Вителије — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
17 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
.; козметичке измене
м (uklanjanje dupliranih poziva)
м (.; козметичке измене)
 
{{bez_izvora}}
{{Инфокутија владар
| име = Вителије
Вителије је био син Луција (Лициуса) Вителија, који је био конзул и управник [[Сирија (провинција)|Сирије]]<ref>"Источник", Сарајево 1904.</ref> под царем [[Тиберије]]м. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник [[Африка (провинција)|Африке]]. Крајем 68. године, [[Галба]] му је доделио команду над [[Доња Германија|Доњом Германијом]], и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости. Свом сину је дао име Германикус, по Германији.
 
Вителије је по карактеру био безазлен, склон сваком добру, владар против своје воље, и немоћан у игри "виших сила". Он није био нарочито амбициозан, већ чак шта више лењи опортуниста. Био је и позната изјелица; јео је обилно по пет пута на дан. Уживао је незајажљиво у јелу и пићу, и да би могао да се даље "гости", ишао је у свој вомиториум<ref>"Правда", Београд 12. мат 1937.</ref> (собу, да се исповраћа уз помоћ неког прашка) па наставио даље.
 
Као владар ковао је новац, на којем су поред његовог лика, на наличју и ликови његове деце и оца Лициуса. Реч је о златницима, сребрњацима и бронзаним новчићима.<ref>"Време", Београд 7. октобар 1934.</ref>
 
По смрти цара Нерона 68. године настало је нестабилно стање у Римском царству са нередима. Римске легије су постале битне, а она Германска је изабрала Вителија за цара.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1931.</ref> Свој успон на престо дуговао је двојици команданата легија на [[Рајна|Рајни]] који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у [[Келн]]у извикан за цара. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Он је у Риму био благ владар, не само због карактера него и због свог несигурног положаја.<ref>"Време", Београд 1934.</ref> Реално, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је [[Римски сенат|Сенат]] у Риму прихватио његов избор. Постојали су јаки отпори у провинцији Мезији, и предстојали су сукоби око власти. Све чете пређашњих понижених владара стале су уз Весперзијана, а овај имао је подршку и у самом Риму од свог брата. Убрзо је постало познато да су војске из [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Илирик]]а прогласиле за цара [[Веспазијан]]а. Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуме са новим претедентом, али му то нису дозволили [[преторијанска гарда|преторијанци]].
 
Победио је након борби у Риму Веспарзијан, а Вителије кога је народ бранио, се повукао. Издао га је и његов војсковођа Цецина. Када је видео свуда издајство и поразе, захвалио се на власти. Убрзо је Вителије био заробљен у двору и убијен на губилишту, где га је одвео један високи официр.
147.074

измене

Мени за навигацију