Пијаца Скадарлија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
| гдуж = 20.45742 |
| гдуж = 20.45742 |
||
}} |
}} |
||
'''Пијаца Скадарлија''', некадашња Бајлонијева пијаца, је пијаца у [[Београд]]у отворена [[1927]]. године. У прво време је била кванташка пијаца, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] постаје зелена [[пијаца]] и мења назив у пијаца Скадарлија.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/352608/Pijaca-Skadarlija-dobija-novi-asfalt Пијаца ''Скадарлија'' добија нови асфалт (''Политика'', 6. април 2016)]</ref><ref name="кратка историја телеграф">{{cite web |title=Кратка историја београдских пијаца |url=https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2915477-kratka-istorija-beogradskih-pijaca-gde-je-bila-prva-u-gradu-a-sta-je-danas-na-mestu-jovanove-foto |website=Телеграф |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> |
'''Пијаца Скадарлија''', некадашња Бајлонијева пијаца, је пијаца у [[Београд]]у отворена [[1927]]. године. У прво време је била кванташка пијаца и звала се Бајлонијева пијаца, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] постаје зелена [[пијаца]] и мења назив у пијаца ''Скадарлија''.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/352608/Pijaca-Skadarlija-dobija-novi-asfalt Пијаца ''Скадарлија'' добија нови асфалт (''Политика'', 6. април 2016)]</ref><ref name="кратка историја телеграф">{{cite web |title=Кратка историја београдских пијаца |url=https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2915477-kratka-istorija-beogradskih-pijaca-gde-je-bila-prva-u-gradu-a-sta-je-danas-na-mestu-jovanove-foto |website=Телеграф |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> |
||
== О Пијаци == |
== О Пијаци == |
||
Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Назив Бајлонијева пијаца се и данас користи иако је [[1946]]. године званично променила назив у пијаца ''Скадарлија''. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]], у старом језгру града, на крају боемске четврти [[Скадарлија]].<ref name="градске пијаце">{{cite web |title=Бајлонијева пијаца |url=http://www.bgpijace.rs/poll_bajlonijeva.php |website=Градске пијаце |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из [[Банат]]а. Процењује се да се данас на њој снабдева око 100.000 потрошача. Почетком [[2016]]. године млечна хала је потпуно уређена, расхладне витрине су замењене новим по високим стандардима. Асфалт је такође замењен, као и тезге.<ref>{{cite web |title=Скадарлија |url=http://www.bgpijace.rs/market.php?id=181 |website=Градске пијаце |accessdate=26. 6. 2019}}</ref> |
Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Назив Бајлонијева пијаца се и данас користи иако је [[1946]]. године званично променила назив у пијаца ''Скадарлија''. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]], у старом језгру града, на крају боемске четврти [[Скадарлија]].<ref name="градске пијаце">{{cite web |title=Бајлонијева пијаца |url=http://www.bgpijace.rs/poll_bajlonijeva.php |website=Градске пијаце |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из [[Банат]]а. Процењује се да се данас на њој снабдева око 100.000 потрошача. Почетком [[2016]]. године млечна хала је потпуно уређена, расхладне витрине су замењене новим по високим стандардима. Асфалт је такође замењен, као и тезге.<ref>{{cite web |title=Скадарлија |url=http://www.bgpijace.rs/market.php?id=181 |website=Градске пијаце |accessdate=26. 6. 2019}}</ref> |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и [[Пијаца Зелени венац|пијацу Зелени венац]]. Њихова сеоба извршена је [[1. новембар|1. новембра]] [[1933]]. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.<ref name="1934 beogradske opšt novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:172|query:%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159]</ref> |
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и [[Пијаца Зелени венац|пијацу Зелени венац]]. Њихова сеоба извршена је [[1. новембар|1. новембра]] [[1933]]. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.<ref name="1934 beogradske opšt novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:172|query:%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159]</ref> |
||
==== Намирнице у 1940. години ==== |
==== Намирнице у 1940. години ==== |
||
У новембру [[1940]]. године београдске пијаце су биле затрпане добрим родом купуса. Јабуке су добро родиле и генерално |
У новембру [[1940]]. године београдске пијаце су биле затрпане добрим родом купуса. Јабуке су добро родиле и генерално је било воћа. Цене живине, јаја, рибе су непромењене 29. новембра у односу на претходну недељу. Тезге су пуне поврћа. Потрошња пасуља је велика.<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19401129|page:7|query:%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%20%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B7%20%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0 Велики довоз купуса. - У: Време, 29. новембар 1940.]</ref> |
||
[[Датотека:Bajlonijeva pijaca 03.jpg|400px|мини|центар|Брда од купуса на кванташкој Бајлонијевој пијаци, новембар 1940. година]] |
[[Датотека:Bajlonijeva pijaca 03.jpg|400px|мини|центар|Брда од купуса на кванташкој Бајлонијевој пијаци, новембар 1940. година]] |
||
==== Хигијена на пијацама пре Другог светског рата ==== |
==== Хигијена на пијацама пре Другог светског рата ==== |
||
Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.<ref name="1934 beogradske opšt novine" /> |
Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.<ref name="1934 beogradske opšt novine" /> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
Верзија на датум 28. јун 2019. у 14:18
Пијаца Скадарлија | |
---|---|
Административни подаци | |
Град | Београд |
Општина | Стари град, некад Кварт Дорћолски |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И |
Пијаца Скадарлија, некадашња Бајлонијева пијаца, је пијаца у Београду отворена 1927. године. У прво време је била кванташка пијаца и звала се Бајлонијева пијаца, а после Другог светског рата постаје зелена пијаца и мења назив у пијаца Скадарлија.[1][2]
О Пијаци
Добила је име по Чеху Игњату Бајлонију, власнику суседне пиваре. Назив Бајлонијева пијаца се и данас користи иако је 1946. године званично променила назив у пијаца Скадарлија. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини Стари град, у старом језгру града, на крају боемске четврти Скадарлија.[3] Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из Баната. Процењује се да се данас на њој снабдева око 100.000 потрошача. Почетком 2016. године млечна хала је потпуно уређена, расхладне витрине су замењене новим по високим стандардима. Асфалт је такође замењен, као и тезге.[4]
Асортиман производа је разноврсан. Поврће и воће довозе произвођачи из Вишњице, Сланаца, Малог и Великог Мокрог Луга, Панчева, Обреновца, Ритопека итд. Има 34 расхладне витрине у млечној хали, 725 тезги где се продаје прехрамбена роба и 165 тезги са робом широке потрошње.[5]
Историјат
Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и зими је била сва у блату, као и за време непогода. Лети је била сва у прашини. Године 1930. планирани радови уређења пијаце су обухватали нивелацију терена, увођење канализације, бетонирање и ограђивање. Године 1930. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.[6]
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и пијацу Зелени венац. Њихова сеоба извршена је 1. новембра 1933. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.[7]
Намирнице у 1940. години
У новембру 1940. године београдске пијаце су биле затрпане добрим родом купуса. Јабуке су добро родиле и генерално је било воћа. Цене живине, јаја, рибе су непромењене 29. новембра у односу на претходну недељу. Тезге су пуне поврћа. Потрошња пасуља је велика.[8]
Хигијена на пијацама пре Другог светског рата
Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.[7]
Референце
- ^ Пијаца Скадарлија добија нови асфалт (Политика, 6. април 2016)
- ^ „Кратка историја београдских пијаца”. Телеграф. Приступљено 24. 6. 2019.
- ^ „Бајлонијева пијаца”. Градске пијаце. Приступљено 24. 6. 2019.
- ^ „Скадарлија”. Градске пијаце. Приступљено 26. 6. 2019.
- ^ „Зелена пијаца Скадарлија”. Куда у куповину. Приступљено 26. 6. 2019.
- ^ Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 15. децембар 1930, страна: 1341—1350
- ^ а б Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159
- ^ Велики довоз купуса. - У: Време, 29. новембар 1940.
Спољашње везе
- Кажњени бакалини са пијаце Бајлони, 1929. година
- Реклама из 1944. године за трговину животним намирницама
- Остварени приходи на пијаци Бајлони 1930. године
- Адресар пиљара на Бајлонијевој пијаци 1938. године
- Летњи београдски ноћни маркет на пијаци Скадарлија
- Знаменитости Београда
- Нови радови на пијаци Скадарлија