Владимировац — разлика између измена

Владимировац
Владимировац;
	Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Алибунар
Становништво
— 2011.	3868
Географске карактеристике
Координате	45° 01′ 35″ С; 20° 51′ 30″ И / 45.0265° С; 20.858333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	146 m
	Владимировац Владимировац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26315
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 1. јун 2019. у 12:44

Владимировац је насељено место у општини Алибунар у јужнобанатском округу у Војводини у Србији. Према попису из 2011. било је 3868 становника.

Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар.

Овде се налазе Бунари у Владимировцу.

Историја

Владимировац је основан 1808, маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица Румуна из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из Клоподија и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>, по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници Хабсбуршке Монархије, на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и Алибунара. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у 1812-1813, 1823, али и касније. Године 1811, Петровосело је имало 1564 становника, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. 1868. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX веку, Владимировац је имао 6031 становника. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 Срба, 89 Рома, 44 Немаца, 7 Мађара, 1 Рус и 1 Белорус — укупно 4905 становника.

У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. године остаје до 1880. године када мења име у Torontal Petrovoszello, 1898. мења име у Роман-Петре а 1911. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим 1922. мења име у Владимировац, име које остаје. Румунско становништво зове ово место Петровосала.

Године 1843, имала је православна парохија 3936 верника и три пароха, а у школи два учитеља и 452 ђака. Садашња црква је подигнута 1859-63. године. 8. децембра 1894. г отворена железничка станица за пругу Вршац – Ковин, а 26. августа 1896. г за пругу према Панчеву .^[1]

На 4 km. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње 1370. г. А 1385. је припадало комитату. Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је краљ Сигмунд насеље Максонд. Године 1456, био је Максонд у поседу Јована Хуњадија. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».^[2]

Демографија

Према попису из 2002. било је 4111 становника (према попису из 1991. било је 4539 становника).

У насељу Владимировац живи 3188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,2 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Етнички састав становништва у овом насељу веома је мешовит, уз српску већину, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	5.261
1953.	5.294
1961.	5.519
1971.	5.335
1981.	5.106
1991.	4.539	4.292
2002.	4.111	4.528
2011.	3.868

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.259	54,95%
Румуни	1.424	34,63%
Роми	110	2,67%
Мађари	22	0,53%
Македонци	17	0,41%
Југословени	15	0,36%
Хрвати	14	0,34%
Словаци	14	0,34%
Црногорци	11	0,26%
Словенци	6	0,14%
Власи	3	0,07%
Немци	2	0,04%
Бугари	2	0,04%
Чеси	1	0,02%
Муслимани	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	153	3,72%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	14	17
80+	33	53
75—79	54	105
70—74	75	137
65—69	98	123
60—64	120	129
55—59	117	124
50—54	154	123
45—49	150	150
40—44	130	114
35—39	145	132
30—34	151	138
25—29	144	139
20—24	119	101
15—19	125	118
10—14	135	126
5—9	145	148
0—4	102	123
Просек :	38,2	40,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.443	1.401	1.559	1.481	1.456	1.361	1.295

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	273	285	198	257	132	102	24	17	5	2	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.629	441	1.046	92	36	14
Женски	1.703	244	1.050	341	58	10
УКУПНО	3.332	685	2.096	433	94	24

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	859	391	0	1	177
Женски	515	240	0	0	87
УКУПНО	1.374	631	0	1	264
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	51	26	10	71
Женски	1	3	52	6	16
УКУПНО	15	54	78	16	87
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	12	4	22	15	7
Женски	8	8	12	32	29
УКУПНО	20	12	34	47	36
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	39
Женски	2	1	0	18
УКУПНО	21	1	0	57

Референце

^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

[1] Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.

[2] Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 | гдуж = 20.858333
 }}
-'''Владимировац''' је насељено место у [[општина Алибунар|општини Алибунар]] у [[јужнобанатски управни округ|јужнобанатском округу]] у [[Војводина|Војводини]] у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 3868 становника.
+'''Владимировац''' је насељено место у [[општина Алибунар|општини Алибунар]] у [[јужнобанатски управни округ|јужнобанатском округу]] у [[Војводина|Војводини]] у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 3868 становника.
 Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар.
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 Владимировац је основан [[1808]], маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица [[Румуни|Румуна]] из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из [[Клоподија (Тимиш)|Клоподија]] и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>, по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке Монархије]], на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и [[Алибунар]]а. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у [[1812]]-[[1813]], [[1823]], али и касније.
-Године [[1811]]. Петровосело је имало 1564 [[становништво|становника]], од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. [[1868]]. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX века, Владимировац је имао 6031 [[становништво|становника]]. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 [[Срби|Срба]], 89 [[Роми|Рома]], 44 [[Немци|Немаца]], 7 [[Мађари|Мађара]], 1 [[Руси|Рус]] и 1 Белорус — укупно 4905 становника.
+Године 1811, Петровосело је имало 1564 [[становништво|становника]], од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. [[1868]]. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX веку, Владимировац је имао 6031 [[становништво|становника]]. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 [[Срби|Срба]], 89 [[Роми|Рома]], 44 [[Немци|Немаца]], 7 [[Мађари|Мађара]], 1 [[Руси|Рус]] и 1 Белорус — укупно 4905 становника.
 У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. године остаје до [[1880]]. године када мења име у -{Torontal Petrovoszello}-, [[1898]]. мења име у Роман-Петре а [[1911]]. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим [[1922]]. мења име у Владимировац, име које остаје. [[Румуни|Румунско]] становништво зове ово место Петровосала.
-Године [[1843]]. имала је православна парохија 3936 верника и три [[парох]]а, а у школи два [[учитељ]]а и 452 ђака. Садашња [[црква]] је подигнута [[1859]]-63. године. 8. децембра [[1894]]. г отворена железничка станица за пругу [[Вршац]] – [[Ковин]], а 26. августа [[1896]]. г за пругу према Панчеву .<ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]]. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref>
+Године 1843, имала је православна парохија 3936 верника и три [[парох]]а, а у школи два [[учитељ]]а и 452 ђака. Садашња [[црква]] је подигнута [[1859]]-63. године. 8. децембра [[1894]]. г отворена железничка станица за пругу [[Вршац]] – [[Ковин]], а 26. августа [[1896]]. г за пругу према Панчеву .<ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]]. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref>
 [[Датотека:Vladimirovac.jpg|лево|мини|Владимировац на разгледници]]
-На 4 км. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње [[1370]]. г. А [[1385]]. је припадало [[округ Кевинском|комитату]]. Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је [[краљ Сигмунд]] насеље Максонд. Године [[1456]]. био је Максонд у поседу Јована [[Хуњади]]ја. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). :</ref>
+На 4 km. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње [[1370]]. г. А [[1385]]. је припадало [[округ Кевинском|комитату]]. Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је [[краљ Сигмунд]] насеље Максонд. Године 1456, био је Максонд у поседу Јована [[Хуњади]]ја. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). :</ref>
 == Демографија ==
-Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 4111 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 4539 становника).
+Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. било је 4111 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991]]. било је 4539 становника).
 У насељу Владимировац живи 3188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,2 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
@@ Ред 168: / Ред 168: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book|ref=harv|last=Милекер|first=Феликс|authorlink=Feliks Mileker|coauthors=Пантић, Коста; Белча, Душан |title=Летописи општина у јужном Банату|year=2005|url= |publisher= |location= |isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Милекер|first=Феликс|authorlink=Feliks Mileker|others=Пантић, Коста; Белча, Душан |title=Летописи општина у јужном Банату|year=2005|url= |publisher= |location= |isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}
 * Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
 * Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: [[Феликс Милекер]] библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.