Међународни празник рада — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
'''Међународни празник рада''' или '''Први мај''' је [[празник]] којим припадници и симпатизери [[раднички покрет|радничког покрета]] исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права.<ref> Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.</ref>
 
Први мај је проглашен међународним празником рада са намером обележавања сећања на [[демонстрације|демонстрације]] радничког покрета [[1886]]. године, одржане у [[Чикаго|Чикагу]]. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на [[планета|планети]].<ref> Grant, Jordan. "May Day: America's traditional, radical, complicated holiday". The National Museum of American History. Retrieved 2 May 2017.</ref>
 
Слави се у већини земаља света.<ref> "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.</ref>
 
== Историја ==
{{main|Немири на Хејмаркету}}
[[Датотека:HaymarketRiot-Harpers.jpg|лево|мини|200п|Најраширенија илустрација демонстрација у Чикагу, 1886. године]]
[[Датотека:Red_Carnation_NGM_XXXI_p507.jpg|десно|мини|150п|Црвени каранфил, симбол радничког бунта]]
 
Као сећање на велике радничке демонстрације које су се одржале у Чикагу, [[мај]]а 1886. године, 1. мај је изабран као датум када се широм света обележава Међународни празник рада.<ref> Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. New York: International Publishers. pp. 41–43. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-7178-0624-9.|pages=}}</ref>
 
Замах прве индустријске револуције и [[индустријализација|индустријализације]] у [[19]]. [[век]]у обележио је немилосрдно искоришћавање [[радник|радника и радница]] од стране власника и послодаваца. Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 [[сат]]и, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом [[штрајк]]ова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Највећи замах раднички покрети су доживели у земљи која је имала најбрже растућу индустрију – [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo</ref><ref> "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.</ref>
Три године касније, [[1889]]. на првом конгресу [[Социјалистичка интернационала|Друге интернационале]] одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан се слави као међународни дан опште солидарности радништва.
 
Требало је проћи неколико деценија док су се радници и раднице, првествено у [[Запад|западнимзапад]]ним демократским земљама, деловањем све јачих [[синдикат]]а успели изборити за нешто већа права споразумевајући се са послодавцима уз посредовање [[држава|државе]], тако да су се временом смириле социјалне тензије.<ref> Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).</ref>
 
Након [[бољшевичка револуција|бољшевичке револуције]], Први мај је постао државни празник у [[СССР]], а потом и у другим насталим једнопартијским државама, којима је политичко-програмски узор био СССР, те је у њима дан временом изгубио своје изворно значење и своју изворну сврху. У једнопартијским режимима и неразвијеним државама раднички покрет је био заштићен само декларативно, а у стварности је био диригован и контролисан за бољитак бирократске елите.
Међународни празник рада обележава се великим [[марш]]евима, [[акција]]ма и демонстрацијама, које организују различити припадници и симпатизери радничког, синдикалног и широког антикапиталистичког покрета. Антикапитализам као широка политичка [[филозофија]] окупља различите политичке струје као што су [[социјалдемократија]], [[демократски социјализам]], [[марксизам]] различитих струја и [[анархизам]] различитих струја.<ref> Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge</ref><ref> "Socialism". Encyclopædia Britannica.</ref>
 
== Први мај данас ==
 
Данас се Први мај или Међународни празник рада обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна [[људска права]] сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека. Борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће [[плата|плате]], већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша деца и деца њихове деце на свој начин водити борбу за своја права.<ref> "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.</ref>
На простору [[Западни Балкан|Западног Балкана]] обележавање Првог маја више се веже уз гозбу и славље у природи, а мање се веже за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета, демонстрације и борбу за радна права, те је због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе.
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
{{Commonscat|May Day}}
* [http://www.oxfordcityguide.com/MayDay2006.html May Day in Oxford 2006 - Oxford City Guide]
 
 
[[Категорија:Празници]]
1.572.075

измена

Мени за навигацију

Личне алатке

Именски простори

Више