Јулијус Ленк — разлика између измена
м додана категорија Умрли 1882. помоћу геџета HotCat |
м додана категорија Историја српске медицине помоћу геџета HotCat |
||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
[[Категорија:Рођени 1836.]] |
[[Категорија:Рођени 1836.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1882.]] |
[[Категорија:Умрли 1882.]] |
||
[[Категорија:Историја српске медицине]] |
|||
Верзија на датум 10. април 2019. у 11:53
| Јулијус Ленк | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1836 |
| Место рођења | Шопрон,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 1882. (45/46 год.) |
| Место смрти | Београд,  Кнежевина Србија |
| Пребивалиште | Кнежевина Србија |
| Националност | Чех |
| Научни рад | |
| Поље | Медицина |
| Познат по | једна од оснивача Српског лекарског друштва |
Јулијус Ленк (Шопрон, Угарска, 1836 — 1882, Београд) лекара и фармацеут, Словак, пречанин, који је већи део живота провео обављајући лекарску праксу у Кнежевини Србији. Учесник Првог и Другог српско-турског рата, један од оснивача Српског лекарског друштва.[1]
Живот и каријера
Рођен је у Шопрону (Угарска) 1836. године. Након што је завршио фармацију и медицину у Бечу, 1866. прешао је у Србију и био варошки и срески лекар у разним местима Кнежевине Србије.
У војну службу примљен је 1869. године.Као припадник војске Кнежевине Србије, прво је као командир одељења Тимочке дивизије учествовао је Првом српско-турском рату, затима као командир Треће пољске болнице Моравског корпуса и у Другом српско-турском рату.
Био је један од оснивача Српског лекарског друштва, заједно са четири Србина, три Немца, три Чеха, два Пољака, једним Грком и једним Словаком. Било је то мало интернационално друштво, које су поред Јулијуса Ленка, чинили: Аћим Медовић (председник), Владан Ђорђевић (секретар), Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Марко Полак, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир.[2]
Како је често боловао лечио се у иностранству, и због тога често западао у новчане проблеме изазване високим трошковимаа лечења.
Преминуо је у великој оскудици у Београду 1882. године.[21,66].
Извори
Литература
- Станојевић В. Историја српског војног санитета, Београд, 1925.
- Иванић С. Прослава стогодишњице од оснивања Санитетског одељења у обновљеној Србији 1839. године, САЦЛ, св. 1–2, стр. 4–23, 1940.
- Михајловић В. Први дипломирани лекари у обновљеној Србији, II, САЦЛ, св. 3, стр. 128–143, 1937.