''Петровача'''
[[Датотека:Jabuke petrovace.jpg|мини||десно|200п|сорта: Петровача]]
Непознатог порекла. Спорадично се среће у многим јабучарским подручјима наше земље.
 
 
Добре је манипулативности и транспортабилности. Погодна је као сировина за индустријску прераду.
 
==== Још неке домаће сорте ====
Кисељача, [[Кожара]], Мирисавка, Ђула<ref name="Укус доброте Србије">[http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/Br%2028/04%20Nezasticena%20lepota%20-%20Staro%20voce%20iz%20Sumadije.html Укус доброте Србије], Србија — национална ревија</ref>, Кантаруша<ref name="Укус доброте Србије" />, Шарунка<ref name="Укус доброте Србије" />, Илињача<ref name="Укус доброте Србије" />.
 
=== Стране сорте ===
'''Грени Смит'''
[[Датотека:Malus Granny Smith 4546.jpg|мини||десно|200П|сорта: Грени Смит]]Потиче из Аустралије. Откривена је као спонтани сејанац напознатих родитеља. Сазрева средином октобра, а плодови у хладњачимогу да се чувају до краја маја. Цвета средње позно и релативно је отпорна према проузроковачима пепелнице и чађаве краставости. Рано почиње да рађа, а затим рађа обилно и редовно. Добри резултати постижу се на слабо бујним подлогама (М 9, М 27). Диплоидна је и бујна сорта. добро је опрашују Златни делишес, Јонатан и Ајдаред. Плод је доста крупан, велике специфичне тежине, купасто издужен. Покожица плода је зелена. Месо је чврсто, сочно, беличасто, слатконакисело, осредњег квалитета. Укус плода се побољшава чувањем.
 
'''Јонатан'''
 
[[Датотека:Malus Jonathan 4534.jpg|мини||десно|200П|сорта: Јонатан]]Потиче из САД. Настала је из семена сорте Езопус, 1800. године. Сазрева у првој половини септембра, а може да се чува до априлау обичној хладњачи. Плод је средње крупан до крупан (200g), шири него дужи. Петељка је кратка и дебела. ПкожицаПокожица плода је глатка, зеленкасто жута, великим делом прекривена лепом црвеном бојом која са осунчане стране прелази у тамноцрвену. Месо плода је умерено чврсто, винасто накисело, сочно са специфичном аромом, изванредног је укуса и одличног квалитета. По квалитету плода ово је до сада најбоља и готово идеална сорта јабуке.
 
Стабло је средње бујно, врло танких оборених гранчица, пророди врло рано, рађа обилно и редовно, а плод готово никада не напада јабучни црв. За добар развој неопходно је дубоко и плодно земљиште, довољно влаге у земљишту током целе вегетације. Такође, тражи топле и сунчане положаје. Само у оваквим условима Јонатан даје пун квалитет плодова.
'''Ајдаред'''
 
[[Датотека:Malus-Idared on tree.jpg|мини||десно|200П|сорта: Ајдаред]]Пореклом из САД, где је створен у експерименталној воћарској станици у држави Ајдахо укрштањем Јонатана и Вагнера, 1935. године, а у производњи је од 1942. године. Слабо је бујна диплоидна сорта. Сазрева крајем септембра, а плодови се у хладњачи чувају до краја маја. Погодна је за гајење у густим засадима. На плодном земљишту треба га калемити на слабо бујним вегетативним подлогама ( М 26, ММ 106). Цвета средње рано и осетљив је на позне пролећне и ране јесење мразеве. Добар је опрашивач, а њега добро опрашују Мелроз, Златни делишес и Грени Смит. Плод је крупан, спљоштеноокругласт (лоптастоколачаст), светлоцрвене боје. Месо је беличасто, сочно, чврсто, накисело, укусно. Ајдаред је осетљив према проузроковачу пепелнице. За успешно гајење неоходни су услови као и за Јонатан.
 
'''Златни делишес'''
 
[[Датотека:Golden Delicious.jpg|мини||десно|200П|сорта: Златни делишес]]Нађен у САД, у држави Западна Вирџинија, као случајни сејанац, а у производњу је уведен 1916. године. Сада је једна од најраспрострањенијих сорти јабуке у свим земљама где јесе јабука гаји. Плодови сазревају крајем септембра, а у хладњачи се чувају до краја маја. Цвета средње позно. Погодан је за гајење у плантажним засадима. Боље резултате даје на вегетативним подлогама средње и слабе бујности ( М 9, М 27, М 4, ММ 106). Осетљив је према проузроковачу чађаве краставости, отпоран према изазивачу пепелнице. Стабло Златног делишеса је средне бујно, с глатком кором. Рано пророди и рађа обилно и редовно, некада чак и прероди, па се плодови морају проређивати. Диплоидна је сорта и добар опрашивач за многе сорте. добро га опрашују Јонатан, Ајдаред, Грени Смит и Глостер.
 
Плод је средње крупан до крупан (160—200 g). Покожица је танка и глатка , жута, жутозелена и зелена. типичне је жуте боје са нешто мало руменила на сунчаној страни. поожица је често прекривена рђастом превлаком. Месо плода је жућкасто, чврсто, слатко-накисело са врло пријатном специфичном аромом.
'''Гала'''
 
[[Датотека:Malus-Gala.jpg|мини||десно|200П|сорта: Гала]]Пореклом са Новог Зеланда, у свету је једна од водећих сорти. Бере се од прве до треће декаде августа. Веома је родна, умерене од јаке бујности. Плодови су правилни, конични, доминантног промера, слатког укуса са допунском црвеном бојом у виду пруга или мрље. Слабо осетљива на пепелницу, осетљива на чађаву краставост и бактериозну пламењачу, а веома осетљива на рак коре. Допунска боја којд основне сорте није довољно развијена те се стално издвајају боље обојени клонови.
 
'''Фуџи'''
 
[[Датотека:Fuji apples.jpg|мини||десно|200П|сорта: Фуџи]]Јапанска сорта, мана ове сорте је лоша обојеност. Веома бујна сорта која захтева обавезно проређивање плодова, јер је склона алтернативном рађању. Бере се у октобру и могу се дуго чувати. Плодови су неправилни, средње крупни, бледозелене боје са црвеном допунском бојом која је такође веома бледа. Месо је сочно, веома слатко са аромом. Мало је осетљива на пепелницу и бактериозну пламењачу, али је осетљива на чађаву краставост, рак коре и гриње.
 
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="150">
Lana Südtirol Panorama 3.jpg|PlantažaПлантажа jabukeјабуке
Appletree bloom l.jpg|Процветало јабуково дрво
Apple orchard.jpg|Јабука у пуном роду
Malogospojinski vašar u Šapcu 010.jpg|Јабуке у шећерном сирупу
Knoppar på Raud Torstein, bløming seint i mai 2005 i Oslo..jpg|<center>Пупољци
jabuke petrovace.jpg|<center>Петроваче
Jabuke.JPG|домаће и дивља јабука
</gallery>
 
== Види још ==
* [[Домаћа јабука]]
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{cite book |last=Browning |first=F. |year=1999 |title=Apples: The Story of the Fruit of Temptation |url= |location= |publisher=North Point Press |page= |isbn=978-0-86547-579-3}}
* {{cite book |last1=Mabberley |first1=D.J |last2=Juniper |first2=B.E |year=2009 |title=The Story of the Apple |url= |location= |publisher=Timber Press |isbn=978-1-60469-172-6}}
 
{{refend}}
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Јабуке|*]]
[[Категорија:Воће]]
[[Категорија:Листопадно дрвеће]]
[[Категорија:Самоникле јестиве биљке]]
[[Категорија:Секвенцирани геноми]]
[[Категорија:Флора Азије]]

Мени за навигацију