Марк Шагал — разлика између измена

Марк Шагал
Марк Шагал
	Марк Шагал 1941.
Лични подаци
Датум рођења	7. јул 1887.
Место рођења	Витебск, Руска Империја
Датум смрти	28. март 1985. (97 год.)
Место смрти	Saint-Paul, Француска

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 17. мај 2019. у 05:22

Марк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; блр. Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ; Витебск, 7. јул 1887 — Saint-Paul, 28. март 1985) је био јеврејски сликар рођен у Белорусији, тада део Русије. Његов правац су мешавина модерног покрета и импресионизма.

Биографија

Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. 1907. је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.

Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914., док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915, жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску.

Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година..

Године 1923, Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима.

Године 1937, Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД.

У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944. после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.

Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске.

Шагалова уметност

Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава.

Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амедео Модиљани.

Чести симболи у Шагаловим радовима

Коза: Лагодност живота: млеко, месо, кожа, рогови, моћ и снага.
Дрво: још један симбол живота.
Петао: Верност, најчешће насликан са љубавницима.
Груди (често голе): Еротика, плодност љубави (Шагал је волео и поштовао жену).
Виолиниста: у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу (рођење, венчање, смрт).
Харинга (понекад насликана и као летећа риба): Сећање на Шагаловог оца који је радио у фабрици за прераду риба
Сат са клатном: време, скромни живот
Свећа: две свеће симболизују Сабат. Свећа је симобол у његовим делима повезан са Јудаизмом
Прозори: Шагалов Љубав ка слободи.
Куће Витебска (често сликане док је живео у Паризу): жудња за домовином
Сцене циркуса: Хармонија човека и животиње, представља Креативност у човеку.
Распеће Исуса: Холокауст, Јевреји прогоњени од стране нациста.

Цитати

„На кругу боја, све боје су пријатељи са њиховим суседима и љубавници са њиховим контрастима.."
„У животу постоји само једна боја, само једна на уметничкој палети, која даје смисао и животу и уметности. То је боја љубави."

Листа познатијих радова

Млада жена на софи (Mariaska), 1907, (Приватна колекција)
Венчање, 1910
Рођење, 1910, Цирих
Ја и село, 1911, Њујорк, (Музеј Модерне уметности)
Адам и Ева, 1912
Аутопортрет са седам прстију, 1913, Амстердам
Виолиниста, 1911 — 1914, Диселдорф, Немачка
Рођендан, 1915, Њујорк, Музеј Модерне уметности
Плава кућа, 1917 — 1920
Пад анђела, 1923 — 1947, Базел
Зелени виолиниста, 1923 — 1924,
Жена Акробата, 1930, Париз, (Национални музеј модерне уметности)
La Mariée (Невеста), 1950.
Љубавници изнад црвеног неба, 1950
Мојсије прима десет божијих закона, 1950 — 1952
Зелена ноћ, 1952
Бастиља, 1953
Мост изнад сене, 1954, Хамбург
Прелажење црвеног мора, 1955
Аутопортрет, 1959 — 1960
Краљ Давид, 1961
Рат, 1964 — 1966, Цирих
Мозаици мурала у холу Метрополитанска опера, Њујорк, 1966
Библијски осликани прозори, 1968, Мец Катедрала
Пророк Јеремаја, 1968
Посао, 1975
Библијска порука, 17 радова (Ница, -Национални музеј)
Амерички прозори, 1977, Уметнички институт Чикага
Жути магарац, 1979
Породица, (1975—1976)
Девет прозора библијске тематике, 1978 — 1985, St. Stephan Church, Мец, Немачка
Велика парада, 1979 — 1980, Гарелија Пјер Матис-Њујорк.

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Уметник
-| име                 = Марк Шагал
+| име = Марк Шагал
 | слика = Marc_Chagall_1941.jpg
 | ширина_слике =180п
@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 | утицао_на =
 | значајна_дела =
-| боја             = #CCCC99
+| боја = #CCCC99
 }}
 '''Марк Шагал''' ({{јез-ру|Марк Захарович Шага́л}}; {{јез-блр|Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ}}; [[Витепск|Витебск]], [[7. јул]] [[1887]] — [[Википедија:МЗЧКВНМ/Saint-Paul (Alpes-Maritimes)|Saint-Paul]], [[28. март]] [[1985]]) је био [[јевреји|јеврејски]] сликар рођен у [[Белорусија|Белорусији]], тада део [[Русија|Русије]]. Његов правац су мешавина модерног покрета и [[импресионизам|импресионизма]].
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. [[1907]]. је започео студирање у Царској школи уметности у [[Санкт Петербург]]у. Септембра [[1909]]. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је [[Макс Винавер]] осигурао средства како би се преселио у [[Париз]] (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са [[Пабло Пикасо|Пикасом]], [[Жорж Брак|Бракеом]] и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.
-[[Париз]] је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим [[1914]]., док је био у посети [[Русија|Русији]], настао је [[Први светски рат]] па се више није мога вратити. Године [[1915]]. жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од [[1909]]., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава [[рат]]. [[1917]]. постаје комесар за уметност у [[Витепск|Витебску]].
+[[Париз]] је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим [[1914]]., док је био у посети [[Русија|Русији]], настао је [[Први светски рат]] па се више није мога вратити. Године 1915, жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од [[1909]]., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава [[рат]]. [[1917]]. постаје комесар за уметност у [[Витепск|Витебску]].
 Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у [[Москва|Москви]] као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, [[1922]]. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. У Русији је био осам година..
-Године [[1923]]. Шагал добија наруџбину од [[Француска|француског]] трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје [[Русија|руски]] класични роман, [[Николај Гогољ|Гогољеве]] ''Мртве душе''. Шагалови налазе дом у [[Француска|Француској]] и Марк постиже нову славу као илустратор у [[гваш]]у и [[бакропис]]у. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном [[Фашизам|фашизма]], што се одразило у Шагаловим суморним делима.
+Године 1923, Шагал добија наруџбину од [[Француска|француског]] трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје [[Русија|руски]] класични роман, [[Николај Гогољ|Гогољеве]] ''Мртве душе''. Шагалови налазе дом у [[Француска|Француској]] и Марк постиже нову славу као илустратор у [[гваш]]у и [[бакропис]]у. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном [[Фашизам|фашизма]], што се одразило у Шагаловим суморним делима.
-Године [[1937]]. Шагал добија [[Француска|француско]] држављанство – која бива поништено почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]], када [[Француска]], поражена од стране [[Немачка|Немачке]], бива подељена између [[Нацизам|нациста]] и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као [[Јевреји|Јевреја]] и као уметника којег су [[Нацизам|нацисти]] прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
+Године 1937, Шагал добија [[Француска|француско]] држављанство – која бива поништено почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]], када [[Француска]], поражена од стране [[Немачка|Немачке]], бива подељена између [[Нацизам|нациста]] и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као [[Јевреји|Јевреја]] и као уметника којег су [[Нацизам|нацисти]] прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. [[1944]]. после неколико година остварује нову везу са [[Енглеска|Енглескињом]] Вирџинијом Хагард која је трајала до [[1952]]. У међувремену се [[1948]]. вратио у [[Француска|Француску]], и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.
@@ Ред 94: / Ред 94: @@
 == Спољашње везе ==
 {{портал|Биографија}}
-{{commonscat|Marc Chagall}}
+{{Commonscat|Marc Chagall}}
 * [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=3759 Гроб Марк Шагала]
 * [http://www.chagall.vitebsk.by/ Официјални сајт музеја Марк Шагала у Белорусији]
@@ Ред 101: / Ред 102: @@
 * [http://www.halter.net/gallery/chagall-fc.html Марк Шагал: Виртуелна гарелија]
 * [http://www.chagall.fr Марк Шагал: Комплетни каталог радова]
 {{DEFAULTSORT:Шагал, Марк}}