Шандор Петефи — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене)
== Биографија ==
[[Датотека: Petofi anyak.jpg|мини|лево|300п|Извод из књиге рођених (Петефи музеј у Кишкерешу)]]
Отац му је био Србин Стеван Петровић месар<ref>"Зора", Мостар 1. август 1899. године</ref>, a мајка Словакиња Марија Хрузова. Шандорово крштено име је Александар Петровић.<ref>[https://web.archive.org/web/20141101231932/http://www.kirjasto.sci.fi/petofi.htm Sándor Petõfi] {{en}}</ref> У крштеницу је име уведено на [[Латински језик|латинском]], као ''Alexánder Petrovics'', по тадашњем обичају [[Лутеранизам|Евангеличке цркве]]. "Петефи" му је одабрано уметничко име, псеудоним који је користио од 1843. године. Петефи се сматра најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником [[19. век]]а. По Вељку Петровићу, песник Шандор Петефи није Словак (како Мађари сматрају) већ је његов презимењак, Србин по пореклу.<ref>Јаков Игњатовић: "Мемоари", Београд 1966. године</ref> Потиче од гране породице Петровић из [[Баја|Баје]], која се крајем 18. века заиста преселила у Кишкереш.<ref>Вељко Петровић: "О књижевности и књижевницима", Нови Сад 1958. године</ref> У том месту је живео до 1809. године трговац Арон Петровић, Србин из Баје, чији син Димитрије (рођ. 1799) постао вероватно први српски академски вајар. То је други Петровић и то Србин, у том словачком месту.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref> У Кишкерешу није било православне цркве, па је крштен у словачкој богомољи. Родитељи су му се касније преместили у оближњу Феређхазу, где су стекли значајан иметак.
 
И по мађарском "великом шовинисти" [[Миклош Барта|Миклошу Барти]], који је говорио на годишњици Петефијеве смрти 1899. године - песник је био српског рода. Било је то на великој мађарској свечаности одржаној код [[ШегешварСегешвар|Шегешвара]]а у Ердељу, где је баш на месту Шандорове погибије постављен достојан споменик. Барти је том приликом изговорио следеће речи: "Будите поздрављени пријатељи Срби, који сте нам двије звијезде истакли на мађарском небу: Дамјанића и Петефија". Цитат су пренели сви мађарски листови, па и званични "Мађарорсзаг" у броју 210/1899. године<ref>"Зора", Мостар 1899. године</ref>
 
Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
 
Након гимназије – упркос очевом противљењу, који је желео да као он и Шандор буде месар – креће на пут, лута, држи кућне часове, и разним другим пословима зарађује за хлеб. Да не би никоме био на терет, са 16 година пријављује се у [[Аустријско царство|аустријску]] војску у [[Шопрон]]у. Његова јединица добија премештање у [[Грац]], а млади Петефи се нада да ће успети да види и Италију. Међутим чета је стационирана у Хрватској, а као да то разочарење и није било довољно, тешка војна служба ставља младићево здравље на пробу. У јесен 1840. у [[Карловац|Карловцима]] почиње да пљује крв те завршава у болници. Недуго након тога у [[Загреб]]у добија тифус и поново је у болници. Након безуспешног лечења шаљу га назад за Шопрон, а јанура 1841. бива отпуштен.
 
Тада му на ум долази идеја да се опроба глумом и једно време ради као глумац путујућег позоришта.<ref>Fekete Sándor: ''Petőfi a vándorszínész.'' Petőfi Irodalmi Múzeum, Budapest, 2011. {{hu}}</ref>
У бурним годинама које су потресале већи део Европе, Петефи се постепено истицао као ватрени мађарски националист, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог револуције за отцепљење од [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и осамостаљење Мађарске. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни [[републиканизам]]. Петефи је највероватније погинуо [[1849]]. у бици код [[Сегешвар|Шегешвара]], мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.
 
Појавио се пре рата чланак у београдском дневном листу, који је изнео тврдњу да Петефи није страдао у Ердељу, већ је као руски заробљеник рањеник умро много касније у Сибиру. Аутор чланка је пренео писање мађарског недељника "Напло", и навео неколико сведока, па и наводног Шандоровог унука, Руса - Викторовића Петрова. По њему се деда Шандор мађарски мајор као заробљеник нашао тешко болестан у Сибиру, у једном селу у близини Ците. Ту се излечио и оженио са кћерком бакалина, са којом је имао сина Виктора и кћер Мавру. Остарели песник је био озбиљан човек, који је храмљао - вукао некад повређену ногу. Живео повучено и скромно а сви су га знали као "мађарског песника".<ref>"Време", Београд 1940. године</ref>
 
Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]] и [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]].
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Рођени 1823.]]
[[Категорија:Умрли 1849.]]
1.572.075

измена

Мени за навигацију