Самоа — разлика између измена
Нема описа измене |
м pravljenje sablona Cite book |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
'''Самоа''' ({{јез-енгл|Samoa}}, [[Самоански језик|сам]]. ''-{Sāmoa}-''), или званично '''Независна Држава Самоа''' ({{јез-енгл|Independent State of Samoa}}, [[Самоански језик|сам]]. ''-{Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa}-''), позната и као ''Западна Самоа'', је [[острвска држава]] у јужном [[Тихи океан|Пацифику]], у [[Полинезија|Полинезији]], [[Океанија]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Ова држава обухвата већи, западни, део [[архипелаг]]а Самоа, па се зове још и '''Западна Самоа''', за разлику од Источне ([[Америчка Самоа]] − америчка територија). |
'''Самоа''' ({{јез-енгл|Samoa}}, [[Самоански језик|сам]]. ''-{Sāmoa}-''), или званично '''Независна Држава Самоа''' ({{јез-енгл|Independent State of Samoa}}, [[Самоански језик|сам]]. ''-{Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa}-''), позната и као ''Западна Самоа'', је [[острвска држава]] у јужном [[Тихи океан|Пацифику]], у [[Полинезија|Полинезији]], [[Океанија]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Ова држава обухвата већи, западни, део [[архипелаг]]а Самоа, па се зове још и '''Западна Самоа''', за разлику од Источне ([[Америчка Самоа]] − америчка територија). |
||
Пре стицања независности била је [[Организација уједињених нација|УН]] [[протекторат]], [[Нови Зеланд|новозеландска]] административна прекоморска територија и [[немачка]] колонија. Налази се 2900 -{км}- североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 -{км²}-, а главни град је [[Апија]] са 40.000 становника. <ref name="океанија">Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд |
Пре стицања независности била је [[Организација уједињених нација|УН]] [[протекторат]], [[Нови Зеланд|новозеландска]] административна прекоморска територија и [[немачка]] колонија. Налази се 2900 -{км}- североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 -{км²}-, а главни град је [[Апија]] са 40.000 становника. <ref name="океанија">Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2007|isbn=978-86-86809-01-8|pages=}}</ref> |
||
Главни извозни производи Самое су риба и [[копра]]. |
Главни извозни производи Самое су риба и [[копра]]. |
Верзија на датум 9. јун 2019. у 22:36
Независна Држава Самоа | |
---|---|
Главни град | Апија |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна једнопартијска парламентарна демократија са примесама монархије |
— О ле Ао о ле Мало | Ва'алетоа Суалауви II |
— Премијер | Туилаепа Саилеле Малиелегаои |
Историја | |
Независност | Од Новог Зеланда 1. јануара 1962. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 2.831 km2 (174) |
— вода (%) | 0,3 |
Становништво | |
— 2011.[2] | 187.820 (188) |
— густина | 66,34 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Самоанска тала |
— стоти део валуте | 100 сена |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +13 |
Интернет домен | .ws |
Позивни број | +685 |
Самоа (енгл. Samoa, сам. Sāmoa), или званично Независна Држава Самоа (енгл. Independent State of Samoa, сам. Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa), позната и као Западна Самоа, је острвска држава у јужном Пацифику, у Полинезији, Океанија.[3] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).
Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 км североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 км², а главни град је Апија са 40.000 становника. [4]
Главни извозни производи Самое су риба и копра.
Историја
Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.
Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.[5] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године[4], а за дан независности изабран је 1. јун.[6][7]
Друштвене одлике
Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22 % насељава урбано, а 78 % рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6 %, док остатак чине Евронежани, са 7,4 %. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97 %. Нешто мало, око 2 % чине бахаји, док остали верници чине 1 % популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.
Самоа је по уређењу конститутивна монархија, а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је самоанска тала (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица Уједињених нација (од 1976), Комонвелта, Светске здравствене организације и ММФ-а.[4]
Географија
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Положај
Самоа заузима западни део истоименог архипелага, а састоји се од 9 острва, од којих су највећа Саваји и Уполу. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом Аполима. Површина државе износи 2.842 km².
Геологија и рељеф
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Већа острва су брдовита и вулканског порекла, местимично окружена коралним гребенима.
Воде
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фауна
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина. Температуре се крећу од 23 °C до 30 °C. Бујне тропске шуме покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).[4]
Административна подела
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Галерија
-
Црква Сафоту на острву Саваји
-
Некадашња црква на Самои, уништена 1905. године у ерупцији вулкана
-
Теолошки Универзитет Пиула на острву Уполу
-
Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
-
Традиционални начин тетовирања Самоанаца - предњи део тела
-
Традиционални начин облачења са карактеристичним перикама направљеним од људске косе
-
Самоанско оружје
-
Алофага издан на острву Саваји
-
Фуиписиа водопад
Референце
- ^ Химна Самое на веб-сајту Јутјуб, Приступљено 3. јула 2018. године
- ^ Национална агенција за статистику [1]
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ^ а б в г Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд. . Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-01-8.
- ^ „Imperialism as a Vocation: Class C Mandates”. Приступљено 27. 11. 2007.
- ^ "Celebration of Samoa’s Independence Day", Te Ara Encyclopedia of New Zealand. Retrieved 1 June 2014.
- ^ "Independence Day", United Nations. Приступљено 1 June 2014.