Гомељ — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
56 бајтова додато ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14))
м
=== У Руској Империји ===
[[Датотека:Gomel - Sovetskaya St - post office - former savoy.JPG|мини|лево|200п|Бившти хотел Савој, данас градска пошта]]
[[Датотека:SpomenikПамятник RumjancevuРумянцеву u Gomelju(Гомель).jpg|мини|десно|150п|Споменик Н. П. Румјанцеву]]
[[Датотека:Gomel - National Bank.JPG|мини|лево|200п|Зграда банке]]
У састав [[Руска Империја|Руске Империје]] Гомељ је ушао [[1772]]. године, конфискован у императорски посед где је био део Рогачевске провинције Могиљевске губерније. [[Катарина Велика]] је [[1775]], подарила доживотну власт над градом познатом руском капетану П. А. Румјанцеву-Задунавском „за забаву“. Румјанцев није желео обласне управнике у граду па је издејствовао претварање Гомеља у приватни посед, под условом да изгради нови град који би служио као обласни центар. Гомељ је био у саставу Белицког среза у оквиру Могиљевске губерније, чије је седиште било у месташцету Белица, удаљеном 20 -{km}- северозападно од Гомеља. Румјанцев је нови обласни центар, Нову Белицу, сазидао на левој обали реке Сож, у периоду од [[1777]]. до [[1786]]. Нови владар Гомеља кнез Ивај Ф. Паскјевич пренео је обласни центар у Гомељ и преименовао срез у Гомељски, прогласивши Нову Белицу небитним местом. Она је [[1854]]. прикључена Гомељу у облику предграђа (данашњи Новобелицки рејон). На основу грба Нове Белице из [[1781]]. направљен је грб Гомеља из [[1856]]. године.<ref name="harady" /><ref name="vinogr">''Виноградов Л.'' Гомель. Его прошлое и настоящее. 1142—1900 гг. Москва, 1900 (репринт 1991).</ref>
У време [[Руски грађански рат|грађанског рата]], Гомељ је окупирала војска [[Немачко царство|Немачког царства]] (1. марта [[1918]]) затим је украјинска војска под вођством Симона Петљурија ушла у град а јануара [[1919]]. Гомељ је преузела [[Црвена армија]]. Највећи удар на бољшевике у Гомељу био је устанак Стрекопитова. Устаници су заузели стратешки важне објекте и стрељали чланове совјетског руководства града — Ландера, Баумана, Ауербаха, Билецког, Фрида, Ратнера, Фајшмита, Фишбејна и др. Устанак је разбијен када су у град ушле појачане снаге Црвене армије.<ref name=autogenerated1 />
 
[[Датотека:SpomenМемориальная plocaплита zrtvama ustanka u Gomeljuкоммунарам-чекистам.jpg|мини|лево|200п|Меморијална спомен плоча жртвама устанка Стрекопитова]]
Гомељ је 1919. постао центар нове Гомељске губерније [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике]]. Окончањем војних дејстава, почела је изградња привреде и инфраструктуре. У периоду од [[1920]]. до [[1925]]. отворене су фабрике „Полеспечат“, „Труд“, фабрика хлеба и електрана.
 

Мени за навигацију