Белегишка култура — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
м сређивање
Ред 9: Ред 9:
| Површина =
| Површина =
| Становништво =
| Становништво =
| Главни_локалитет = [[Белегиш]]
| Главни_локалитет = [[Белегиш]]
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]]
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]]
| Религија = [[индоевропљани|индоевропска]]
| Религија = [[индоевропљани|индоевропска]]
Ред 23: Ред 23:
| Статус =
| Статус =
| Догађај1 =
| Догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Догађај2 =
| Датум_догађај2 =
| Догађај3 =
| Датум_догађај3 =
| Догађај4 =
| Датум_догађај4 =
| Догађај5 =
| Датум_догађај5 =
| Догађај6 =
| Датум_догађај6 =
| Догађај7 =
| Датум_догађај7 =
| Слика_Претходник1 =
| Претходник1 = [[Ватинска култура]]
| Претходник1 = [[Ватинска култура]]
| Слика_Следбеник1 =
| Следбеник1 = [[Босутска култура]]
| Следбеник1 = [[Босутска култура]]
| Слика_Претходник2 =
| Претходник2 =
| Претходник2 =
| Слика_Следбеник2 =
| Следбеник2 =
| Следбеник2 =
| Слика_Претходник3 =
| Претходник3 =
| Претходник3 =
| Слика_Следбеник3 =
| Следбеник3 =
| Следбеник3 =
| Слика_Претходник4 =
| Претходник4 =
| Претходник4 =
| Слика_Следбеник4 =
| Следбеник4 =
| Следбеник4 =
| Портал = Археологија
}}
}}
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш — Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш — Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
Ред 62: Ред 41:


== Распростирање ==
== Распростирање ==
[[Датотека:Urna belegiske kulture faza 1.jpg|мини|лево|Фрагмент посуде Белегишке културе]]
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>.
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у.<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>


== Налазишта ==
== Налазишта ==
Ред 76: Ред 56:


== Покретни материјал ==
== Покретни материјал ==
[[Датотека:Urna belegiske kulture faza 1.jpg|мини|Фрагмент посуде Белегишке културе]]
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.


Ред 88: Ред 67:


== Види још ==
== Види још ==
{{портал|Археологија}}
* [[Ватинска култура]]
* [[Ватинска култура]]
* [[Бронзано доба]]
* [[Бронзано доба]]

Верзија на датум 22. април 2019. у 21:36

Белегишка култура

Мапа распростирања Белегишке културе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија
Главни локалитет Белегиш
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 1350. пне
Престанак 900. пне
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Ватинска култура Босутска култура
Портал Археологија

Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш — Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.

Фазе

На основу керамичких налаза уочене су две фазе:

  • Белегиш I
  • Белегиш II (Кручени)

Распростирање

Фрагмент посуде Белегишке културе

Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронака Карпата. На северу је граница културе западна и северна Бачка (у близини Оџака и Турије (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни Банат (налази из Иђоша), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда, на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку.[1]

Налазишта

Главна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у БелегишуСтојића гумно, Сурчину, Војловици, Ковачици, Матејском броду и Карабурми.

Сахрањивање

У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.

Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).

Насеља

Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне конструкције.

Покретни материјал

Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.

Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде.

Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.

Од металних налаза појављују се:

  • луналасти привесци,
  • издужена секира са дугметастом дршком

Види још

Референце

  1. ^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128

Литература

  • Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.

Спољашње везе