Пређи на садржај

Павле Стаматовић — разлика између измена

м
Након повратка у [[Војводина|Војводину]] започео је одбрамбени рат са Мађарима. Био је одмах ангажован у ратним припремама. Патријарх Јосиф Рајачић послао га је да у [[Србија|Србији]] тражи војну помоћ и тражи команданта добровољачких одреда. У то време у Кнежевини Србији одржавала се [[Петровска скупштина]], због прилика у Европи и због сукоба кнеза и [[Тома Вучић Перишић|Томе Вучића]]. Павле Стаматовић је на тајној седници изнео патријархов захтев. Пошто се Тома Вучић противио да се Србима у Хабзбуршкој монархији шаље помоћ, за команданта је изабран [[Стеван Петровић Книћанин]]. Када је Книћанин 25. јула 1848. године прешао у Војводину, Стаматовић је код њега био војни свештеник у логору код [[Томашевац|Томашевца]]. У томашевачком војном логору прота Стаматовић је биран за посланика српског црквено-народног сабора у Сремским Карловцима.
 
== Старост и породица ==
== Последње године ==
По завршетку рата остао је без икакве имовине, јер су је развукли обесни Мађари. Од цара је из Беча добио само златну медаљу за велике заслуге током рата. Новчану одштету је он, као и други пострадали православни свештеници и њихове цркве, добио од Русије. Живео је тада у Новом Саду у Алмашком крају. Десило се фебруара 1851. године да је био подстицања народа на побуну, затворен у темишварском казамату. Последње године живота прота Павле провео је у Новом Саду, где је преминуо [[26. септембар|26. септембра]] [[1864]]. године.
 
Син јединац, економиста [[Богољуб Стаматовић]]<ref>"Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад</ref> (1834-1899) рођен у Сегедину, је баш живео бурно. Похађао је Карловачку гимназију (четири разреда), па наставио пети разред у Новом Саду. Био [[Јован Јовановић Змај|Змајев]] школски друг и присан пријатељ адвоката и политичара [[Михајло Полит-Десанчић|Михајла Полит-Десанчића]]. Бавио се и то лоше економисањем са земљом; у [[Пирош]]у (Руменки), и узимао аренду на Керском друму (Кер је данашње Змајево) – Керску чарду и земљу. Касније 1884. године изабран за трећег писара при новосадском Магистрату, али није могао да напредује без знања мађарског језика. Умро у 65-ој години живота, а леп женин мираз проћердао. Био је ожењен Настасијом Секулић из [[Кумане|Кумана]], са којом је имао две кћерке и сина Светозара.
27.346

измена