Маркетинг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 10. јун 2019. у 04:59

Маркетинг традиционално представља збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова производа и услуга од произвођача према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту).^[1]^[2]

Маркетинг се може представити кроз процес од четири корака, који почиње анализом и дефинисањем „универзума“ потенцијалних корисника или купаца.^[3] После прве фазе маркетиншког процеса следи процес скретања пажње (ен: Attention, Awareness) корисника који су спремни на куповину, из „универзума“ циљане популације. У трећој фази системски се утиче на потенцијалне кориснике да се заинтересују и прихвате (жеља - постојеће концепте или понуде, које су креиране на основу маркетиншких активности организације. Коначно, успех претходне три фазе требало би да доведе до преласка потенцијалних купаца у „праве“ купце путем активности које се спроводе да би потенцијални корисници обавили жељену акцију - куповина, позив, скидање докумената, претплата, чланство, продаја, итд.

Представљени процес од четири корака (ПИЖА - пажња, интересовање, жеља, акција; ен: AIDA - Attention, Interest, Desire, Action), који се обично односи на почетак маркетиншког процеса за неки производ, услугу, или организацију. Већина актуелних маркетиншких процеса у организацијама односи се на задатак задржавања сталних клијената кроз активности креирања односа с клијентима, побољшање корисничког сервиса, боље представљање предности производа и услуга, итд.

Маркетинг као научна област

Маркетинг је дисциплина која се бави питањима тржишта, потреба на тржишту и начина задовољења тих потреба. Ова област се стално развија и шири са развојем тржишта и има за циљ да постави теоријску основу за стратегије пословања на тржишту. У теорији маркетинга успех на тржишту најчешће се доводи у везу са разумевањем и задовољењем тржишних потреба (потреба потрошача), али све чешће се јављају и нови, напреднији концепти. Теорија маркетинга бави се и питањима огранизације маркетинг функције у предузећу и све ширим спектром сродних питања. Важан аспект маркетинга је демографија јер од старости, пола и неких других структура становништва зависи начин деловања на циљану популацију.

Маркетинг као пословна оријентација

Маркетинг је концепт пословања оријентисан према купцима. У овом концепту пројектовање производа и услуга почиње од потреба потрошача, а као циљ деловања поставља се задовољство потрошача. У предузећима где је у потпуности примењен маркетинг концет о потрошачима не брине само одељење за маркетинг већ сви запослени, радећи са свешћу да раде због потрошача. Посвећеност потрошачима у овим предузећима посебно се односи на запослене који су у директном контакту са њима. Маркетниг концепт добија све више присталица због добрих резултата које постиже, а јављају се и бројне надограгдње и побољшања основне идеје.

Маркетинг концепт има четири основна елемента (позната као 4П) :

производ (ен: product) - треба пројектовати да задовољи потребе потрошача и буде конкурентан
цена (ен: price) - односи се на цену производа или услуге
дистрибуција (ен: placement) - пласман производа и услуга до потрошача
промоција (ен: promotion) - поред реклама (економске пропаганде) укључује и друге видове промоције : промотивне реаспродаје, наградне игре, личну продају...

Комбинација ових елеменеата назива се маркетинг микс. Циљ је да се постигне таква комбинација елемената (4П) да се стекне конкуренстка предност (позитивна карактеристика која одваја производ/услугу од конкуренстих) и тиме задовоље потрошачи, а тако оствари већа продаја и већи профит. Профитна формула 4П мења своју функцију на тржиштима пословне потрошње те се претвара у управљање односима, процесима и интеракцијама. У оквиру сваке темељне варијабле, маркетиншки стручњаци могу изабрати бројне комбинације припадајућих елемената па се тако говори о производном, ценовном, промотивном те продајном и дистрибуцијском миксу као саставним деловима маркетиншког микса.

С перспективе предузећа маркетинг микс комбинује и контролише елементе маркетинга којима ће деловати на циљном тржишту/сегменту, док с перспективе купца је комбинација елемената маркетинга који купцима морају испоручити очекиване користи од производа.

Дефиниције маркетинга

Дефиниција америчког маркетинг удружења (АМА): маркетинг је процес планирања и извршавања концепције цена промоције и дистрибуције идеја, добара и услуга са циљем да се оствари размена која задовољава индивидуалне и организационе циљеве.^[4]^[5]

Дефиниција маркетинга по Филипу Котлеру: маркетинг је управљачки процес помоћу кога појединци и групе обезбеђују себи оно што им је потребно и оно што желе кроз стварање и размењивање производа и вредности са другима.^[6]

Фазе у развоју маркетинга

Развоју маркетинга претходило је неколико фаза.

1. Производна концепција окренута је производу. Она претпоставља да ће потрошач фаворизирати оне производе који су шире доступни по нижој цени. Менаџери се усредоточују на високу делотворност, масовну производњу, ниже фиксне трошкове и варијабилне трошкове.

2. Концепција производа темељи се на претпоставци да високовалитетан производ сам проналази купца. Продајни концепт базира се на агресивној промоцији и продаји. Полази од претпоставке да се све може продати само треба производ агресивно нудити купцу. Наравно, приметно је да овај концепт и може имати смисла у случајевима када је потражња већа од понуде датог производа, што је данас врло редак случај. Концепција често резултира појавом маркетиншке миопије.

3. Продајна концепција усмерена је на реализацију трансакција продаје, а не на изградњу дугорочних профитабилних односа с потрошачима.

4. Концепција маркетинга наглашава анализу потрошача. Елементи маркетиншког микса прилагођавају се потребама и жељама потрошача. Главно обележје ове концепције је да понуда надмашује потражњу те је јака конкуренција. Стога подузећа морају прилагодити производе и услуге потражњи тј. потрошачима.

5. Концепција потрошача има нагласак на персонализацију понуде према обележјима потрошача. Почива на масовном прилагођавању производа (кастомизацији).

6. Концепција друштвеног маркетинга темељи се на друштвеној одговорности и бризи о заштити околине, ограниченим природним ресурсима, брзом расту становништва и др. Циљ је остварити равнотежу између профита подузећа, жеља потрошача и захтева друштва.

Маркетиншка етика

Под дефиницијом маркетиншке етике улазе сви принципи, вредности и стандарди понашања које морају следити маркетиншки стручњаци. Етика захвата подручја свих маркетиншких функција и активности. Проблеми везани уз етику у маркетингу стари су као и сам маркетинг. Наиме, упркос постојања принципа, вредности и стандарда јавља се проблем њихове јединствености – концепт етике и пословног морала разликује се од културе до културе. Маркетиншки стручњаци морају се водити етичким начелима и бринути о чињеници да су етички стандарди различито прихваћени у различитим културама.

Конзумеризам

Конзумеризам је организовани покрет грађана и владиних агенција с циљем унапређења права и снаге потрошача у односу према продавачима. Ралф Надер дао је највећи допринос развоју конзумеризма. Основни видови заштите потрошача односе се на:

неповољни квалитет и особине производа и услуга
нереалну цену производа и услуга
персуазивност промоцијских активности
неадекватну и несавремену продају и дистрибуцију производа

Етички кодекс је скуп правила и стандарда понашања којих се морају придржавати запослени подузећа о чијем се кодексу ради. Етички кодекс је од великог значаја за пословање подузећа јер ће свако подузеће које послује етички бити препознато као пожељни партнер и потрошачима и пословним субјектима и бити шваћено као друштвено одговорно.

Истраживање тржишта

Истраживање тржишта је срж система доношења одлука у управљању маркетингом. Истраживања тржишта могу се проматрати као претежито пројектно оријентисана, и то за прикупљање унапред одређених података у сврху добивања унапред одређених информација. Истраживање тржишта, као и МИС- маркетиншки информациони систем, пружа потпору доношењу маркетиншких одлука. Према једноставној дефиницији, истраживање тржишта је унапред осмишљени (планирани) процес прикупљања и анализирања података, у сврху пружања информација битних за доношење маркетиншких одлука о управљању маркетингом.

Истраживачки процес укључује фазе:

Дефинирање циља истраживања
Прикупљање и вредновање секундарних података
Дизајнирање примарног истраживања
Прикупљање примарних података
Обрада, анализа и интерпретација прикупљених података
Састављање извештаја истраживања

Основне методе истраживања:

Извиђајна (експлоративна) метода
Описна (дескриптивна) метода
Узрочна (каузална) метода

Понашање потрошача

Понашање потрошача је процес прибављања и конзумирања производа, услуга и идеја од потрошачке јединице. Укључује и послепродајне процесе који обухваћају вредновање и послепродајно понашање. Под потрошачком јединицом сматра се појединац или домаћинство које доноси одлуку. Ова дефиниција упућује на закључак да је реч о процесу.

Постоје три фазе које чине целину понашања потрошача:

Фаза куповине – ту се разматрају чиниоци који утичу на избор производа или услуга.
Фаза конзумирања – бави се процесом конзумирања и стицања искуством које има значење за будуће понашање.
Фаза одлагања – одлука потрошача о томе што да учини са искориштеним производом или оним што је остало од њега.

Понашање потрошача је под утицајем:

Друштвених чинилаца

Култура и поткултуре
Друштвени сталежи
Референтне групе
Породица
Лични утицаји
Ситуацијски чиниоци

Лични чиниоци

Мотиви и мотивација
Перцепција
Ставови
Обележја личности, вредности и стил живота
Знање

Психолошки процеси

Прерада информација
Учење
Промена ставова и понашања
Лични утицаји

Процес доношења одлуке о куповини знатно варира по својој комплексности. Стога се сви процеси доношења одлуке о куповини се могу категорисати у распону од рутинске куповине преко модификоване до екстензивног решавања проблема. На тржишту особне потрошње процес се дијели у неколико фаза:

Спознаја проблема
Тражење информација
Вредновање алтернатива
Одлука о куповини
Послекуповни процеси

Сегментација тржишта

Цели процес састоји се од корака:

1. Сегментација тржишта

Одређивање осовина и критерија одабира сегмената
Утврђивање добијених сегмената

2. Одређивање циљног сегмента

Одабир сегмента који ће се опслуживати производима и услугама

3. Позиционирање

Одабир циљева позиционирања у сваком од одабраних циљних сегмената
Одређивање маркетиншког микса којим ће се опслуживати сегмент и ући у конкурентску борбу на циљном тржишту

Сегментација

Сегментација је стратегија осмишљавања и примењивања различитих маркетиншких програма сиљем подмиривања истоветних потреба и жеља различитих сегмената потрошача. Сваки сегмент потрошача има јединствену потражњу стога предузећа настоје да продају производ тако да удовољавају мање или више сличним захтевима истог сегмента потрошача.

Развојне етапе у сегментацији тржишта

Зависе од превладавајућих околности на тржишту и могуће их је посматрати путем следећих стања:

Недиференцирани (масовни) маркетинг – подразумева тражење производа/услуга с истим маркетиншким миксом на целом тржишту (свим могућим сегментима потрошача)
Производно диференцирани маркетинг – је приступ у којем предузеће креће широким асортиманом основног производа с намером да потрошачи имају довољан избор те да ће се на неки начин сами сврстати у групе које преферирају поједине производе
Циљни маркетинг – подразумева одређивање сегмената потрошача које се жели опслуживати те одређивање маркетиншког микса којим ће то остварити

Могуће је говорити и о тоталној сегментацији тржишта, што значи, да се за сваког појединачног потрошача нуди и појединачни производ. Према Котлеру о маркетингу се данас размишља као о процесу сегментинг (сегментација), таргетинг (циљно усмеравање) и позиционинг (позиционирање), који он назива СТП маркетингом.

Процес сегментације тржишта

Три су главна приступа у откривању тржишних сегмената и мерењу разлика које између њих постоје. То су:

А приори приступ – за основу сегментације узима лако уочљиве особине као што су земљописни и демографски подаци, потом прикупљањем додатних података обогаћује информације о тим сегментима. Овим приступом се зна врста и број сегмената, јер се унапред одређују особине према којима се потрошачи сврставају у сегменте.
Сегментација уз помоћ истраживања тржишта - потрошачи се сврставају у групе на основи истраживања, а групе су формиране на темељу неких других, одабраних обележја. Поступак је обрнут од а приори приступа јер полази се од стварног понашања, а након тога се утврђују евентуалне сличности обележја (нпр. демографска обележја). Број сегмената није унапред познат.
Хибридни модел - комбинација а приори сегментације и сегментације према групама. Искориштава оба критеријума па се становништво најпре дели према неком демографском обележју, а тек онда на основу резултата истраживања тржишта.

Одређивање циљног сегмента

Циљно тржиште подразумева оне сегменте потрошача које предузеће намерава опслуживати. Управо одређивање тих сегмената је бит процеса који се назива одређивањем циљног тржишта. Предузеће може одредити три маркетиншке стратегије да покрије своја циљна тржишта:

Недиференцирани маркетинг – стратегија предузећа којом на целокупно тржиште наступа са јединственим маркетиншким миксом, јер оцењује да ће тако остварити веће користи.
Концентрисани маркетинг – стратегија којом се предузеће усмерава на неколико, што је могуће сличнијих, сегмената потрошача.
Диференцирани маркетинг – стратегија којом предузеће покрива све сегменте засебним маркетиншким миксевима.

Позиционирање

Позиционирање подразумева тражење оних производа које купци очекују тј. то је прилагођавање свих маркетиншких активности (целог маркетиншког микса) очекивањима потрошача у појединим сегментима. Код позиционирања су могућа три избора:

Провођење активности ради јачања тренутне позиције у предоџби потрошача.
Провођење активности ради заузимања слободног простора (сегмента потрошача) које још нико није заузео, а за које постоји пословна оправданост да се заузме.
Провођење активности ради репозиционирања, односно заузимања повољније позиције.

Види још

Референце

^ Hunt, Shelby D. (јул 1976). „The Nature and Scope of Marketing”. Journal of Marketing. 40 (3): 17—28. JSTOR 1249990. doi:10.2307/1249990.
^ Bagozzi, Richard P. (октобар 1975). „Marketing as Exchange”. Journal of Marketing. 39 (4): 32—39. JSTOR 1250593. doi:10.2307/1250593.
^ Drucker, Peter (1954). The Practice of Management. New York: Harper & Row.
^ Marketing definition approved in October 2007 by the American Marketing Association: [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2014).
^ Paul H. Selden (1997). Sales Process Engineering: A Personal Workshop. Milwaukee, WI: ASQ Quality Press. стр. 23.
^ „University Of York Introduction To Marketing” (PDF).

Литература

Bartels, Robert, The History of Marketing Thought," Columbus, Ohio, Grid, (1976) 1988 online
Church, Roy and Godley, Andrew (eds), The Emergence of Modern Marketing, London, Frank Cass, 2003 online edition
Hollander, Stanley C., Rassuli, Kathleen M.; Jones, D.G. Brian; Dix and Farlow, L., "Periodization in Marketing History," Journal of Macromarketing, Vol 25, no.1, 2005, pp. 32–41. online
Tedlow, Richard S., and Jones, Geoffrey G. (eds), The Rise and Fall of Mass Marketing, Routledge, 2014
Weitz, Barton A. and Robin Wensley (eds). Handbook of Marketing, 2002

Спољашње везе

[1] Hunt, Shelby D. (јул 1976). „The Nature and Scope of Marketing”. Journal of Marketing. 40 (3): 17—28. JSTOR 1249990. doi:10.2307/1249990.

[2] Bagozzi, Richard P. (октобар 1975). „Marketing as Exchange”. Journal of Marketing. 39 (4): 32—39. JSTOR 1250593. doi:10.2307/1250593.

[3] Drucker, Peter (1954). The Practice of Management. New York: Harper & Row.

[4] Marketing definition approved in October 2007 by the American Marketing Association: [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2014).

[Selden_1997-5] Paul H. Selden (1997). Sales Process Engineering: A Personal Workshop. Milwaukee, WI: ASQ Quality Press. стр. 23.

[6] „University Of York Introduction To Marketing” (PDF).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Datoteka:Verzameling marketing boeken.jpg|desno|300px|мини|Маркетинг је постао засебна целина која се проучава унутар економије]]
+[[Датотека:Verzameling marketing boeken.jpg|desno|300px|мини|Маркетинг је постао засебна целина која се проучава унутар економије]]
 '''Маркетинг''' традиционално представља збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова [[производ]]а и [[услуга]] од [[производња|произвођача]] према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту).<ref>{{Cite journal |last=Hunt |first=Shelby D. |date=July 1976 |title=The Nature and Scope of Marketing |journal=[[Journal of Marketing]] |volume=40 |issue=3 |pages=17–28 |doi=10.2307/1249990 |jstor=1249990}}</ref><ref>{{Cite journal | doi=10.2307/1250593| jstor=1250593|title = Marketing as Exchange| journal=Journal of Marketing| volume=39| issue=4| pages=32–39 |date=October 1975|last = Bagozzi|first = Richard P.}}</ref>
 Маркетинг се може представити кроз процес од четири корака, који почиње анализом и дефинисањем „универзума“ потенцијалних корисника или купаца.<ref>{{Cite book|title=The Practice of Management|last=Drucker|first=Peter|author-link=Peter Drucker|location=New York |publisher=[[Harper (publisher)|Harper & Row]]  |date=1954|isbn=|pages=}}</ref> После прве фазе маркетиншког процеса следи процес скретања [[пажња|пажње]] (ен: ''Attention, Awareness'') корисника који су спремни на куповину, из „универзума“ циљане популације. У трећој фази системски се утиче на потенцијалне кориснике да се [[интересовање|заинтересују]] и прихвате ([[жеља]] - постојеће концепте или понуде, које су креиране на основу маркетиншких активности организације. Коначно, успех претходне три фазе требало би да доведе до преласка потенцијалних купаца у „праве“ купце путем активности које се спроводе да би потенцијални корисници обавили жељену [[Дионица|акцију]] - куповина, позив, скидање докумената, претплата, чланство, продаја, итд.
 Представљени процес од четири корака (ПИЖА - [[пажња]], [[интересовање]], жеља, акција; ен: -{''AIDA'' - Attention, Interest, Desire, Action}-), који се обично односи на почетак маркетиншког процеса за неки производ, услугу, или организацију. Већина актуелних маркетиншких процеса у организацијама односи се на задатак задржавања сталних клијената кроз активности креирања односа с клијентима, побољшање корисничког сервиса, боље представљање предности производа и услуга, итд.
 == Маркетинг као научна област ==
@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 == Маркетинг као пословна оријентација ==
 Маркетинг је концепт пословања оријентисан према купцима. У овом концепту пројектовање производа и услуга почиње од потреба потрошача, а као циљ деловања поставља се задовољство потрошача. У [[предузеће|предузећима]] где је у потпуности примењен маркетинг концет о потрошачима не брине само одељење за маркетинг већ сви запослени, радећи са свешћу да раде због потрошача. Посвећеност потрошачима у овим предузећима посебно се односи на запослене који су у директном контакту са њима. Маркетниг концепт добија све више присталица због добрих резултата које постиже, а јављају се и бројне надограгдње и побољшања основне идеје.
 Маркетинг концепт има четири основна елемента (позната као 4П) :
@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 == Дефиниције маркетинга ==
-Дефиниција америчког маркетинг удружења (АМА): маркетинг је процес планирања и извршавања концепције цена промоције и дистрибуције идеја, добара и услуга са циљем да се оствари размена која задовољава индивидуалне и организационе циљеве.<ref>Marketing definition approved in October 2007 by the [[American Marketing Association]]: [https://www.ama.org/AboutAMA/Pages/Definition-of-Marketing.aspx] {{Wayback|url=https://www.ama.org/AboutAMA/Pages/Definition-of-Marketing.aspx |date=20140709204356 }}.</ref><ref name="Selden 1997">{{cite book|title=Sales Process Engineering: A Personal Workshop |author = Paul H. Selden|publisher=ASQ Quality Press|location = Milwaukee, WI|year=1997|page =23}}</ref>
+Дефиниција америчког маркетинг удружења (АМА): маркетинг је процес планирања и извршавања концепције цена промоције и дистрибуције идеја, добара и услуга са циљем да се оствари размена која задовољава индивидуалне и организационе циљеве.<ref>Marketing definition approved in October 2007 by the [[American Marketing Association]]: [https://www.ama.org/AboutAMA/Pages/Definition-of-Marketing.aspx] {{Wayback|url=https://www.ama.org/AboutAMA/Pages/Definition-of-Marketing.aspx |date=20140709204356 }}.</ref><ref name="Selden 1997">{{cite book|title=Sales Process Engineering: A Personal Workshop |author = Paul H. Selden|publisher=ASQ Quality Press|location = Milwaukee, WI|year=1997|pages=23}}</ref>
 Дефиниција маркетинга по Филипу Котлеру: маркетинг је управљачки процес помоћу кога појединци и групе обезбеђују себи оно што им је потребно и оно што желе кроз стварање и размењивање производа и вредности са другима.<ref>{{cite web|url=http://www-users.york.ac.uk/~aew6/Courses/CE%20Module/PDF%20Files/market.pdf|title=University Of York Introduction To Marketing}}</ref>
@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 . '''Производна концепција''' окренута је производу. Она претпоставља да ће потрошач фаворизирати оне производе који су шире доступни по нижој цени. Менаџери се усредоточују на високу делотворност, масовну производњу, ниже [[фиксни трошкови|фиксне трошкове]] и [[варијабилни трошкови|варијабилне трошкове]].
-. '''Концепција производа''' темељи се на претпоставци да високовалитетан производ сам проналази купца. Продајни концепт базира се на агресивној промоцији и продаји. Полази од претпоставке да се све може продати само треба производ агресивно нудити купцу. Наравно, приметно је да овај концепт и може имати смисла у случајевима када је [[потражња]] већа од [[понуда|понуде]] датог [[производ|производа]], што је данас врло редак случај. Концепција често резултира појавом маркетиншке миопије.
+. '''Концепција производа''' темељи се на претпоставци да високовалитетан производ сам проналази купца. Продајни концепт базира се на агресивној промоцији и продаји. Полази од претпоставке да се све може продати само треба производ агресивно нудити купцу. Наравно, приметно је да овај концепт и може имати смисла у случајевима када је [[потражња]] већа од [[понуда|понуде]] датог [[производ]]а, што је данас врло редак случај. Концепција често резултира појавом маркетиншке миопије.
 . '''Продајна концепција''' усмерена је на реализацију трансакција продаје, а не на изградњу дугорочних профитабилних односа с потрошачима.
 . '''Концепција маркетинга''' наглашава анализу потрошача. Елементи маркетиншког микса прилагођавају се потребама и жељама потрошача. Главно обележје ове [[концепција|концепције]] је да понуда надмашује [[потражња|потражњу]] те је јака [[конкуренција]]. Стога подузећа морају прилагодити производе и услуге потражњи тј. потрошачима.
@@ Ред 45: / Ред 45: @@
 . '''Концепција потрошача''' има нагласак на персонализацију [[понуда|понуде]] према обележјима потрошача. Почива на масовном прилагођавању производа (кастомизацији).
-. '''Концепција друштвеног маркетинга''' темељи се на друштвеној одговорности и бризи о заштити околине, ограниченим природним ресурсима, брзом расту становништва и др. [[Циљ]] је остварити равнотежу између [[профит|профита]] подузећа, жеља потрошача и захтева друштва.
+. '''Концепција друштвеног маркетинга''' темељи се на друштвеној одговорности и бризи о заштити околине, ограниченим природним ресурсима, брзом расту становништва и др. [[Циљ]] је остварити равнотежу између [[профит]]а подузећа, жеља потрошача и захтева друштва.
 == Маркетиншка етика ==
-Под дефиницијом маркетиншке [[Пословна етика|етике]] улазе сви принципи, вредности и стандарди понашања које морају следити маркетиншки стручњаци. Етика захвата подручја свих маркетиншких функција и активности. Проблеми везани уз етику у маркетингу стари су као и сам маркетинг. Наиме, упркос постојања принципа, вредности и стандарда јавља се ''проблем њихове јединствености'' – концепт етике и пословног [[морал|морала]] разликује се од културе до културе. Маркетиншки стручњаци морају се водити етичким начелима и бринути о чињеници да су етички стандарди различито прихваћени у различитим културама.
+Под дефиницијом маркетиншке [[Пословна етика|етике]] улазе сви принципи, вредности и стандарди понашања које морају следити маркетиншки стручњаци. Етика захвата подручја свих маркетиншких функција и активности. Проблеми везани уз етику у маркетингу стари су као и сам маркетинг. Наиме, упркос постојања принципа, вредности и стандарда јавља се ''проблем њихове јединствености'' – концепт етике и пословног [[морал]]а разликује се од културе до културе. Маркетиншки стручњаци морају се водити етичким начелима и бринути о чињеници да су етички стандарди различито прихваћени у различитим културама.
 === Конзумеризам ===
 Конзумеризам је организовани покрет грађана и владиних агенција с циљем унапређења права и снаге потрошача у односу према продавачима. Ралф Надер дао је највећи допринос развоју конзумеризма.
 Основни видови заштите потрошача односе се на:
-*неповољни квалитет и особине производа и услуга
+* неповољни квалитет и особине производа и услуга
-*нереалну цену производа и услуга
+* нереалну цену производа и услуга
-*персуазивност промоцијских активности
+* персуазивност промоцијских активности
-*неадекватну и несавремену продају и дистрибуцију производа
+* неадекватну и несавремену продају и дистрибуцију производа
 '''Етички кодекс''' је скуп правила и стандарда понашања којих се морају придржавати запослени подузећа о чијем се кодексу ради. Етички кодекс је од великог значаја за пословање подузећа јер ће свако подузеће које послује етички бити препознато као пожељни партнер и потрошачима и пословним субјектима и бити шваћено као друштвено одговорно.
@@ Ред 67: / Ред 67: @@
 ''Истраживачки процес укључује фазе'':
-*Дефинирање циља истраживања
+* Дефинирање циља истраживања
-*Прикупљање и вредновање секундарних података
+* Прикупљање и вредновање секундарних података
-*Дизајнирање примарног истраживања
+* Дизајнирање примарног истраживања
-*Прикупљање примарних података
+* Прикупљање примарних података
-*Обрада, анализа и интерпретација прикупљених података
+* Обрада, анализа и интерпретација прикупљених података
-*Састављање извештаја истраживања
+* Састављање извештаја истраживања
 ''Основне методе истраживања'':
-#Извиђајна (експлоративна) метода
+# Извиђајна (експлоративна) метода
-#Описна (дескриптивна) метода
+# Описна (дескриптивна) метода
-#Узрочна (каузална) метода
+# Узрочна (каузална) метода
 == Понашање потрошача ==
 Понашање потрошача је процес прибављања и конзумирања производа, услуга и идеја од потрошачке јединице. Укључује и послепродајне процесе који обухваћају вредновање и послепродајно понашање. Под потрошачком јединицом сматра се појединац или домаћинство које доноси одлуку. Ова дефиниција упућује на закључак да је реч о процесу.
 Постоје три фазе које чине целину понашања потрошача:
-#Фаза куповине – ту се разматрају чиниоци који утичу на избор производа или услуга.
+# Фаза куповине – ту се разматрају чиниоци који утичу на избор производа или услуга.
-#Фаза конзумирања – бави се процесом конзумирања и стицања искуством које има значење за будуће понашање.
+# Фаза конзумирања – бави се процесом конзумирања и стицања искуством које има значење за будуће понашање.
-#Фаза одлагања – одлука потрошача о томе што да учини са искориштеним производом или оним што је остало од њега.
+# Фаза одлагања – одлука потрошача о томе што да учини са искориштеним производом или оним што је остало од њега.
 Понашање потрошача је под утицајем:
 {{colbegin|3}}
 ;Друштвених чинилаца
-*[[Култура]] и поткултуре
+* [[Култура]] и поткултуре
-*Друштвени сталежи
+* Друштвени сталежи
-*Референтне групе
+* Референтне групе
-*[[Породица]]
+* [[Породица]]
-*Лични утицаји
+* Лични утицаји
-*Ситуацијски чиниоци
+* Ситуацијски чиниоци
 ;Лични чиниоци
-*Мотиви и [[мотивација]]
+* Мотиви и [[мотивација]]
-*[[Перцепција]]
+* [[Перцепција]]
-*Ставови
+* Ставови
-*Обележја личности, вредности и стил живота
+* Обележја личности, вредности и стил живота
-*Знање
+* Знање
 ;Психолошки процеси
-*Прерада информација
+* Прерада информација
-*Учење
+* Учење
-*Промена ставова и понашања
+* Промена ставова и понашања
-*Лични утицаји
+* Лични утицаји
 {{colend}}
 '''Процес доношења одлуке о куповини''' знатно варира по својој комплексности. Стога се сви процеси доношења одлуке о куповини се могу категорисати у распону од рутинске куповине преко модификоване до екстензивног решавања проблема.
 На тржишту особне потрошње процес се дијели у неколико фаза:
-#Спознаја проблема
+# Спознаја проблема
-#Тражење информација
+# Тражење информација
-#Вредновање алтернатива
+# Вредновање алтернатива
-#Одлука о куповини
+# Одлука о куповини
-#Послекуповни процеси
+# Послекуповни процеси
 == Сегментација тржишта ==
 Цели процес састоји се од корака:
 . Сегментација тржишта
-*Одређивање осовина и критерија одабира сегмената
+* Одређивање осовина и критерија одабира сегмената
-*Утврђивање добијених сегмената
+* Утврђивање добијених сегмената
 . Одређивање циљног сегмента
-*Одабир сегмента који ће се опслуживати производима и услугама
+* Одабир сегмента који ће се опслуживати производима и услугама
 . Позиционирање
-*Одабир циљева позиционирања у сваком од одабраних циљних сегмената
+* Одабир циљева позиционирања у сваком од одабраних циљних сегмената
-*Одређивање маркетиншког микса којим ће се опслуживати сегмент и ући у конкурентску борбу на циљном тржишту
+* Одређивање маркетиншког микса којим ће се опслуживати сегмент и ући у конкурентску борбу на циљном тржишту
 === Сегментација ===
 Сегментација је стратегија осмишљавања и примењивања различитих маркетиншких програма сиљем подмиривања истоветних потреба и жеља различитих сегмената потрошача. Сваки сегмент потрошача има јединствену потражњу стога предузећа настоје да продају производ тако да удовољавају мање или више сличним захтевима истог сегмента потрошача.
@@ Ред 138: / Ред 138: @@
 Зависе од превладавајућих околности на тржишту и могуће их је посматрати путем следећих стања:
-*Недиференцирани (масовни) маркетинг – подразумева тражење производа/услуга с истим маркетиншким миксом на целом тржишту (свим могућим сегментима потрошача)
+* Недиференцирани (масовни) маркетинг – подразумева тражење производа/услуга с истим маркетиншким миксом на целом тржишту (свим могућим сегментима потрошача)
-*Производно диференцирани маркетинг – је приступ у којем предузеће креће широким асортиманом основног производа с намером да потрошачи имају довољан избор те да ће се на неки начин сами сврстати у групе које преферирају поједине производе
+* Производно диференцирани маркетинг – је приступ у којем предузеће креће широким асортиманом основног производа с намером да потрошачи имају довољан избор те да ће се на неки начин сами сврстати у групе које преферирају поједине производе
-*Циљни маркетинг – подразумева одређивање сегмената потрошача које се жели опслуживати те одређивање маркетиншког микса којим ће то остварити
+* Циљни маркетинг – подразумева одређивање сегмената потрошача које се жели опслуживати те одређивање маркетиншког микса којим ће то остварити
 Могуће је говорити и о ''тоталној'' сегментацији тржишта, што значи, да се за сваког појединачног потрошача нуди и појединачни производ. Према Котлеру о маркетингу се данас размишља као о процесу сегментинг (сегментација), таргетинг (циљно усмеравање) и позиционинг (позиционирање), који он назива '''СТП маркетингом'''.
@@ Ред 147: / Ред 147: @@
 Три су главна приступа у откривању тржишних сегмената и мерењу разлика које између њих постоје. То су:
-#А приори приступ – за основу сегментације узима лако уочљиве особине као што су земљописни и демографски подаци, потом прикупљањем додатних података обогаћује информације о тим сегментима. Овим приступом се зна врста и број сегмената, јер се унапред одређују особине према којима се потрошачи сврставају у сегменте.
+# А приори приступ – за основу сегментације узима лако уочљиве особине као што су земљописни и демографски подаци, потом прикупљањем додатних података обогаћује информације о тим сегментима. Овим приступом се зна врста и број сегмената, јер се унапред одређују особине према којима се потрошачи сврставају у сегменте.
-#Сегментација уз помоћ истраживања тржишта -  потрошачи се сврставају у групе на основи истраживања, а групе су формиране на темељу неких других, одабраних обележја. Поступак је обрнут од а приори приступа јер полази се од стварног понашања, а након тога се утврђују евентуалне сличности обележја (нпр. демографска обележја). Број сегмената није унапред познат.
+# Сегментација уз помоћ истраживања тржишта - потрошачи се сврставају у групе на основи истраживања, а групе су формиране на темељу неких других, одабраних обележја. Поступак је обрнут од а приори приступа јер полази се од стварног понашања, а након тога се утврђују евентуалне сличности обележја (нпр. демографска обележја). Број сегмената није унапред познат.
-#Хибридни модел - комбинација а приори сегментације и сегментације према групама. Искориштава оба критеријума па се становништво најпре дели према неком демографском обележју, а тек онда на основу резултата истраживања тржишта.
+# Хибридни модел - комбинација а приори сегментације и сегментације према групама. Искориштава оба критеријума па се становништво најпре дели према неком демографском обележју, а тек онда на основу резултата истраживања тржишта.
 === Одређивање циљног сегмента ===
 Циљно тржиште подразумева оне сегменте потрошача које предузеће намерава опслуживати. Управо одређивање тих сегмената је бит процеса који се назива одређивањем циљног тржишта.
 Предузеће може одредити три [[маркетиншке стратегије]] да покрије своја циљна тржишта:
-#Недиференцирани маркетинг – стратегија предузећа којом на ''целокупно'' тржиште наступа са ''јединственим'' маркетиншким миксом, јер оцењује да ће тако остварити веће користи.
+# Недиференцирани маркетинг – стратегија предузећа којом на ''целокупно'' тржиште наступа са ''јединственим'' маркетиншким миксом, јер оцењује да ће тако остварити веће користи.
-#Концентрисани маркетинг – стратегија којом се предузеће усмерава на ''неколико'', што је могуће сличнијих, сегмената потрошача.
+# Концентрисани маркетинг – стратегија којом се предузеће усмерава на ''неколико'', што је могуће сличнијих, сегмената потрошача.
-#Диференцирани маркетинг – стратегија којом предузеће покрива ''све'' сегменте ''засебним'' маркетиншким миксевима.
+# Диференцирани маркетинг – стратегија којом предузеће покрива ''све'' сегменте ''засебним'' маркетиншким миксевима.
 === Позиционирање ===
 Позиционирање подразумева тражење оних производа које купци очекују тј. то је прилагођавање свих маркетиншких активности (целог маркетиншког микса) очекивањима потрошача у појединим сегментима. Код позиционирања су могућа три избора:
-#Провођење активности ради јачања тренутне позиције у предоџби потрошача.
+# Провођење активности ради јачања тренутне позиције у предоџби потрошача.
-#Провођење активности ради заузимања слободног простора (сегмента потрошача) које још нико није заузео, а за које постоји пословна оправданост да се заузме.
+# Провођење активности ради заузимања слободног простора (сегмента потрошача) које још нико није заузео, а за које постоји пословна оправданост да се заузме.
-#Провођење активности ради репозиционирања, односно заузимања повољније позиције.
+# Провођење активности ради репозиционирања, односно заузимања повољније позиције.
 == Види још ==
@@ Ред 198: / Ред 198: @@
 {{DEFAULTSORT:Маркетинг}}
+[[Категорија:Маркетинг| ]]
-[[Категорија:Маркетинг]]
 [[Категорија:Економија]]
 [[Категорија:Привреда]]

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија савремене Украјине Енциклопедија Британика Историјски речник Швајцарске NARA