Савиндан — разлика између измена

'''Савиндан''' је празник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се слави [[27. јануар]]а (тј. 14. јануара по [[јулијански календар|старом календару]]), којим се обележава успомена на [[Свети Сава|Светог Саву]], принца династије [[Немањићи|Немањића]], српског [[просветитељ]]апросветитеља и првог [[архиепоскопа српског]].

Празник ''Савиндан'' је у [[православни литургијски календар|црквеном календару]] уписан црвеним словима: ''Свети Сава, први архиепископ српски''. Празник Светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у [[срби|српском народу]], светкују га многе [[занатлијезанат]]лије а проглашен је и за школску [[слава|славу]].

Нарочито ревносно Светог Саву празнују [[сточарство|сточари]] из разних крајева. Попут [[Свети Мрата|светогСветог Мрате]] и [[СветиАрхангел АранђелМихаил|светогСветог Аранђела]], светиСвети Сава се сматра ''вучјим пастиром''.<ref name=autogenerated1 />

Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за [[сточарство|стоку]] и за страх од [[вукови|вуковавук]]ова. Пред ''Савиндан'' се није смела ''стока терати у шуму'', из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ''ништа није смело радити са [[сечиво]]мсечивом''. ''[[Бритве]] нису отваране'' да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа ''бојити у црвено'' да вуци не би клали стоку.

== Празник светогСветог Саве ==

''Свети Сава'' је установљен за ''школску славу'' одлуком [[Совјет Књажества Србског|Совјета Књажества Србског]] 2. јануара [[1840]]. године, а на предлог [[Атанасије Николић|Атанасија Николића]], ректора [[Београдски Лицеј|Лицеја из Крагујевца]].<ref>Миле Недељковић, 1998.</ref> У одлуци [[Попечитељског просвјештенија]], представници државне и црквене власти прописали су да се ''Свети Сава'' проглашава за ''патрона свих наших школа'' и да се од тада 14/[[27. јануар]]а има у свим школама најсвечаније прослављати{{sfn|Рандељ|2006|pp=}}. Црна Гора га уводи 1856. године, под [[данило Петровић|књазом Данилом]]. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем ''Светог Саве'' као школског патрона.

Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за [[еснаф]]ску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије [[ужари]], [[мутавџије]], [[опанчариОпанчарски занат|опанчар]]и, [[обућариобућар]]и и други.