Белегишка култура — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м сређивање |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| Површина = |
| Површина = |
||
| Становништво = |
| Становништво = |
||
| Главни_локалитет |
| Главни_локалитет = [[Белегиш]] |
||
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]] |
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]] |
||
| Религија = [[индоевропљани|индоевропска]] |
| Религија = [[индоевропљани|индоевропска]] |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
| Статус = |
| Статус = |
||
| Догађај1 = |
| Догађај1 = |
||
| Датум_догађај1 = |
| Датум_догађај1 = |
||
| Догађај2 = |
|||
| Датум_догађај2 = |
|||
| Догађај3 = |
|||
| Датум_догађај3 = |
|||
| Догађај4 = |
|||
| Датум_догађај4 = |
|||
| Догађај5 = |
|||
| Датум_догађај5 = |
|||
| Догађај6 = |
|||
| Датум_догађај6 = |
|||
| Догађај7 = |
|||
| Датум_догађај7 = |
|||
| Слика_Претходник1 = |
|||
| Претходник1 = [[Ватинска култура]] |
| Претходник1 = [[Ватинска култура]] |
||
| Слика_Следбеник1 = |
|||
| Следбеник1 = [[Босутска култура]] |
| Следбеник1 = [[Босутска култура]] |
||
| Слика_Претходник2 = |
|||
| Претходник2 = |
| Претходник2 = |
||
| Слика_Следбеник2 = |
|||
| Следбеник2 = |
| Следбеник2 = |
||
| Слика_Претходник3 = |
|||
| Претходник3 = |
| Претходник3 = |
||
| Слика_Следбеник3 = |
|||
| Следбеник3 = |
| Следбеник3 = |
||
| Слика_Претходник4 = |
|||
| Претходник4 = |
| Претходник4 = |
||
| Слика_Следбеник4 = |
|||
| Следбеник4 = |
| Следбеник4 = |
||
| Портал = Археологија |
|||
}} |
}} |
||
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш — Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији. |
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш — Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији. |
||
Ред 62: | Ред 41: | ||
== Распростирање == |
== Распростирање == |
||
⚫ | |||
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref> |
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у.<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref> |
||
== Налазишта == |
== Налазишта == |
||
Ред 76: | Ред 56: | ||
== Покретни материјал == |
== Покретни материјал == |
||
⚫ | |||
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке. |
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке. |
||
Ред 88: | Ред 67: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
{{портал|Археологија}} |
|||
* [[Ватинска култура]] |
* [[Ватинска култура]] |
||
* [[Бронзано доба]] |
* [[Бронзано доба]] |
Верзија на датум 22. април 2019. у 21:36
Белегишка култура | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Средња Европа, Балкан | ||
Земља | Србија, Румунија | ||
Главни локалитет | Белегиш | ||
Друштво | |||
Језик | индоевропски | ||
Религија | индоевропска | ||
Друштвено уређење | сложено социјално издиференцирано друштво | ||
Период | |||
Историјско доба | бронзано доба | ||
Настанак | 1350. пне | ||
Престанак | 900. пне | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Ватинска култура | Босутска култура → | ||
Портал Археологија |
Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш — Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
Фазе
На основу керамичких налаза уочене су две фазе:
- Белегиш I
- Белегиш II (Кручени)
Распростирање
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронака Карпата. На северу је граница културе западна и северна Бачка (у близини Оџака и Турије (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни Банат (налази из Иђоша), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда, на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку.[1]
Налазишта
Главна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у Белегишу — Стојића гумно, Сурчину, Војловици, Ковачици, Матејском броду и Карабурми.
Сахрањивање
У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
Насеља
Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне конструкције.
Покретни материјал
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.
Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде.
Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.
Од металних налаза појављују се:
- луналасти привесци,
- издужена секира са дугметастом дршком
Види још
Референце
- ^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128
Литература
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.