Чанад (Чонград) — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
У [[16. век]]у забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски [[Срби]] су били граничари. Нарочито је у историји значајан период Поморишке војне границе (1702-51.), када су села у [[Поморишје|Поморишју]] била гранична ка [[османско царство|отоманској]] територији. После развојачења ове области већи број месних [[Срби|Срба]] напустио је своја огњишта и преселио се у јужну [[Русија|Русију]]. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили [[Мађари]] и [[Румуни]].
 
Српску књигу узели су 1843. године у Великом Комлошу на спахилуку, претплатом виђени мештани Румунског Чанада: парох Константин Ванча, Стефан Георгијевић општински бележник и Арон от Моцика контролор.
Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.<ref>"Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године</ref> Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. За време градње нове цркве, бринуо је о скупљању прилога председник црквене општине у месту био је Радоје Гедош.<ref>"Застава", Нови Сад 1881.</ref> Храм српски је завршен после 1880. године, а темпло је осликао [[Ђока Путник]].<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
 
Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Године 1843. парох је био Константин Ванча уједно и школски директор. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.<ref>"Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године</ref> Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. За време градње нове цркве, бринуо је о скупљању прилога председник црквене општине у месту био је Радоје Гедош.<ref>"Застава", Нови Сад 1881.</ref> Храм српски је завршен после 1880. године, а темпло је осликао [[Ђока Путник]].<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
 
Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref> Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.<ref>"Српски сион", Карловци 1906. године</ref> Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.
26.978

измена

Мени за навигацију