Марк Шагал — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Уметник |
{{Уметник |
||
| име |
| име = Марк Шагал |
||
| слика = Marc_Chagall_1941.jpg |
| слика = Marc_Chagall_1941.jpg |
||
| ширина_слике =180п |
| ширина_слике =180п |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
| утицао_на = |
| утицао_на = |
||
| значајна_дела = |
| значајна_дела = |
||
| боја |
| боја = #CCCC99 |
||
}} |
}} |
||
'''Марк Шагал''' ({{јез-ру|Марк Захарович Шага́л}}; {{јез-блр|Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ}}; [[Витепск|Витебск]], [[7. јул]] [[1887]] — [[Википедија:МЗЧКВНМ/Saint-Paul (Alpes-Maritimes)|Saint-Paul]], [[28. март]] [[1985]]) је био [[јевреји|јеврејски]] сликар рођен у [[Белорусија|Белорусији]], тада део [[Русија|Русије]]. Његов правац су мешавина модерног покрета и [[импресионизам|импресионизма]]. |
'''Марк Шагал''' ({{јез-ру|Марк Захарович Шага́л}}; {{јез-блр|Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ}}; [[Витепск|Витебск]], [[7. јул]] [[1887]] — [[Википедија:МЗЧКВНМ/Saint-Paul (Alpes-Maritimes)|Saint-Paul]], [[28. март]] [[1985]]) је био [[јевреји|јеврејски]] сликар рођен у [[Белорусија|Белорусији]], тада део [[Русија|Русије]]. Његов правац су мешавина модерног покрета и [[импресионизам|импресионизма]]. |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. [[1907]]. је започео студирање у Царској школи уметности у [[Санкт Петербург]]у. Септембра [[1909]]. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је [[Макс Винавер]] осигурао средства како би се преселио у [[Париз]] (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са [[Пабло Пикасо|Пикасом]], [[Жорж Брак|Бракеом]] и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат. |
Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. [[1907]]. је започео студирање у Царској школи уметности у [[Санкт Петербург]]у. Септембра [[1909]]. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је [[Макс Винавер]] осигурао средства како би се преселио у [[Париз]] (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са [[Пабло Пикасо|Пикасом]], [[Жорж Брак|Бракеом]] и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат. |
||
[[Париз]] је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим [[1914]]., док је био у посети [[Русија|Русији]], настао је [[Први светски рат]] па се више није мога вратити. Године |
[[Париз]] је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим [[1914]]., док је био у посети [[Русија|Русији]], настао је [[Први светски рат]] па се више није мога вратити. Године 1915, жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од [[1909]]., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава [[рат]]. [[1917]]. постаје комесар за уметност у [[Витепск|Витебску]]. |
||
Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у [[Москва|Москви]] као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, [[1922]]. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. У Русији је био осам година.. |
Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у [[Москва|Москви]] као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, [[1922]]. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. У Русији је био осам година.. |
||
Године |
Године 1923, Шагал добија наруџбину од [[Француска|француског]] трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје [[Русија|руски]] класични роман, [[Николај Гогољ|Гогољеве]] ''Мртве душе''. Шагалови налазе дом у [[Француска|Француској]] и Марк постиже нову славу као илустратор у [[гваш]]у и [[бакропис]]у. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном [[Фашизам|фашизма]], што се одразило у Шагаловим суморним делима. |
||
Године |
Године 1937, Шагал добија [[Француска|француско]] држављанство – која бива поништено почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]], када [[Француска]], поражена од стране [[Немачка|Немачке]], бива подељена између [[Нацизам|нациста]] и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као [[Јевреји|Јевреја]] и као уметника којег су [[Нацизам|нацисти]] прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. |
||
У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. [[1944]]. после неколико година остварује нову везу са [[Енглеска|Енглескињом]] Вирџинијом Хагард која је трајала до [[1952]]. У међувремену се [[1948]]. вратио у [[Француска|Француску]], и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота. |
У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. [[1944]]. после неколико година остварује нову везу са [[Енглеска|Енглескињом]] Вирџинијом Хагард која је трајала до [[1952]]. У међувремену се [[1948]]. вратио у [[Француска|Француску]], и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота. |
||
Ред 94: | Ред 94: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
{{ |
{{Commonscat|Marc Chagall}} |
||
* [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=3759 Гроб Марк Шагала] |
* [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=3759 Гроб Марк Шагала] |
||
* [http://www.chagall.vitebsk.by/ Официјални сајт музеја Марк Шагала у Белорусији] |
* [http://www.chagall.vitebsk.by/ Официјални сајт музеја Марк Шагала у Белорусији] |
||
Ред 101: | Ред 102: | ||
* [http://www.halter.net/gallery/chagall-fc.html Марк Шагал: Виртуелна гарелија] |
* [http://www.halter.net/gallery/chagall-fc.html Марк Шагал: Виртуелна гарелија] |
||
* [http://www.chagall.fr Марк Шагал: Комплетни каталог радова] |
* [http://www.chagall.fr Марк Шагал: Комплетни каталог радова] |
||
{{DEFAULTSORT:Шагал, Марк}} |
{{DEFAULTSORT:Шагал, Марк}} |
Верзија на датум 17. мај 2019. у 05:22
Марк Шагал | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. јул 1887. |
Место рођења | Витебск, Руска Империја |
Датум смрти | 28. март 1985.97 год.) ( |
Место смрти | Saint-Paul, Француска |
Марк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; блр. Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ; Витебск, 7. јул 1887 — Saint-Paul, 28. март 1985) је био јеврејски сликар рођен у Белорусији, тада део Русије. Његов правац су мешавина модерног покрета и импресионизма.
Биографија
Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. 1907. је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.
Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914., док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915, жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску.
Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година..
Године 1923, Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима.
Године 1937, Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД.
У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944. после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.
Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске.
Шагалова уметност
Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава.
Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амедео Модиљани.
Чести симболи у Шагаловим радовима
- Коза: Лагодност живота: млеко, месо, кожа, рогови, моћ и снага.
- Дрво: још један симбол живота.
- Петао: Верност, најчешће насликан са љубавницима.
- Груди (често голе): Еротика, плодност љубави (Шагал је волео и поштовао жену).
- Виолиниста: у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу (рођење, венчање, смрт).
- Харинга (понекад насликана и као летећа риба): Сећање на Шагаловог оца који је радио у фабрици за прераду риба
- Сат са клатном: време, скромни живот
- Свећа: две свеће симболизују Сабат. Свећа је симобол у његовим делима повезан са Јудаизмом
- Прозори: Шагалов Љубав ка слободи.
- Куће Витебска (често сликане док је живео у Паризу): жудња за домовином
- Сцене циркуса: Хармонија човека и животиње, представља Креативност у човеку.
- Распеће Исуса: Холокауст, Јевреји прогоњени од стране нациста.
Цитати
- „На кругу боја, све боје су пријатељи са њиховим суседима и љубавници са њиховим контрастима.."
- „У животу постоји само једна боја, само једна на уметничкој палети, која даје смисао и животу и уметности. То је боја љубави."
Листа познатијих радова
- Млада жена на софи (Mariaska), 1907, (Приватна колекција)
- Венчање, 1910
- Рођење, 1910, Цирих
- Ја и село, 1911, Њујорк, (Музеј Модерне уметности)
- Адам и Ева, 1912
- Аутопортрет са седам прстију, 1913, Амстердам
- Виолиниста, 1911 — 1914, Диселдорф, Немачка
- Рођендан, 1915, Њујорк, Музеј Модерне уметности
- Плава кућа, 1917 — 1920
- Пад анђела, 1923 — 1947, Базел
- Зелени виолиниста, 1923 — 1924,
- Жена Акробата, 1930, Париз, (Национални музеј модерне уметности)
- La Mariée (Невеста), 1950.
- Љубавници изнад црвеног неба, 1950
- Мојсије прима десет божијих закона, 1950 — 1952
- Зелена ноћ, 1952
- Бастиља, 1953
- Мост изнад сене, 1954, Хамбург
- Прелажење црвеног мора, 1955
- Аутопортрет, 1959 — 1960
- Краљ Давид, 1961
- Рат, 1964 — 1966, Цирих
- Мозаици мурала у холу Метрополитанска опера, Њујорк, 1966
- Библијски осликани прозори, 1968, Мец Катедрала
- Пророк Јеремаја, 1968
- Посао, 1975
- Библијска порука, 17 радова (Ница, -Национални музеј)
- Амерички прозори, 1977, Уметнички институт Чикага
- Жути магарац, 1979
- Породица, (1975—1976)
- Девет прозора библијске тематике, 1978 — 1985, St. Stephan Church, Мец, Немачка
- Велика парада, 1979 — 1980, Гарелија Пјер Матис-Њујорк.