Пређи на садржај

Ђер — разлика између измена

14 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
 
== Срби у Ђуру ==
{{чишћење}}
 
Ђур (српски назив) је био важна шајкашка станица, и Срби војници се ту јављају прилично рано. Учествовали су тако Срби коњаници у бици код Ђура 1044. године, под заставом Абе Самуила. А неколико година касније, 1052. под заставом краља Андрије I, храбро су се борили против Немаца.<ref>Јован Суботић: "Цветник србске словесности", Беч 1853. године</ref>
[[Атанасије Димитријевић Секереш]] (1738—1794) из Ђура, је био Србин православац шта више православни свештеник, па се покатоличио, прешавши у унију 1776. године. Након школовања у Пожуну, вратио се у завичај 1759. године. Након што је био тринаест година православни парох у родном Ђуру, премештен је у Беч за капелана 1772. године код цркве Св. Ђорђа. Као ученог свештеника узели су га за цензора и коректора српских књига али и других словенских народа. Код Срба је био омрзнут не само због уније; био је изузетно учен, полиглота али без икаквих верских и националних осећаја. Својим антисрпским ставом је много одмогао свом народу у његов борби за опстанак, током 18. века. Он је неке молитве и црквене песме са грчког језика, превео на мађарски језик, пре 1790. године.
 
Град у [[18. век]]у се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште. У ово време значајан чинилац у граду били су малобројни [[Срби]], из којих је данас сачувана српска православна црква. Садашња православна црква грађена је крајем 18. века у архитектонском стилу зрелог барока. Иконе је сликао непознати грчки мајстор, сликарски образован на бечкој Академији. Тај иконостас је касније пренет у Сентандреју, где се чува.<ref>"Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године</ref> Сабовски шегрт Маћашевић из Ђура, учи занат око 1740. године у Будиму. На једном документу састављеном 1748. године у будимском Табану, потписао се Константин Белушев парох ђурски. Поп [[Арон Георгијевић]] је почетком 19. века прешао из Јегре у Ђур, за свештеника. Ту је 1801. године превео православни "Катихизис", на мађарски језик. Исте године он купује Стојковићеву "Физику", први део. Постао је касније игуман у манастиру Бођани. Купац једне духовне књиге преведене на српски језик, био је 1803-1806. године Симеон Тодоровић "помоћник црквени".<ref>"Седмоглава аждаја - или описаније седми грехов смертних...", Будим 1803. године</ref> Купцу из места Петру Перишићу кад је умро 1807. године, штампао је изговорено му нагробно слово, прота Малешевић из Столног Београда. Србијански трговац Арон Деспинић је 1828. године продао у Ђуру 287 свиња, које је дотерао из Србије. Он је такође 1829. године дао прилог за ђурску српску цркву. Те године једну српску књигу купио је у Ђуру, [[Јован Пачић]] први капетан коњички и "списатељ српски". Он је био још једном пренумерант и 1825. године<ref>Лазар Лазаревић: "Владимир и Косара - драма у три акта", Будим 1829. године</ref> Скупљачи претплате за "Новине сербске" у Бечи били су 1813. године у Ђуру, браћа Деметровићи. Претплатници књиге Доситеја Обрадовића добили су 1826. године у Ђуру, читаоци: Деметровић Емануел, са супругом и кћерком.<ref>Доситеј Обрадовић: "Благи обичаји или вјенац од азбуке", Будим 1826. године</ref> Те године парох је био поп Јован Симоновић.
 
[[Гаврил Стефановић Венцловић]] српски књижевник је живео извесно време у Ђуру, где је био капелан. Он је 1736. године у Ђуру превео дело Руса, епископа црниговског Лазара Барановића: "Мач духовни", у три књиге.<ref>"Српски дијалектолошки зборник", Београд 1911. године</ref> Гаврило Мијакић из Ђура је постао српско-православни епископ у Марчи.
27.345

измена