Етрурска уметност — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 58: Ред 58:
* {{Cite book|ref=harv|title=The Metropolitan Museum of Art: Handbook of the Etruscan Collection |first=Gisela M. A. |last=Richter|year=1940 |publisher=Metropolitan Museum of Art |location=New York}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Metropolitan Museum of Art: Handbook of the Etruscan Collection |first=Gisela M. A. |last=Richter|year=1940 |publisher=Metropolitan Museum of Art |location=New York}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Etruscan Art |first=Nigel |last=Spivey|year=1997 |publisher=Thames and Hudson |location=London}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Etruscan Art |first=Nigel |last=Spivey|year=1997 |publisher=Thames and Hudson |location=London}}
* Steingräber, Stephan, ''Abundance of Life: Etruscan Wall Painting'', 2006, J. Paul Getty Museum. {{page1|location=|publisher=Getty Publications|year=9780|isbn=978-0-89236-865-5|pages=}}892368655, [https://books.google.co.uk/books?id=K25ydBTGhbkC&pg=PA5 google books]
* Steingräber, Stephan, ''Abundance of Life: Etruscan Wall Painting'', J. Paul Getty Museum. {{page1|location=|publisher=Getty Publications|year=2006|isbn=978-0-89236-865-5|pages=|url=https://books.google.co.uk/books?id=K25ydBTGhbkC&pg=PA5}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Catalogue of the Etruscan Gallery of the University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology |first=Jean Macintosh |last=Turfa|year=2005 |publisher=University of Pennsylvania Press|location=Philadelphia}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Catalogue of the Etruscan Gallery of the University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology |first=Jean Macintosh |last=Turfa|year=2005 |publisher=University of Pennsylvania Press|location=Philadelphia}}
* {{cite journal|vauthors=Vermeule, Cornelius |year=1963|title= Greek and Etruscan Painting: A Giant Red-Figured Amphora and Two Etruscan Painted Terra-Cotta Plaques |url= |journal= Bulletin of the Museum of Fine Arts |volume= 61 |issue= 326 |pages=149-165}}
* {{cite journal|vauthors=Vermeule, Cornelius |year=1963|title= Greek and Etruscan Painting: A Giant Red-Figured Amphora and Two Etruscan Painted Terra-Cotta Plaques |url= |journal= Bulletin of the Museum of Fine Arts |volume= 61 |issue= 326 |pages=149-165}}

Верзија на датум 16. јун 2019. у 06:44

Зидна слика из 480. п. н. е. из Гробнице леопарда

Етрурска или расенска уметност, је уметност древног народа Етрураца (Расена), који су живели у средњој Италији од 9. - 3. века п. н. е. Од око 600. п. н. е. она је под великим утицајем грчке уметности, коју су Етрурци увезли, мада су увек задржавали особене карактеристике. У овој традицији су посебно биле заступљене скулптуре у теракоти (нарочито саркофази релалне величине или храмови), зидно сликарство и метални радови углавном од бронзе. Накит и резбарени драгуљи високог квалитета су произвођени.[1]

Настанак и карактеристике

Етрурски мост Тоскана

Етрурци су први користили лучне конструкције и од њих су их преузели и усавршили Римљани. Порекло Етрураца у историјском, културном и уметничком погледу, стручњаци вежу за Малу Азију и стари Блиски исток. По мишљењу археолога, процват етрурске цивилизације почео је око 700. п. н. е. Сачувани су многи споменици етрурске цивилизације по којима се види да је она била слична грчкој у вриеме архајског периода.

Етрурска култура се развијала на подручју данашње централне Италије од 9. - 3. века п. н. е. када Етрурски градови падају под власт Рима који преузима и развија ову културу. У оквиру античке уметности етрурска уметност ствара посебну и специфичну групу, иако се увелико ослања на грчке изворе (особито у сликарству и керамици, преко увезених предмета из грчких колонија на југу Италије).

Архитектура

Етрурски тумул, код Рима
Етрурска камена гробница из Тоскане

Етрурска архитектура ће касније пресудно утицати на развој римске, али мало се сачувало архитектонских споменика, углавном градска врата и зидине (Перуђа) и остаци тзв. тусканских храмова. Етрурски храм је на високом постољу с троделном основом, у складу с култом који је сродна божанства повезивао у тријаду, што показују остаци храмова у Фалерији и Орвиету.

Најзначајнији примери ове културе је тзв. сепулкрална (гробна) архитектура. Етрурско веровање у загробни живот је вера да човек наставља живот на месту на којем је покопан, то веровање утицало је на схватање да је гроб прави и одговарајући дом мртвих. Они најприје развијају гробнице кружног типа тзв. тумуле из 7. века п. н. е. Тумули су подземни кружни гробови израђени од великих комада камена, наткривени лажном куполом и покривени земљом. Касније се развија тип гробница клесаних у стени које обавезно имају централну просторију, а до њих се долази дугачким ходником. Ти ходници су пресвођени редовима камена постављеним тако да је сваки други више избачен у простор како би се обликовала два унутрашња нагиба. После се гробне коморе уграђују у стене, каткад с архитектонски изведеном фасадом (Орвието).

Скулптура

Изнутра су раскошно уређени (саркофази, зидне слике) и препуне су богатих прилога (посуђе, накит, оружје, украсни и употребни предмети – посебно брончана огледала).

Тумули су добили имена према главним мотивима њихових зидних слика, проналазачима или према народним називима.

Химера из Ареза Фиренца

Значај веровања у загробни живот показује и израда саркофага који су састављени од сандука на којима обавезно лежи скулптура покојника. На предњој страни саркофага најчешће се налази плитак рељеф схваћен као цртеж, а не као пластика. Гробове у унутрашњости су Етрурции осликавали. Задатак тих цртежа био је остварити атмосферу сличну дому у тежњи да се од гроба створи околина у којој је покојник живео.

Реалистичку фигуралну и орнаменталну декорацију храмова радили су углавном у теракоти, коју су често осликавали (глава Хермеса из Веија, многобројни саркофази и стеле), а постоје и изузетно дела у бронзи (Капитолска вучица, Химера из Ареза, Марс из Тодија, итд.).

Сликарство

Фрулаш, зидна слика из гробнице леопарда
на овом делу се препознаје утицај грчке уметности на етрурску уметност

Најбоља остварења етрурске уметности су зидне слике у гробним коморама. Најстарије потичу из 6. века п. н. е. а најзначајније су оне из гробова у Таркуинији и Хиусију. На зидовима тумула се приказују гозбе са свирачима и плесачима, јахачи, лов и риболов, погребне свечаности и пејзажи, и на такав се начин покушава оживети покојников друштвени живот. Осим ових мотива, приказују се атлетске игре и надметања јер се вјеровало да ће се на тај начин део снаге који је потребан за ове вештине пренети и на покојника.

Стилски ове слике следе грчко сликарство, али су изражене етрурске особености: реализам, природност у држању и покретима ликова те приказивање пејзажа. У доба хеленизма тематика постаје озбиљнија сликају се призори из митова о боговима подземља и демонима смрти. Етрурске зидне слике једини су сачувани споменици монументалног античког сликарства пре римског раздобља.

задња страна огледала од бронзе 4. век п. н. е. Лувр Париз

Примењене уметности

Дела уметничког обрта од 7. до 5. века п. н. е. изузетног је квалитета и техничког савршенства (керамика, накит, предмети свакодневне употребе и оружје), те одаје грчке утицаје. Од 4. века п. н. е. квалитет ових радова опада.

Види још

Референце

  1. ^ Boardman, 350-351

Литература

  • Boardman, John ed., The Oxford History of Classical Art, 1993. . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814386-4. 
  • "Grove", Cristofani, Mauri, et al. "Etruscan.", Grove Art Online, Oxford Art Online. Oxford University Press. Web. 28 Apr. 2016. Subscription required
  • Maggiani, Adriano (1985). Artistic crafts: Northern Etruria in Hellenistic Rome. Italy: Electra. 
  • Ramage, Nancy H. & Andrew (2009). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice-Hall. 
  • Richter, Gisela M. A. (1940). The Metropolitan Museum of Art: Handbook of the Etruscan Collection. New York: Metropolitan Museum of Art. 
  • Spivey, Nigel (1997). Etruscan Art. London: Thames and Hudson. 
  • Steingräber, Stephan, Abundance of Life: Etruscan Wall Painting, J. Paul Getty Museum. . Getty Publications. 2006. ISBN 978-0-89236-865-5. 
  • Turfa, Jean Macintosh (2005). Catalogue of the Etruscan Gallery of the University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
  • Vermeule, Cornelius (1963). „Greek and Etruscan Painting: A Giant Red-Figured Amphora and Two Etruscan Painted Terra-Cotta Plaques”. Bulletin of the Museum of Fine Arts. 61 (326): 149—165. 
  • Williams, Dyfri. Masterpieces of Classical Art, 2009. . British Museum Press. ISBN 9780714122540. 
  • Boardman, John, editor. The Oxford History of Classical Art. Oxford. . Oxford University Press. 1993. .
  • Bonfante, Larissa. “Daily Life and Afterlife.” In Etruscan Life and Afterlife. Detroit. . Wayne State University Press. 1986. .
  • --. "The Etruscans: Mediators between Northern Barbarians and Classical Civilization." In The Barbarians of Ancient Europe: Realities and Interactions. Edited by Larissa Bonfante, 233–281. Cambridge, UK. . Cambridge University Press. 2011. .
  • Borrelli, Federica, and Maria Cristina Targia. The Etruscans: Art, Architecture, and History. Translated by Thomas M. Hartmann. Los Angeles: J. Paul Getty Museum, 2004.
  • Brendel, Otto. Etruscan Art. 2nd edition. New Haven. . Yale University Press. 1995. .
  • Briguet, M.-F. Etruscan Art: Tarquinia Frescoes. New York: Tudor, 1961.
  • Brilliant, Richard. Visual Narratives: Storytelling In Etruscan and Roman Art. Ithaca. . Cornell University Press. 1984. .
  • De Puma, Richard Daniel. Etruscan Art In the Metropolitan Museum of Art. New York: Metropolitan Museum of Art, 2013.
  • Steingräber, Stephan. Abundance of Life: Etruscan Wall Painting. Los Angeles: J. Paul Getty Museum, 2006.

Спољашње везе