Паљо Бохуш — разлика између измена
м додана категорија Есејисти помоћу геџета HotCat |
мНема описа измене |
||
| Ред 42: | Ред 42: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Завршио је гимназију у Бачком Петровцу. Потом је студирао медицину у [[Сегедин]]у (1941—44). Године 1945. прелази на Медицински факултет Карловог универзитета у [[Братислава|Братислави]], где је дипломирао 1950. године. |
Завршио је гимназију у Бачком Петровцу. Потом је студирао медицину у [[Сегедин]]у (1941—44). Године 1945. прелази на Медицински факултет Карловог универзитета у [[Братислава|Братислави]], где је дипломирао 1950. године. |
||
[[Датотека:Paľo Bohuš.jpg|лево|мини| |
[[Датотека:Paľo Bohuš.jpg|лево|мини|230x230пискел|Портрет Паља Бохуша академске сликарске [[Зуска Медвеђова|Зуске Медвеђове]]]] |
||
Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у [[Словачка|Словачкој]], али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у [[Љеополдов|Леополдову]] провео је пет година, где је тешко оболео од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у [[Сурдулица|Сурдулици]], [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Нова Варош|Новој Вароши]] до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место. |
Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у [[Словачка|Словачкој]], али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у [[Љеополдов|Леополдову]] провео је пет година, где је тешко оболео од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у [[Сурдулица|Сурдулици]], [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Нова Варош|Новој Вароши]] до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место. |
||
| Ред 52: | Ред 52: | ||
Награда Словачке секције Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу на словачком језику носи назив по Паљу Бохушу.<ref>{{Cite web|url=http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=127&Itemid=36|title=Добитници награде за најбољу књигу на језицима националних мањина|last=|first=|date=|website=www.dkv.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> |
Награда Словачке секције Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу на словачком језику носи назив по Паљу Бохушу.<ref>{{Cite web|url=http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=127&Itemid=36|title=Добитници награде за најбољу књигу на језицима националних мањина|last=|first=|date=|website=www.dkv.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 30. јун 2019. у 13:50
 | Овај чланак је написан или допуњен у Музеју војвођанских Словака у оквиру програма стажирања, које је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.  |
| Паљо Бохуш | |
|---|---|
 Паљо Бохуш | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. април 1921. |
| Место рођења | Бачки Петровац,  Краљевина СХС |
| Датум смрти | 22. септембар 1997. (76 год.) |
| Место смрти | Сремска Каменица,  Савезна Република Југославија |
Паљо Бохуш (свк. Paľo Bohuš; право име Павел Сабо; Бачки Петровац, 24. април 1921 – Нови Сад, 22. септембар 1997) био је водећи песник словачке мањине у Југославији и познати есејиста.
Биографија
Завршио је гимназију у Бачком Петровцу. Потом је студирао медицину у Сегедину (1941—44). Године 1945. прелази на Медицински факултет Карловог универзитета у Братислави, где је дипломирао 1950. године.
Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у Словачкој, али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у Леополдову провео је пет година, где је тешко оболео од туберкулозе. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у Сурдулици, Сокобањи и Новој Вароши до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место.
Прве песме објавио је 1939. године. У својој првој збирци песама, Život a brázdy (1943), у знаку симболичке поетике говори о везаност човека - сељака за бразде на равници. После Другог светског рата у словачким часописима у Југославији објавио је рукопис поетских сведочанстава о трагичним ратним догађајима. Поезији се вратио по изласку из затвора, у другој половини педесетих година.
Најплоднији период Бохушевог стваралаштва свакако су седамдесете године 20. века, када је објавио збирке поезије Predsa koľaj (1971), Hviezdne proso (1972), Časom dôjdeme (1974), Живот, унапред доживотан (1977, у сопственом преводу на словачки Listovanie v morušových listoch, 1985), Nikam a spät' (1989), Triumfálny postrek (1990), Tretia strana mince (1993), Jednosmerný rebrík (1996).[1]
Бохушу је 1984. године Друштва књижевника Војводине уручило награду за животно дело.[2]
Награда Словачке секције Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу на словачком језику носи назив по Паљу Бохушу.[3]
Референце
- ^ „Paljo Bohuš”. slovackizavod.org.rs.
- ^ „Сви добитници награде за животно дело”. www.dkv.org.rs.
- ^ „Добитници награде за најбољу књигу на језицима националних мањина”. www.dkv.org.rs.