Пређи на садржај

Савиндан — разлика између измена

56 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
нема резимеа измене
мНема описа измене
Нема описа измене
[[Датотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva Detalj.jpg|мини| Свети Сава српски]]
'''Савиндан''' је празник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се слави [[27. јануар]]а (тј. 14. јануара по [[јулијански календар|старом календару]]), којим се обележава успомена на [[Свети Сава|Светог Саву]], принца династије [[Немањићи|Немањића]], српског [[просветитељ]]апросветитеља и првог [[архиепоскопа српског]].
 
Празник ''Савиндан'' је у [[православни литургијски календар|црквеном календару]] уписан црвеним словима: ''Свети Сава, први архиепископ српски''. Празник Светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у [[срби|српском народу]], светкују га многе [[занатлијезанат]]лије а проглашен је и за школску [[слава|славу]].
 
== Порекло празника ==
 
== Народни обичаји и симболика ==
Нарочито ревносно Светог Саву празнују [[сточарство|сточари]] из разних крајева. Попут [[Свети Мрата|светогСветог Мрате]] и [[СветиАрхангел АранђелМихаил|светогСветог Аранђела]], светиСвети Сава се сматра ''вучјим пастиром''.<ref name=autogenerated1 />
 
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за [[сточарство|стоку]] и за страх од [[вукови|вуковавук]]ова. Пред ''Савиндан'' се није смела ''стока терати у шуму'', из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ''ништа није смело радити са [[сечиво]]мсечивом''. ''[[Бритве]] нису отваране'' да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа ''бојити у црвено'' да вуци не би клали стоку.
 
Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се [[пост]]ило седам дана.
Име Светог Саве носе многи топоними на свим просторима гдје живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори. Познато је да успомену на првог српског архиепископа у Црној Гори, чувају ови топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Сасвим је извјесно да овим није исцрпљен списак топонима који носе име нашег првог просветитеља. (С. Марковић)
 
== Празник светогСветог Саве ==
 
''Свети Сава'' је установљен за ''школску славу'' одлуком [[Совјет Књажества Србског|Совјета Књажества Србског]] 2. јануара [[1840]]. године, а на предлог [[Атанасије Николић|Атанасија Николића]], ректора [[Београдски Лицеј|Лицеја из Крагујевца]].<ref>Миле Недељковић, 1998.</ref> У одлуци [[Попечитељског просвјештенија]], представници државне и црквене власти прописали су да се ''Свети Сава'' проглашава за ''патрона свих наших школа'' и да се од тада 14/[[27. јануар]]а има у свим школама најсвечаније прослављати{{sfn|Рандељ|2006|pp=}}. Црна Гора га уводи 1856. године, под [[данило Петровић|књазом Данилом]]. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем ''Светог Саве'' као школског патрона.
 
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за [[еснаф]]ску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије [[ужари]], [[мутавџије]], [[опанчариОпанчарски занат|опанчар]]и, [[обућариобућар]]и и други.
 
Празничне песме за ''Савиндан'':