Мазурци — разлика између измена
м Робот: обликовање ISBN-а |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-P017317, Ostpreußen, Masurisches Bauernhaus.jpg|мини|350пп|Типична мазурска кућа]] |
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-P017317, Ostpreußen, Masurisches Bauernhaus.jpg|мини|350пп|Типична мазурска кућа]] |
||
'''Мазурци''' ({{јез-пољ|Mazurzy}}, {{јез-нем|Masuren}}) су малобројан [[Западни Словени|западнословенски]] народ сродан [[Пољаци]]ма, који претежно живи у [[Пољска|Пољској]], то јест у [[војводство варминско-мазурско|варминско-мазурском војводству]]. Они су потомци древног словенског племена [[Мазовљани|Мазовљана]]. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога су око 1376 припадника званично прогласили своју мазурску националност. [[Протестантизам|Протестантске]] су вероисповести, а говоре [[мазурски језик|мазурским језиком]], који спада у [[Словенски језици|словенску]] групу [[Индоевропски језици|индоевропске породице језика]].<ref>{{Cite book|url=|title=Masuren - Ostpreussens vergessener Süden|first1=Andreas|last1=Kossert|publisher=Pantheon|year=2006| |
'''Мазурци''' ({{јез-пољ|Mazurzy}}, {{јез-нем|Masuren}}) су малобројан [[Западни Словени|западнословенски]] народ сродан [[Пољаци]]ма, који претежно живи у [[Пољска|Пољској]], то јест у [[војводство варминско-мазурско|варминско-мазурском војводству]]. Они су потомци древног словенског племена [[Мазовљани|Мазовљана]]. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога су око 1376 припадника званично прогласили своју мазурску националност. [[Протестантизам|Протестантске]] су вероисповести, а говоре [[мазурски језик|мазурским језиком]], који спада у [[Словенски језици|словенску]] групу [[Индоевропски језици|индоевропске породице језика]].<ref>{{Cite book|url=|title=Masuren - Ostpreussens vergessener Süden|first1=Andreas|last1=Kossert|publisher=Pantheon|year=2006|isbn=978-3-570-55006-9|language=German|pages=205}}</ref> |
||
== Језик == |
== Језик == |
Верзија на датум 26. април 2019. у 03:54
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Mazurÿ | |
---|---|
Укупна популација | |
5.000 - 15.000 (од тога 1376 је прогласило мазурску националност) | |
Региони са значајном популацијом | |
Пољска | |
Језици | |
мазурски језик, пољски језик | |
Религија | |
Протестанти, углавном лутерани. | |
Сродне етничке групе | |
Западни Словени (Пољаци, Кашуби, Словинци) |
Мазурци (пољ. Mazurzy, нем. Masuren) су малобројан западнословенски народ сродан Пољацима, који претежно живи у Пољској, то јест у варминско-мазурском војводству. Они су потомци древног словенског племена Мазовљана. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога су око 1376 припадника званично прогласили своју мазурску националност. Протестантске су вероисповести, а говоре мазурским језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.[1]
Језик
Мазурци говоре мазурским језиком који припада словенској групи индоевропске породице језика. Неки лингвисти сматрају да је мазурски језик посебан дијалекат пољског језика, док неки сматрају да је одвојен језик.[2]
Религија
Готово сви Мазурци су протестанти лутерани. Они су 1525. године прешли са католицизма на протестантизам за време протестантске реформације. Католички Вармјаци и Мазовљани нису били утичени због тога што су настањивали делове који су пре припадали Пољском краљевству. Али, за разлику од Мазураца, Вармјаци су остали католици.[3]
Занимљивости
По Мазурцима је добио и име чувени плес - мазурка.
Референце
- ^ Kossert, Andreas (2006). Masuren - Ostpreussens vergessener Süden (на језику: German). Pantheon. стр. 205. ISBN 978-3-570-55006-9.
- ^ Wang, Q. Edward; Fillafer, Franz L. (2007). The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography. Berghahn Books. стр. 375. Приступљено 31. 1. 2012.
- ^ Jerzy Jan Lerski, Piotr Wróbel, Richard J. Kozicki, Historical dictionary of Poland, 966-1945, Greenwood Publishing Group, 1996, p. 346, ISBN 0-313-26007-9 Google Books