Борја — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Борја''' је [[планина]] између [[Велика Усора|Велике Усоре]] и [[Мала Усора|Мале Усоре]] у северозападној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата |
'''Борја''' је [[планина]] између [[Велика Усора|Велике Усоре]] и [[Мала Усора|Мале Усоре]] у северозападној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борју са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је у углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити). |
||
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 -{m}-. Већи врхови су и Павлов врх 988 -{m}-, Комин 1029 -{m}-, Куке 1016 -{m}-, Чалмаш 973 -{m}-, Тајан 1008 -{m}-, Катуништа 935 -{m}- и Гредељ 937 -{m}-. |
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 -{m}-. Већи врхови су и Павлов врх 988 -{m}-, Комин 1029 -{m}-, Куке 1016 -{m}-, Чалмаш 973 -{m}-, Тајан 1008 -{m}-, Катуништа 935 -{m}- и Гредељ 937 -{m}-. |
||
Воде с |
Воде с Борје теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борје теку Боровница и Кусачки поток, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке. |
||
Борја је богата шумом. На |
Борја је богата шумом. На Борји готово нема насеља. Ради експлоатавије шума изграђена је за време [[Аустро Угарска|Аустро Угарске]], шумска пруга уског колосека [[Усора]]—Прибинић (41 -{km}-), с краком кроз долину Велике Усоре на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борје се углавном прерађује у [[Теслић]]у. |
||
[[Категорија:Планине у Босни и Херцеговини]] |
[[Категорија:Планине у Босни и Херцеговини]] |
Верзија на датум 12. фебруар 2009. у 20:37
Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у северозападној Босни и Херцеговини. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борју са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је у углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 m. Већи врхови су и Павлов врх 988 m, Комин 1029 m, Куке 1016 m, Чалмаш 973 m, Тајан 1008 m, Катуништа 935 m и Гредељ 937 m.
Воде с Борје теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борје теку Боровница и Кусачки поток, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.
Борја је богата шумом. На Борји готово нема насеља. Ради експлоатавије шума изграђена је за време Аустро Угарске, шумска пруга уског колосека Усора—Прибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борје се углавном прерађује у Теслићу.