Пређи на садржај

Дипломатска мисија — разлика између измена

м
Бот: исправљам преусмерења
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Бот: исправљам преусмерења)
[[Датотека:Ambasciata di Spagna Presso Santa Sede - panoramio.jpg|upright=0.9|мини|десно|Шпанска амбасада при Светој столици ]]
'''Дипломатска мисија''' или '''страна мисија'''<ref>{{Cite web|url=https://www.state.gov/ofm/property/fmc/c53113.htm|title=What is a Foreign Mission /Chancery?|website=www.state.gov|language=en-US|accessdate=25. 8. 2017.}}</ref> је група људи из једне [[држава|државе]] или [[организација|организације]] присутне у некој другој држави која представља државу или организацију која се шаље званично у држави пријема. У пракси, дипломатска мисија обично означава резидентну мисију, односно [[Амбасада|амбасаду]], која је главна [[канцеларија]] дипломатских представника неке земље у [[Главни град|главном граду]] друге државе, док [[конзулат]]и представљају мање дипломатске мисије које се обично налазе изван главног града примаоца (али се може наћи у главном граду, обично када земља слања нема амбасаду у држави пријема). Поред тога што је дипломатска мисија у земљи у којој се налази, она може бити стална мисија нерезидента у једну или више других земаља. Стога постоје амбасаде резидената и нерезиденти.<ref>[https://books.google.com/books?id=TdSOAAAAMAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=BIlvTbTLGIeZhQeHgIlQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDQQ6AEwAjgo Tom Nierop, ''Systems and Regions in Global Politics''] (Wiley, John and Sons. {{page|year=1994|978-0-471-94942-8}}). pp. 67.</ref><ref>"The Russian Federation has diplomatic relations with a total of 187 countries, but some of them – mainly for financial reasons – maintain non-resident embassies in other countries", [https://books.google.com/books?id=87e5AAAAIAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=zrNuTaCUKMiHhQe6kOk-&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEAQ6AEwBTge ''International Affairs''], issues 4–6 (Znanye Pub. House, 2006). pp. 78</ref><ref>"Of Chile's 109 foreign diplomatic missions in 1988, no fewer than 31 were on a non-residential basis, while 17 of the 63 missions in Santiago were non resident" ([https://books.google.com/books?id=dVmhhVHvTAMC&pg=PA158 Deon Geldenhuys, ''Isolated States: A Comparative Analysis''] (University of Cambridge. {{page|year=1990|isbn=978-0-521-40268-2|pages=}}). pp. 158).</ref><ref>"America's diplomatic mission to (Saudi Arabia) was changed from non-resident to permanent Minister in Jeddah" ([https://books.google.com/books?id=HFjzPLwrQuUC&pg=PT239 Fahad M. Al-Nafjan, ''The Origins of Saudi-American Relations''], page not numbered).</ref>
 
== Називи дипломатских мисија ==
Чланови дипломатске мисије могу боравити унутар или изван зграде у којој се налази канцеларијска мисија, а њихове приватне резиденције уживају иста права као и просторије мисије у погледу неповредивости и заштите.<ref>{{cite web|url=http://legal.un.org/ilc/texts/instruments/english/conventions/9_1_1961.pdf|title=1961 Vienna Convention on Diplomatic Relations, article 30|publisher=}}</ref>
 
Све мисије [[УједињенеОрганизација нацијеуједињених нација|Уједињених нација]] познате су само као трајне мисије, док су мисије држава чланица ЕУ у [[Европска унија|Европској унији]] познате као трајна заступања и шеф такве мисије обично је стални представник и амбасадор. [[Мисије Европске уније]] у иностранству познате су као делегације ЕУ. Неке земље имају посебан назив за своје мисије и особље: Ватиканску мисију води [[нунциј|нунцио]] (латински "изасланик") и стога познат као апостолска нунциатура. За време владавине [[Муамер ел Гадафи|Муамера Гаддафија]], мисије [[Либија|Либије]] су користиле име "народни биро", а шеф мисије био је секретар.
 
Мисије између [[Комонвелт]] земаља познате су као високе комисије и њихови шефови су високи повереници.<ref name="name">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=PrRdc5SI_R4C&pg=PT50#v=onepage&q&f=false|title=Introduction To Tourism And Hospitality Industry|last=Andrews|first=Sidhur|publisher=Tata McGraw-Hill Education|year=2007 |pages=33}}</ref> То је зато што су амбасадори размењени између иностраних земаља, али од почетка Заједнице, земље чланице су номинално тврдиле да оне нису стране једна другој (исти разлог као и именовање канцеларије за иностране и комонвелте). Амбасадор представља један шеф државе у другу и [[акредитивна писма]] амбасадора решава један шеф државе у другу. Све док [[Индија]] није постала [[република]] 26. јануара 1950. године, сви чланови Комонвелата су имали истог шефа државе, због чега је именовање амбасадора између њих немогуће. Стога се високи представник земље Комонвелата у другој назива високог комесара, акредитованог не шефом државе, већ владом земље пријема, али у исто време сматран еквивалентом амбасадора. И данас, иако две земље Комонвелата имају различите шефове државе, високи дипломатски представник сваког од њих и даље се зове високи комесар, без обзира да ли он представља владу која шаље или шаље шеф државе.<ref>{{cite web|url=http://www.thecanadianencyclopedia.com/en/article/diplomatic-and-consular-representations/|title=Diplomatic and Consular Representations|first=Jim S.|last=Nutt|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cpahq.org/cpahq/cpadocs/cpa%20address%20140311.pdf|title=Commonwealth Parliamentary Association, "What does the work of a High Commissioner involve?"|publisher=}}</ref> Still today, even if two Commonwealth countries have distinct heads of state (Presidents), each one's senior diplomatic representative to the other continues to be called a high commissioner, whether he or she represents a sending government or a sending head of state.<ref>[https://books.google.com/books?id=rbzDTyinZNIC&pg=PA426 Ivor Roberts (editor), ''Satow's Diplomatic Practice''] (Oxford University Press. {{page|year=2009|978-0-19-955927-5}}). pp. 426</ref>
Супротно популарном мишљењу, већина дипломатских мисија не ужива пуно [[екстратериторијалност|екстеритарно]] стање и у тим случајевима није суверена територија заступане државе.<ref>'[http://integrity-legal.com/legal-blog/miscellaneous/laws-and-rules-regarding-extraterritoriality/ Laws and Rules Regarding Extraterritoriality]' on integrity-legal.com: "There is a common misconception that Embassies and Consulates have extraterritoriality. As anecdotal evidence of this misconception, people will often say things like, 'the US Embassy sits upon United States soil.' For the most part, this is not the case as extraterritoriality is not conferred upon an Embassy or Consulate, but in some situations extraterritoriality may be created by Treaty".</ref> Напротив, просторије дипломатских мисија обично остају у надлежности државе домаћина, док су [[Бечка конвенција о дипломатским односима|Бечком конвенцијом о дипломатским односима]] пружене посебне привилегије (као што је имунитет из већине локалних закона). Своје дипломате и даље задржавају пуни [[дипломатски имунитет]] и (придржавајући се Бечке конвенције) земља домаћина не сме ући у просторије мисије без дозволе представљене земље, чак и да угаси ватру.<ref>{{cite web|url=http://diplomacy.state.gov/discoverdiplomacy/diplomacy101/places/170537.htm|title=What is a U.S. Embassy?|website=diplomacy.state.gov|accessdate=11. 5. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180510232505/https://diplomacy.state.gov/discoverdiplomacy/diplomacy101/places/170537.htm|archive-date=10. 5. 2018|dead-url=yes}}</ref> Међународна правила означавају напад на амбасаду као напад на земљу коју представља. Израз "екстратериторијалност" често се примјењује на дипломатске мисије, али обично само у овом ширем смислу.
 
Како земља домаћин не може без дозволе да улази у амбасаду представничке земље, амбасаде понекад користе [[избеглица|избеглице]] које напуштају земљу домаћина или треће земље. На пример, [[Северна Кореја|севернокорејски]] држављани, који би били ухапшени и депортовани из [[Кина|Кине]] након открића, затражили су заточеништво у различитим амбасадама трећих земаља у Кини. Када су унутар амбасаде дипломатски канали се могу користити за решавање проблема и слање избеглица у другу земљу.
 
Значајне повреде екстератериторијалности амбасаде укључују поновљене инвазије британске амбасаде, Пекинга (1967), [[Иранска талачка криза|иранске кризе]] за таоце (1979—1981) и кризе за таоце јапанске амбасаде у резиденцији амбасадора у Лими, Перу (1996).
Дипломатске мисије између чланова британског Комонвелта народа се не зову амбасаде, али високе комесаријати и имају посебан дипломатски однос. Генерално се очекује да ће амбасада земље Комонвелата у држави која није чланица Комонвелата учинила све од себе да пружи дипломатске услуге грађанима других земаља заједнице, ако земља грађана нема ту амбасаду у тој земљи. Канадски и аустралијски држављани уживају још већу сарадњу између својих конзуларних служби, како је наведено у Споразуму о дељењу конзуларних услуга између Канаде и Аустралије. Исту врсту поступка такође мултилатерално прате државе чланице Европске уније (ЕУ). Европски грађани којима је потребна конзуларна помоћ у земљи без дипломатског или конзуларног представништва своје земље могу се обратити било којој конзуларној или дипломатској мисији друге државе чланице ЕУ.
 
[[Права (линија)|Права]] и [[имунитет]]и (као што је дипломатски имунитет) дипломатских мисија су кодификовани у [[Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961. године]].
 
== Вишеструке мисије у истом граду ==
Неки градови могу угостити више од једне мисије из исте земље. Пример је [[Рим]], где многе државе одржавају мисије у Италији, а друге у [[Света столица|Светој столици]]. За ове мисије није обичајно да деле просторије нити дипломатско особље. У случају [[Агенција Уједињених нација за храну|УН агенција за храну]], шеф мисије у Републици Италији обично се акредитује као стални представник. САД одржавају посебну мисију Сједињених Држава у агенцијама УН-а у Риму чији је шеф амбасадор Сједињених Држава у агенцијама Уједињених нација за храну и пољопривреду. [[Колката|Калкута]] је домаћин две високе комисије [[Бангладеш]]а, један у [[Парк Циркус]]у и други у улици [[Мирза Галиб]]. Ово је учињено како би се смањила претрпаност унутар заменске Високе комисије. У почетку је отворен Циркус Парку и касније, у улици Мирза Галиб. Сада обе заменске високе комисије издају Бангладешу визе.
 
== Недипломатске канцеларије ==
363.220

измена