Душан Голумбовски — разлика између измена
Нема описа измене |
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
Глумачку академију је похађао заједно са [[Зоран Радмиловић|Зораном Радмиловићем]], [[Станислава Пешић|Станиславом Пешић]], [[Петар Краљ|Петром Краљем]], [[Милош Жутић|Милошем Жутићем]] и [[Оливера Катарина|Оливером Катарина-Вучо]]. Са најбољим пријатељем, Петром Краљем везивала га је заједничка љубав према пићу.<ref name="Ispovest" /> |
Глумачку академију је похађао заједно са [[Зоран Радмиловић|Зораном Радмиловићем]], [[Станислава Пешић|Станиславом Пешић]], [[Петар Краљ|Петром Краљем]], [[Милош Жутић|Милошем Жутићем]] и [[Оливера Катарина|Оливером Катарина-Вучо]]. Са најбољим пријатељем, Петром Краљем везивала га је заједничка љубав према пићу.<ref name="Ispovest" /> |
||
Шездесетих година прошлог века се, заједно са Слободаном Ђурићем, [[Иван Бекјарев|Иваном Бекјаревим]], [[Миодраг Андрић|Миодрагом Андрићем]] и Дејаном Констатиновићем, окупио око ''Театра Националне Драме'' и других група насталих по идеји [[Ева Рас|Еве]] и Радомира Стевчића Рас, које презентоване на нетрадиционалан начин, започевши са организацијом књижевних вечери прерастају у политички театар одликован критиком комунистичког система.<ref name="teatar">[http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=84&str=8],The transformation of the intercultural theatre system, Dragana Čolić Biljanovski, 2005</ref> |
Шездесетих година прошлог века се, заједно са Слободаном Ђурићем, [[Иван Бекјарев|Иваном Бекјаревим]], [[Миодраг Андрић|Миодрагом Андрићем]] и Дејаном Констатиновићем, окупио око ''Театра Националне Драме'' и других група насталих по идеји [[Ева Рас|Еве]] и Радомира Стевчића Рас, које презентоване на нетрадиционалан начин, започевши са организацијом књижевних вечери прерастају у политички театар одликован критиком комунистичког система.<ref name="teatar">[http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=84&str=8],The{{Мртва веза|date=04. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} transformation of the intercultural theatre system, Dragana Čolić Biljanovski, 2005</ref> |
||
Осим запажених резултата у театру, телевизијској и филмској публици се представља у више од педесет остварења, те снима више од сто епизодних наставака познатих серија,<ref name="Imdb">[http://www.imdb.com/name/nm0326753/], ИМДБ - Глумачки профил, 2011</ref> бележећи посебан успех у серијама сценаристе [[Синиша Павић|Синише Павића]]. |
Осим запажених резултата у театру, телевизијској и филмској публици се представља у више од педесет остварења, те снима више од сто епизодних наставака познатих серија,<ref name="Imdb">[http://www.imdb.com/name/nm0326753/], ИМДБ - Глумачки профил, 2011</ref> бележећи посебан успех у серијама сценаристе [[Синиша Павић|Синише Павића]]. |
Верзија на датум 23. април 2019. у 00:10
Душан Голумбовски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. март 1941. |
Место рођења | Београд, Србија, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 3. јануар 2016.74 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | глумац |
Породица | |
Супружник | Мирјана Поповић-Голумбовски |
Деца | Ана |
Рад | |
Активни период | 1962–2002; 2007–2012 |
Битна улога | Озрен Солдатовић - Срећни људи и Бела лађа |
Веза до IMDb-а |
Душан Голумбовски (Београд, 15. март 1941 — Београд, 3. јануар 2016[1]) био је српски глумац, водитељ[2] певач[3], публициста, радник у култури и дугогодишњи члан Дечје радио групе. Славу пред домаћом публиком завређује улогом тајкуна-антагонисте Озрена Солдатовића у серијама Срећни људи и Бела лађа, те улогом парничног, па потом кривичног судије у серији Бољи живот.
Биографија
Детињство
Душан се, као друго дете у браку Душице Васиљевић, познате београдске балерине и Драгутина Голумбовског, размаженог сина богатог индустријалца - познатог по томе што је први у Београду приуштио Бентли - рађа уочи II светског рата, неколико месеци након смрти оца.[4] Порекло води из богате, предратне, индустријалистичке породице. Његов предак Живан Голумбовски био је члан Масонске ложе Краљевине Југославије.[5] Осам година старији брат Богомир[6], дипломира физичку хемију 1961. године.[7]
Глумачка каријера
На даске које живот значе стаје први пут са десет година, заслугом учитеља и чистачице.[4] Глумачку академију је похађао заједно са Зораном Радмиловићем, Станиславом Пешић, Петром Краљем, Милошем Жутићем и Оливером Катарина-Вучо. Са најбољим пријатељем, Петром Краљем везивала га је заједничка љубав према пићу.[4]
Шездесетих година прошлог века се, заједно са Слободаном Ђурићем, Иваном Бекјаревим, Миодрагом Андрићем и Дејаном Констатиновићем, окупио око Театра Националне Драме и других група насталих по идеји Еве и Радомира Стевчића Рас, које презентоване на нетрадиционалан начин, започевши са организацијом књижевних вечери прерастају у политички театар одликован критиком комунистичког система.[8]
Осим запажених резултата у театру, телевизијској и филмској публици се представља у више од педесет остварења, те снима више од сто епизодних наставака познатих серија,[9] бележећи посебан успех у серијама сценаристе Синише Павића.
Рад и дело
Заједно са Банетом Цветковићем, 1967. године чини први водитељски пар култне ТВ емисије значајне за формирање Ју рокенрол сцене "Концерт за млади луди свет" [2] Николе Караклајића, у којој настају први музички спотови домаћих рок група. [10] Истодобно, у дуету са Еди Декенгом, музичарем пореклом из Конга, представља своје певачке квалитете. Крајем деведесетих година врши дужност управника „Позоришта Т“ у Београду, до његовог одласка у стечај.[11] У публицистичком стваралаштву залаже се за међусобну толеранцију и узајамну солидарност, те се осим проблематиком позоришта, бави и питањем ширих друштвених односа, пружајући критички осврт на хијерархију, институције и културу.[12]
Приватан живот
Супруга Мирјана Поповић-Голумбовски, истакнути новинар и фељтониста, носилац Награде за животно дело „Слободан Глумац”, поводом три деценије уређивачког рада ТВ стране и ТВ додатка Вечерњих новости.[13]Ћерка Ана, дипломац катедре за филмску и ТВ монтажу Академије уметности у Београду[14]
Дугогодишњу борбу са алкохолизмом добија 1999. године, након претрпљеног можданог удара, под притиском здравствених разлога.[4] По одласку у пензију 2002. године, тумачи искључиво лик Озрена Солдатовића, који сматра својом посебном обавезом.
Преминуо је у Београду 3. јануара 2016. године у својој седамдесет и четвртој години.[15]
Филмографија
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960.-те | |||
1961. | Не убиј | Млади заробљени партизан | |
1962. | Звиждук у осам | новинар | |
1964. | Месје Боден иде на посао | ||
1964. | Нешто о чему се може говорити | ||
1964. | Вртлог | Младен | |
1965. | Бродолом младог Томаса | ||
1965. | Хиљаду зашто? | ||
1966. | Рој | Стојан | |
1966. | Штићеник | ||
1966. | Сан | доушник | |
1967. | Јелена Ћетковић | ||
1967. | Седам Хамлета | Хамлет | |
1967. | Смоки | ||
1967. | Височка хроника | Отинрик | |
1968. | Швабица | ||
1968. | Сајам на свој начин | ||
1968. | Можда спава | ||
1970.-те | |||
1971. | Цео живот за годину дана | ||
1972. | Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму | ||
1972. | Бреме | ||
1976. | На путу издаје | ||
1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) | немачки војник | |
1980.-те | |||
1982. | Операција Теодор | ||
1982. | Шпанац (серија) | радио-спикер | |
1984. | Бањица (ТВ серија) | Фридрих Јунг | |
1985. | Судбина уметника - Ђура Јакшић (ТВ) | Тужилац 2 | |
1985. | Генеза | ||
1985. | Кво вадис? | Фаон | |
1986. | Неозбиљни Бранислав Нушић | психијатар | |
1986. | Вештица | Савели Гајкин | |
1986. | Одлазак ратника, повратак маршала | ||
1987. | И то се зове срећа | представник из иностранства | |
1987-1988. | Бољи живот | судија | |
1988. | Вук Караџић | ||
1988. | Шта радиш вечерас | Шеф ресторана | |
1988. | Тесна кожа 3 | иследник | |
1988. | Балкан експрес 2 | ||
1989. | Мистер Долар (ТВ) | господин без скрупула | |
1989. | Балкан експрес 2 (серија) | ||
1990.-те | |||
1991. | Бољи живот 2 | судија | |
1992. | Први пут с оцем на јутрење | апотекар Олбрехт | |
1994. | Театар у Срба | ||
1993-1994. | Срећни људи | Озрен Солдатовић | |
1995. | Крај династије Обреновић | гроф Павле Мансуров | |
1995-1996. | Срећни људи 2 | Озрен Солдатовић | |
1996. | Срећни људи: Новогодишњи специјал | Озрен Солдатовић | |
1997. | Горе доле | Зојкић | |
2000.-те | |||
1998-2002. | Породично благо | др Николић | |
2007-2012. | Бела лађа | Озрен Солдатовић |
Извори
- ^ Умро глумац Душан Голумбовски („Вечерње новости“, 4. јануар 2016)
- ^ а б [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2009), Фатални Рингишпил, Александар Жикић, 1999
- ^ [2], Душан Голумбовски и Еди Декенг, РТБ, 1967
- ^ а б в г [3], Душан Голумбовски - Алкохол је моја тужна прошлост, Исповест, 2010
- ^ Nenezić 1987
- ^ [4][мртва веза], Душан Голумбовски - Негативац меког срца, 2010
- ^ [5], Дипломци факултета за физичку хемију, 1948-2006
- ^ [6],The[мртва веза] transformation of the intercultural theatre system, Dragana Čolić Biljanovski, 2005
- ^ [7], ИМДБ - Глумачки профил, 2011
- ^ [8], Ин мемориам Никола Караклајић, 2009
- ^ [9], Театар Т пред стечајем, 1997
- ^ [10], Душан Голумбовски - Невесела времена, 1997
- ^ [11], Успех по традицији, 2007
- ^ [12], Професионални ангажман дипломираних студената филмске и ТВ монтаже, 2008
- ^ [13], Умро глумац Душан Голумбовски], 2016
Литература
- Nenezić, Zoran D. (1987). Masoni u Jugoslaviji (1764-1980): pregled istorije slobodnog zidarstva u Jugoslaviji : prilozi i građa. Narodna knjiga. ISBN 978-86-331-0087-8.
Спољашње везе
- Душан Голумбовски на сајту IMDb (језик: енглески)
- Видео снимак наступа са Еди Декенгом, 1967.